Narodno blagostanje
Страна 36
Od nekoga nešto kupim, nekome se da prosto milostinja”.. „A neki se odbiju” upadoh |a. „Ne, niko se ne
kojih imam toliko da bih mogla da otvorim dućan, niti imam para da delim milostinju ceo dan, ali odbiti se mogu svi ili nijedan. Može 518 да шта теди пута va-– ralica, ali to je teško poznati i najzad toliko je mnogo nezaposlenih da se i ne pomišlja na varalice.”
Iz svega ovoga se dobija utisak da je nezaposle-
nost u Nemačkoj bojav od ogromnog ne samo ekonom-
skog i linansiskog, već i socijalnog, a specijalno političkog i moralnog značaja. Elički.bi se to moglo паzvati ogromnim buđenjem osećaja milosrđa. A to ne bi bilo tačno obeležje. Kao dokaz da to nije Čisfo elička Dojava, neka mam posluži detalj iz berlinskog Žživola. Tamo nezaposleni ne prodaje nikakvu robu, već samo zazvoni na zvonce od ulaza n kad se neko pojavi, on samo progovori reč „nezaposleni”. To je dovolino da dobile milostinju.
Baš lanjske godine bilo je u nemačkoj buržoaziji govora o tome, da se me sme sledovati primeru Encleske, Која је ротасапјет nezaposlenih dolferala doile da je stvorila čitav red radnika koji su izgubili volju i rufinu za rad. Nezaposleni se ne sme mazifi,
· neka zapne malo i sam. Pod uticajem tog pokreta da-
našnji kancelar Dr. Brining uspeo je da izvrši veliku teiormu, oslobađajući državu od obaveze da popunjava dđeticit fonda za obezbeđenje od nezaposlenosti. Ali to je bila samo jedna varka. U stvari je istom reformom sve ono Što je davao Rajh svaljeno па poslođavce i radnike. Doprinosi jednih i drugih fondu za osiguranije postali su nesnosni. Sve što зе dobilo to je što je malo skraćen rok za pomaganje; ali je zato Rajh bio primoтап da mesto dotacija fondu za osiguranje unese dofacije za pomaganje opština, a poznata je stvar da nemačke opštinske finansije pate isključivo od izdataka na pomagcanju nezaposlenih. Pokazalo se да тодегпа država ne može dopustiti da veliki broj ljudi umire od gladi usled nemanja prilike za zaradu. I ako. to nikad nije službeno kazano, ipak se nemačici narod oseća pred dilemom: socijalma revolucija ili izdržavanje nezaposlenih. Varaju se Amerikanci ako misle, da mogu proći bez državom organizovane pomoći za mezaposlenost. Ja ne znam šta se sve odigrava u duši pojedinca kad deli milostinju nezaposlenima, dali u пјети сједе соџеКа, koji ima socijalno pravo da uzme sam ono što ти treba za život ma i Đo cenu krivičnog dela ili gleda u njemu samo povezanost sudbina sviju građana u teškim danima, bilo da oni dolaze od ljudi ili od stihija. Ali iedno je van svake sumnje, da je solidarnost kao socijalao-politički princip dostigla u poslednje vreme u Nemačkoj do sada nečuvene razmere. Sve je veći broj ljudi m Nemačkoj čiji dobrovolini izdafci na nezaposlene iznose isto toliko koliko i porezi (a oni su u Nemačkoij ogromni), me filozofirajući ništa kao što se ne razmišlia o staroj socijalnoi ustanovi, ma kako mu ona bila nesnosna.
Ta do paroksizma razvijena solidarnost može da se posmatra i na ulici: čim neko pruži ruku, prolaznik se maša za džep. A među njima ima lica čiji je spoljni izgled tako bedan, da bi i ona mogla komotno da pruže ruku za milostinju. Kad kažemo prosiak onda time dodiruiemo {edno takođe vrlo interesantno pitanje. Sve veći deo nemačkog naroda živi od prošnje koja је negacija dostojanstva čovekovog. Prošnja |e uniženje čak i onda kad nije automatska kao sada u Nemačkoj. Prosiak je bez moralnih skrupula, on mora da likvidira sa svojim dostojanstvom. Srpska poslovica kaže: ,,u ci-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |
Бр. 3
1
gana crn obraz, ali puna torba”. U (от атопхти је
. oličen sav moralni manjak prosjačkog zanata. Znači da odbija, odgovori gospođa — meni nije do ovih sitnica,
je sve veći broj ljudi s crnim obrazom; a fakvi su отаGani i politički i nacionalno negativni. Kaže se da se državnom organizacijom pomaganja nezaposlenih stvaraju paraziti. U Nemačkoj su do skora radnici, Кој: „štempluju”, gledani sa prilično nipodaštavanja (izraz „štemplovanje” dolazi otuda što nezaposleni mora sva– kodnevno da ide da nosi svojH knjižicu u ured da bi se udario 219). Мет зе čini da je bolje imati liude koji su izgubili rutinu i volju za rad, nego prefvoriti polovinu naroda u prosjake. Kad se već jedanput stalo na pĐravilmo gledište, da se ne može dopustiti velikom broju članova jednog društva da umire od gladi, onda je mnogo bolje da država izvede to izdržavanje, sama, bez ostaika, no da to ostavi privatnoj inicijativi. Izdržavanje је nesigurno, aleatorno, i, kao što rekosmo, sa jednim velikim moralnim i političkim deflicitom po naci|u.
II. Budućnost nemačkog naroda
— Pa dokle će to tako ići? zapita Jupiter nestrpljivo. | _— Žavisi od toga, glasio je odgovor, kako će se
razvijati svetska privredna depresija.
— Pretpostavimo da u tome meće nastupiti nikakva promena.
— Onda zavisi od toga kako će u budućnosti biti postupano sa nezaposlenima. U slučaju da se јаупа гика reši da primi intesralmo izdržavanie nezaposlenih, Đroblem nezaposlenosti u Nemačkoj postaje čisto finnfnsij= ski. Đok oni koji su zaposleni budu mogli da putem javnih dacija izdržavaju nezaposlene nema opasnosti ni od kakvog velikog poremećaja.
-— Vi dakle smatrate problem za čisto finansijski?
— To je očevidno.
— A kakva vam je prognoza za finansijsku Биdućnost Nemačke?
—HVrlo nepovoljna. Upravo ona zavisi od stanja svetske privredne depresije. A pošto na niu gledamo obojica vrlo nepovolino to moramo logički oledati vrlo nepovoljno i na finansijsku budućnost Nemačke.
— Vi držite dakle da će privredni krah izazvati i finansijski?
-— Tako nešto. Samo |a ne mogu da se složim. s vama и тоте да krah leži u prirodi svetske privredne depresije. Ona je odista jedno veliko zlo za čovečanstvo, ali se ona razlikuje od političkih i vojničkih nevolja. Politički život se odigrava: obično u vidu sukoba interesa dveju organizovanih grupa, kao Što i rat nije ništa drugo no sukob dveju vojski. Tu se uvek mora da završi sa jednim krahom posle koga pobeđuje obično |edna strana. Sa svetskom privrednom depresijom sasvim drugojačiie stoji Stvar. .
To je jedan postepen proces. I baš ta postepenost, — a njezina padina je mnogo blaža u svima zemljama preduzetim merama za kreditno ispomaganje — čini da |e svima onima koji još nisu načefi privrednom depresijom i onima koji su načeti ali još se drže, da slvar ne izgleda tako strašna. Svetska privredna depresija je spluštanje nivoa života sve većeg broja ljudi. To је teška bolest privrednog organizma, ali se protiv nje ne. može ništa, pošto bolest u opšle dolazi od Boga.
— Pa to znači da će narod mirno da posmatra kako sve veći broj očajnika vrši samoubistvo ili umire od gladi. | —- Ne, to ne znači da hoću samo da kažem da logički nema krivca. protiv koga bi se narod mogao okrenufi zbog privredne depresije. Narod se buni protiv