Narodno blagostanje

Страна 40 НАРОДНО тања, која би била немогућна да је банкократија у Америци свемоћна. Одлучено је да анкетни одбор проучи услове под којима су американски банкари последњих година довукли најразноврсније белосветске хартије од вредности и натурили их американском капиталисти. Поменути сенатор иницијатор ове акције био је нарочито потресен губицима калифорнијских фармера на немачким хартијама од вредности, које су овиу паничном страху продавали летос на Њујоршкој берзи за 25% номиналне вредности.

Један по један од великих финансиских американских jMarHara учтиво куца на врата анкетног одбора и као оптуженик саслушава се. Може се мислити каква питања с=е падају од стране појединих сенатора. По себи се разуме да њима није стало до тога да сачувају банкарске та не, на против, као да су се заверили да најделикатније 4 најдискретније ствари из међународних финансаских оперсција избаце на светлост дана. До сада је саслушан Ламонт, Морганов ортак, Ото Кан, члан фирме, Кун, Леб и Комп.

Али највећа сензација је била саслушање прзтетавника фирме Џ. анд У. Селигман, која је добро позната у нашој јавности по тако званим „Селигмановим 35ложницама“, пошто је иста фирма дала зајам Држ. Хипстекарној банци од 12 милиона долара на бази њезизих заложница. Према њему су сенатори били врло нестрпљиви због тога што је његов конзорцијум емитовао Перуански зајам од 100 мил. долара, чија је служба обустављена ових дана. Ми саопштавамо његов исказ по париском „Њу Јорк Хералд“-у, пошто још нису стигле њујоршке новине са детаљним извештајем. Он вели да банка није толико зарадила, колико би се то могло закључити на основу огромне разлике између емисионог и пријемног курса због тога, што је платила 533.000 долара наиме мита. Од тога је 415.000 долара дато Жуану Легују, сину некадањег претседника републике Перу. .

Један сенатор је приметио тим поводом да ј= изгледа у Јужној Америци био обичај да се синови подмећу као посредници између претседника и банкарске групе рали инкасирања провизије.

Исти лист јавља да је позван на саслушање и лекадањи претседник банке Блер и Комп. г. Илише Уокер.

ОБАВЕЦ

НОВЧАРСТВО

— Белгијска Народна банка повисила је дисконтну стопу од 2 и по на 3 и по од сто, а Грчка Народна банка. од 11 на 12%.

— Stanje Poštanske štedionice na dan 31. decembra 1931. godine pokazuje sledeću sliku: ulozi dostižu 790.6 miliona dinara, što je za skoro 100 miliona više no krajem oktobra i za 32 miliona više no ultimo novembra. Ukupni čekovni promet iznosio je u decembru 4808.2 miliona dinara, od toga 43.44% u bezgotovinskim plaćanjima. Stanje uloga na štednju također pokazuje porast. Saldo uloga je prema stanju od 31. oktobra povećan za 28 miliona na ukupno 334 miliona dinara, a broj štednih knjižica iznosi 177.252. Interesantno je napomenuti, da | je prosečna suma jednog uloga znatno porasla: dok je krajem novenibra i931. godine iznosila 1797.65 dinara povećala se me- | sec dana kasnije na 1885.12 dinara.

— Austrijska Narodna banka je obavestila poverioce austrijskih banaka da posle 10. januara kada pada rok plaćanja po ugovoru o prolongaciji od avg. 1931. g., nije убе и stanju da udovolji obavezama austrijskih dužnika u ugovorenoj visini zbog velikog pomanikanja zaliha deviza. Prolongirani dug iznosi sumu od 31 milion dolara, od čega otpada veći deo

БЛАГОСТАЊЕ |. __Бр. 3

= Новосадски „Задругар“ до-

носи у последњем броју један чланчић, чија прва три става гласе:

„Пре кратког времена срео сам једног очеличеног задружног борца и идеолога, чија вера у будућност задругарства граничи са фанатизмом. Пошто смо се поздравили, рече ми: „Молим те реци Н-у (нашем заједничком познанику) да ми пошаље 100 дин.“. Нисам га одмах разумео, зато он продужи: „Знаш, ја новац лако трошим па га не смем Дати код себе, него сам га дао њему на чување“.

Извршио сам ову његову жељу, али сам о случају много размишљао. Мучило ме је питање: како то да ни он не поверава кредиткној задрузи на чување онај новац који је намењен за ситне трошкове у току месеца 2 Одговор је био неповољан по саме наше кредитне задруге, јер је јасно да у овом случају лежи кривња на задрузи. А како би то било лепо и корисно и по задругу и њене задругаре, кад би наше кредитне задруге успеле да се у овом пословању вину и до оваквих послова, који су врло крупни, иако на први поглед изгледају ситни и безначајни.

Случај који наводимо, сигурно. о усамљен, и зато смо га рат и изнели, да о HEČMY размисле све наше кредитне задруге“. i На то надовезује он потпуно оправдано преваре у кредитним задругама. У Словеначкој се таква појава не да ни замислити. Поверавања уштеда приватницима на чување је пракса из прекапиталистичког и прекредитног времена. Само онда су и уштеђевине у народу биле незнатне. Односном сељаку се не може чинити прекор што новац није дао банци, јер банке нема у сваком селу. Задруга је једина, која може

један детаљ који казује више него читава књига

|да дренира обртни капитал и резерву за текуће потребе се-

"љака. А задруга се све више баца на друге послове, који нису њезини по дефиницији.

· ПОШАЉИТЕ ПРЕТПЛАТУ ЗА 1932. ГОДИНУ!

ТТАЈНА СЛУЖБА

па гатбигзпе Ктедне, koji se amortiziraju sa 15%. Sve na 3 meseca. Za ostale kredite vrši se otplata u visini od 20%. Radi se o sniženju ove amortizacione stope putem izmene ugovora o prolongaciji na 10%. Prolongacijom koriste se sve austrijske velike banke i vodeće bankovne kuće kao Rotšild, Guttmann, Scholler, Knobloch i drugi.

— Već mesecima traži se сепегаћ direktor Kreditanstalta. Pošto je direktor DD banke Weinfeld odbio DOstalta. Pošto je direktor DD banke Weinfeld odbio ponudu, Кизећеги, ali je i ovaj odbio. Sada se u Austriji spominje kao vladin kandidat Jeger, direktor Švajcarskog bankarskog društva. | — Улози у маџарским банкама пали су, према прошлој години, за 170 милиона пенга, и то за 120 милиона у будимтаван а за 50 милиона у провинциским банкама.

— Банка за међународне обрачуне, како се чује, | спрема предлог о стварању једне HOBČ међународне новчане |јединице, која би се звала „грамор“. | — Grčka Narodna banka pokazuje u svom bilansu za

, 1931. godinu gubitak na funti od 174 miliona drahmi, koji je | pokriven delom otpisom iz rezetvnoge fonda (30 mil.), a delom iz čistog prihoda -(144 mil.). Ovogodišnja dividenda daje ukamaćenje od 8%, ili 400 drahmi po akciji od 5.000 drahmi.