Narodno blagostanje
- 16; јануар 1932.
бити најјаче да осети неповољно дејство четврте девизне уредбе.
Влада и парламент у Аустрији неће више да слушају д-ра Рајша, јер налазе да је његова измислица „клиринг“ била једна велика самообмана. Клиринг се истина веће укидати. Друге се мере спремају. Једна је трансфермораторијум, по угледу на Мађарску. Да нисмо навикли на свакојака H3ненађења из Аустрије, ми бисмо се питали за што ће јој - трансфермораторијум, кад исти за највећи број обавеза већ постоји, Кредитаншталт има свој мораторијум, остале банке и финансиске установе имају такође (15% годишње отплате);
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 39
а на дугове закључене посреством Друштва Народа не сме се исти применити. На потраживања од робе сигурно да га не мисли применити.
Друга је мера забрана увоза великог броја артикала. (но кад се саберу све мере, које је Аустрија у последње време „увела, може се рећи, да је њезин увоз довољво игмриварен. Наш извоз стоке на пр. она двојако гуши : контингентом, који је предвиђен уговором, и даље, познатим за-
|коном о: уређењу довоза стоке на градско тржиште.
В. 5.
ава
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
KK
У часопису
Monthly“, ODO еконо-
Зашто су падале банке у Америци у 1931 години 7 чић под горњим насловом, чије главне идеје мислимо да треба да саопштимо читаоцима, прво због тога што се у свом првом делу слажу потпуно са оним што смо ми о том · писали лањске године, и друго што се у чланку налазе и врла интересантни подаци о американском банкарству.
За десет година између 1920. и 1929. године предате су судском извршиоцу имаовине пет хиљада банака. Од тада је пало нових 3200. Врхунац је био у октобру 1931. године, кад је пало 512 банака са пасивом од 266 милиона долара. За првих десет месеци 1931. године пасива упокојених банака износи 1400 милиона долара односно 200 милиона долара више но рекорд за ранију периоду од 36 месеци.
У нормалним временима банке обично падају услед неспособне и неисправне управе банком или услед локалне привредне депресије. У 1930. години је био главни узрок пада банака смањење вредности непокретности сеоске и варошке, а нарочито у крајевима у којима је био и сувише велики полет од 1921. до 1926. године (Џорџаја, Флорида, Дакота и т. д.). У тој години је пало једно туце банака у Њујорку и Њуџерзеју а нарочито у Новој Енглеској.
У 1931. години нови узроци су почели да шире панику међу улагачима, која је долазила од југа и запада ка истоку. Зараза је захватила индустријске и трговачке центре и смртност је нарочито била велика у Чикагу, Филаделфији, Питсбургу и Толедо. Непосредни узрок долази од огромног пада курсева хартија од вредности од октобра 1930. године на Њујоршкој берзи. Вредност свију хартија пала је за 7 милијарди долара. За 12 месеци пре октобра 1931. године папири железнички пали су за 30—50%. Облигације јужно-американских и европских држава за 50—75%. Један број дужника обуставио је плаћање камата. А извесни папири који нису котирани на Њујоршкој берзи пали су за 80%. Да покажемо на следећем примеру како пад хартија од вредности доводи банку до стечаја. Узимамо за пример типичну провинцијску банку са сопственим сретствима од 300.000 долара, од чега је главница 100.000. Њени улошци износе про-
_ сечно 2,5 милиона а од целог капитала је обично милион и по уложено у хартије од вредности. Пошто по новим пра_вилима Федералне резервне банке извесне облигације могу да се унесу у биланс по цени коштања, а не по пијачној, то ћемо узети да се 750.000 долара има да књижи по пијачној вредности. При депресијацији од само 25—30% губици из-
а урина
мист Чарлс Спир један члан-
„Тће АЏапнс носе 200.000 долара тако да су изгубљене обадве резерве.
Али чим је депресијација мало већа, начиње се друштвена главница и у том случају по закону банка долази под контролу државних банкарских власти. [о је оно што се догађало највише у последњој години.
Као што пример показује кад таква невоља снађе једну банку, онда се преноси паника на улагаче свију осталих банака. Банке би могле да се томе одупру само кад би уновчавале свој портфељ хартија од вредности да би задовољиле прву навалу улагача. Међутим то је било летос и то је оно што је изазвало панику на тржишту хартија од вредности, а падање хартија од вредности увлачи у кризу и остале банке. Тако се на крају крајева све већи број налази у рукама судскот извршиоца.
На питање зашто банке имају тако велики број хартија од вредности изложених тако великим променама курса одговор је врло прост. Он лежи у промени пословне политике наших банака последњих десет година: локалним банкама није више било могућно наћи добар есконтни материјал у својој средини. То је била последица познате конкуренције за депозитима услед чега је плаћена и сувише висока камата на улоге. Због тога су морале банке тада тражити лукративније пласмане, као што су хартије од вредности, а у томе су банке биле потпуно зависне од великоварошког пролеатјо харта унутрашњу Бредност појединих хартија. Њихова грешка лежи само у томе што су хтеле и сувише много да зараде.
Демократији се чине најразно-
n вренији прекори од стране РОТСКАНИКОВ СНА присталица разних облика владавине. Али демократија
ипак најбоље штити интересе народа. Колико се пише годинама о банкократији у Америци! Ми смо с времена на време доносили критику Мак Фадена,
претседника валутног одбора претставничке куће који неуморно тврди да су њујоршки банкари, органи међународних финансија, стално експлоатисали американски народ за рачун иностранства. Изгледало је да је американска демократија стално заробљена од стране финансијера. Међутим док је демократија демократија, то је стално ропство недемократским факторима немогућно. То нам показују најновији догађаји у
Америци.
На предлог једног сенатора из Калифорније Сенат је образовао анкету о једном од најделикатнијих банкарских пи-
пошаљите претплату за 1932 годину!
па од вредности. Оне нису ни знале,