Narodno blagostanje

- 16 јануар 1932

V. Bajkić d

— Kako je u

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 35

Nemačkoj —

Interes za stanje opšte privredne depresije. — Visoko razvijena socijalno-

politička solidarnost u Nemačkoj.

1. Interes za stanje opšte privredne depresije |

„Narodno Blagostanje” je usredsredilo svoju pažnju na kretanje svetske privredne depresije Која је пај- | sudbonosniji pojav za sve narode. Ima vrlo mnogo екоnomskih pitanja o kojima bi se moglo i trebalo da raspravlia u stručnom časopisu, kao što je „Narodno Blagostanje”; pitanja koja imaju veliku ekonomsku, finansijsku ili socijalnu važnost za одпозпи ekonomsku sredinu. Ali mi ih zapostavljamo pred problemom (i pojavama koje su s njim u neposrednoj vezi) opšte privredne depresije. Tako je na pr. agrarno pitanje код паз od velike ekonomske, finansijske i socijalne važnosti; ali danas, kad se poljoprivreda пе тепшта, кад је prestao da funkcionira poljoprivredni kredit i naizad kad ni državne finansije nemaju mogućnosti da opreme Коlonista onako kako bi to bilo potrebno radi njegovog učešća u nacionalnoj proizvodnji, onda je pitanje gOtovo bezpredmetno, jer se od njega ne mogu očekivati oni rezultati koji su uobičajeni u normalno doba. Sve je matkrilila svetska privredna depresija. Njeno je de|stvo mnogo šire, opsežnije i dalekosežnije.

Nema sumnje da je svetska privredna depresija politički prilično zloupotrebljena: sve su češći slučaievi da rđave vlade bacaju posledice svoje rđave politike na nju. Ali svet je odavna navikao da sve zlo u zemlji pripisuje režimu odnosno vladi; a vlade odavno praktikuju da za sve zlo čine druge odgovornim. U praksi se spor obično svodi na odnos snaga: pobeđuje gledište |ačega.

Starali smo se na putu da vidimo šio veći broj teoretičara i praktičara. Tom prilikom nam |e palo u oči da je mali broj od njih dovolino dokumentovan u. pitanju svefske privredne depresije. Teoretičari manje no praktičari. Mi to objašnjavamo faktom da njihovo dnevno zanimanje apsorbuje njihove duhove tako, da niti je dovoljno pobuđen interes prema svetskoj privrednoj depresiji, niti imaju dovoljno vremena za dokumentaciju. Naše posvećivanje tome problemu bilo nam је od koristi na našem putu. Neka nam. se dopusti da pređemo granice potrebne skromnosti pišući da nam {e u našoj međunarodnoj anketi naša specijalizacija u pitanju svetske privredne depresije bila vrlo dragocena.. Ona nam je pomogla da dođemo u dodir sa velikim broiem istaknutih ličnosti, pa i s finansiskim „bogovima”, kako gđa Ano naziva u svojim člancima vodeće pariske finansijere. Neverovatna je glad kod pariskih bankara za diskusijom o problemu svetske privredne depresije. Ko o njemu ume iole što pametno da kaže, što bogovima nije poznato, taj ne dobiia utisak da je njihovo vreme tako skupo.

TI. Visoko razvijena socijalno-politička solidarnost ПР u Nemačkoj Mali je prostor „Narodnog Blagostania” da bismo mogli da iznesemo sve Omo što smo čuli i saznali. U ovom frećemi pismu iznećemo jedan monolog u vidu

.— Budućnost nemačkog naroda,

dijaloga o stvarima koje će interesovati naše ČitaOce. intervencijom jednog amerikanskog prijatelja dobio sam sastanak s prvim od tih bogova.

Ulazeći u salon Jupitera pariskog finansiskog Par-

! nasa * izmenivši nekoliko konvencionalnih izraza s njim,

postavi nam on pitanje:

— Dolazite iz Nemačke, jeste li videli nezaposlene?

— Video sam ih i to pod vrlo poučnim okolnostima. Vi znate da je pre rata u većini gradova pad snega bio najveća radost nezaposlenih kojih ima u manjem broju u velikim gradovima još od pre 100 godina. Pre mnogo godina jedan je Nemac čak napisao studiju pod naslovom „Socijalno-politički značaj padeža snega u velikim gradovima”. Čišćenje snega je bio prvi oblik aleatorne pomoći nezaposlenima. Mnoge su se opštinske uprave radovale što im je pad snega pružio priliku da u jednoj poslovnoj formi pruže pomoć onima koji su i inače već džonjali pred opštinskim socijalno-Dolitičkim uredom. I danas posle mnogo godina stoje mi pred očima slike čistača snega minhenskih ulica, kojima sam šetao još kao student. To su bili starci, pocrblieni, sa pocepanom obućom privezanom uzicom, u teškim izlizanim zimskim kaputima, koje su dobili putem milostinje; žene sa росерапнт гикау!сата 5а šest sukanja ma telu, koje su takođe dobile milostinjom, sve grubog izraza lica, neumiveno i neočešljano. Sve su to bili stanovnici dna velikog grada.

U noći u oči mog dolaska u Minhen pao je debeo sneg tako da je posao oko čišćenja bio u punom jeku kad sam prošao glavnim ulicama. Čistači su bili relativno mladi ljudi, negovane kože i negovanih frizura;

eki od njih sa vrskaputom od gabardina, sa prilično

' modernom ali uabanom obućom, neki su bili bez kragne

sa povijenom košuljom očigledno da bi sakrili ĐOCepanu košuliu. Jedan deo čistača je više ličio na grupu sportista. Kad sam istog dana pitao mog Starog prijatelja za objašnjenje, on mi reče da je to najveće zlo Nemačke, naime umni radnici, nameštenici kod banaka i trgovačkih preduzeća, кој теди пехарозјетта роčinju da igraju sve veću ulogu.

Jupiter je tako pažljivo slušao moju priču da sam iz toga zakliučio da smem da produžim.

— Bio sam u dužoj poseti u jednoj privatnoj kući — pre podne. Radilo se o jednoj poslovnoj transakciji, kojoj ie morao prisustvovati beležnik.Za vreme konterencije domaćica je izašla najmanje dvadeset puta, upravo kad god je zazvonilo zvonce i često se vraćala sa raznim predmetima u ruci, kao sapunom, dopisnim kartama i t. d. Meni je jasno bilo da se radi o torbarima, i kako je to prekidanje otežavalo rad, to sam je zamolio da bude dobra i da ustupi služavki to parlamentiranje s torbarima dok ne svršimo розао. „| тел bi to bilo milije, odgovori gospođa, sa tužnim osmehom, ali se taj posao ne može nikom da poveri; to su nezaposleni koji prodaju razne stvari i time kamutliraju prosjačenje, Naravno svakoga moram lično da vidim,