Narodno blagostanje

НАРОДНО

„Зелени фронт“ објавио је проглас с потписима Hajистакнутијих немачких велепоседника у којем се каже: Све већа беда сељаштва постала је озбиљна опасност за читаву земљу. Цене стоке и. сточарских производа падају сваким даном. По рачуну института за коњунктурно испитивање снизила се сума коју пољопривреда добива за продају пшенице, кромпира, стоке, сточних производа, јаја, шећера и дувана у последње две године за пуних 27%. Све изузетне мере у корист пољопривреде на основи декрет-закона и одредбе о помоћи Источној Пруској као заштите од егзекуције и др. претстављају само привремено решење, које губи сваки смисао, ако се у исто време не успостави рентабилитет немачке пољопривреде. То се не може постићи само снижењем производних трошкова, него је потребно пре свега енергично подупирање цена, што захтева спречавање сваког увоза животних намирница и дрвета, осим најпотребнијих.

Читајући овај проглас сваки онај, који није упућен у немачке прилике могао би мислити да је пољопривреда па-! сторак немачке привреде и да о њеном рентабилитету jom нико није водио рачуна. Међутим ствари стоје обрнуто. Ниједна привредна грана у Немачкој у послератно време не ужива такве привилегије на штету опште привреде, као управо пољопривреда. Захваљујући заштитној царини износе. цене по тони у маркама:

Најновији циљеви немачких аграраца

Хамбург Берлин без царине са царином ~ | Пшеница 69 2243. Раж 82 202 Јечам 90 150 Кукуруз 60 195

Упоређујући ове цене нехотице мора сваки да помисли шта ће да каже румунски сељак или американски фармер, | кад се немачки пољопривредник код овако високих цена | гужи на нерентабилност, јер ако немачка пољопривреда није успела успоставити рентабилитет код оваквих цена онда | она уопште неће у томе успети. Или је сва галама о нерентабилности лаж са стране велепоседника у сврху што успешнијег провођења аграрне политике у своју корист.

То што се увек прорицало — наступило је. Високе заиттитне царине на сточну храну упропастиле су сељака као главног произвођача стоке. Логичну везу између цена сточне хране и стоке велепосед је увек порицао, указујући на то да произвођачи стоке сами производе потребну сточну храну. Књига г. Визинга „О нежељеним последицама немачке житне политике“ јасно доказује, да је криза сељачких газдинстава директна последица ниских заштитних царина на сточну храну. Сељачка газдинства испод 20 ха производе три четвртине свих сточних производа за што им је потребно 14 мил, тона сточне хране, Од ове се производи 6 мил. у газдинствима сточара док се 9 мил. мора купити.

Уместо да се приступи снижењу царина на сточну храну, да би се помогло сељаку, тражи се повишење царина на стоку и сточне производе. За масло тражи се повишење царине на 100% премда се потрошња дневно смањује због снижења, куповне снаге потрошача, о чему најјасније све дочи повишење потрошње маргарина. Уместо снижења производних трошкова код данашњег привредног стања Немачке тражи се повишење цене, шта више спречавање сваког увоза.

Велепосед зна само своје интересе, и бори се за њих без обзира на остале привредне гране. У министру Шиле нашао је свог моћног заштитника.

Може ли Немачка да пође предложеним путем даљег повишења царина до потпуног спречења увоза 2 Немачка је својим извозом индустријских производа заузела ове јесени ·

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 4

прво место у свету. Надмашила је и Енглеску и Сједињене Државе. Може ли се она као највећи светски извозник потпуно оградити против сваког увоза 2 Овакав покушај. имао би за последицу потпун слом немачког извоза.

И американске банке су изложене навали од стране поверилаца и оне имају такође један део своје активе замрзнут. Чим је та појава констатована, прелседнвик Хувер је предузео мере да сиречи да банкарство не дође у кризу и тиме доведе у питање це– локушну кредитну организацију. па његову иницијативу су правредници основали још јесенас једну нарочиту оанку под именом мапопа! :таае Сошрапу, која је имала-исти задатак као 1арантна и акцентна банка у пемачкој, т. ј. да менични порафељ ањериканских банака, који не одговара условима Новзаничних американских ранака за реесконт, оспосопи за то. установа је наишла на критику једног дела банкарства и зоог тога она није показала неки нарочити полет. ба то је дувер још јесенас тражио оснивање једне друге банкарске институције под именом кесопашиспоп гтапса: Согрогапоп. лако ни та ствар није ишла довољно орзо, то се Хувер 0. јануара понова ооратио посланицом Конгресу тражени хитно остварење те институције, Она има врло велику сличност са талијанским зизиштио моошате папапо. Њен ои задатак био да прими од приватних банака из њихових портфеља хартије од вредности са непроменљивом каматом т. |. оолигације'и да на основу њих да оанкама кредит. ! ај завод треба

Како Америка брави своје банкарство

| да има оортни капитал од најмање две милијарде долара, од | чега 200 милиона треоа да уплати државна олагајна, а 1500

милиона имало би да се насави путем емисије орлигација. код овог другог срества за набавку капитала појавило се питање да ли је американско тржиште у стању да апсороира толику количину оолигација па како се дошло до негативног закључка, то је на луверову иницијативу унесена одредоа да Федералне резервне санке т. ј. новчанични заводи американски кредитирају облигације те нове финансиске установе, 10 је пак дало повода дискусији о евентуалности инфлације у Америци. један део стручњака је тврдио да ои ломоардовање оолигација те институције од стране новчаничних банака престављало један јак инфлаторни потез. На то су одгово-

„риле присталице да је метално покриће американских нов-

чаничних банака тако богато да постоји велика маржа, велики кредитни потенцијал код њих. На то одговарају први, да је то ирелевантно за питање инфлације; инфлација је у сваком случају кад год се пусти у оптицај нова куповна снага која не одговара повећаном пословном волумену у земљи. И свакако да ови последњи имају право. Пут који предлаже Хувер је свакако пут умерене инфлације. За то је још у октобру, кад је први пут био познат тај план Хуверов, долар био нешто попустио. То је исто случај и прошле недеље кад је на ургирање Хуверово Конгрес узео у поступак тај његов предлог, Представничка кућа већ га је усвојила са малим изменама, (на пр. да ни једно предузеће не може добити већи кредит од 10% његовог капитала). А и Сенат је примио.

Присталице тог пројекта тврде да то није инфлација већ да је то једна врста сузбијања дефлације која је у последњим месецима у Америци узела огромне размере и која је главни кривац за пораст незапослености,

Енглеска је такођер почела да сузбија привредну депресију сузбијајући дефлацију. Она је то учинила путем депресијације своје домаће валуте очекујући од тога пораст -из– воза. Америка иде непосредним путем, она жели да умањи у неколико куповну снагу своје валуте и тиме сузбије наступелу дефлацију односно спречи даље падање цена,