Narodno blagostanje

_ Nekoliko. zagrebačkih listova donelo je istovetnu vest da Su neki naši seljaci iz Prekomurja

___C za izvezena. jaja ши Nemačku

Beznse ope casanizmise primili novac i pri povratku тог,

Austriju odnosno pri izlasku iz Austrije d jugoslaviju taj im je

novac. zaplenjen zbog ioga što ga nisu prijavili. pri. ulazu u

Austriju, što austrijske carinske vlasti smatraju da se isti kri-

jumčari iz Austrije. Uz to su imali da plate i novčanu kaznu.

(Poslednje nam nije jasno S obzirom na to-.da isti listovi јам=

ljaju да su seljaci na upit austrijskih carinskih vlasti prijavili

sav novac koji su imali pri sebi, jer u tome slučaju ne može biti govora ni o kakvoi kazni). Isti listovi traže da naša vlada interveniše kod austrilske radi oslobođenja od kazne ı povratka zaplenjenoga novca.

Uzgred da napomenemo pre svega da nam je пеметома-

Od sebe i sebi

no da su naši seljaci izvozili jaja u Nemačku. Jaja se ne mogu

izvoziti :drukčije, no najmanje 5.000 kila. A nema seljaka čije kokoške mogu da snesu 70.000 jaja. Znači da to nisu bili se= ljaci no trgovci, jer samo trgovac može da pošije pola vagona ili vagon jaja. A ovde se radi o većoj količini pošto je zaplenjena suma kako novine kažu od pola miliona dinara.

Drugo nepojamno nam je kako su ti irgovci mogli da ponesu protivvrednost u džepu. izgleda da nisu uzeli devize već marke. Onda su morali imati odobrenje od nadležnih nemačkih vlasti za izvoz lih maraka, bez toga je nemoguće izvesti ni iedne marke iz Nemačke — sem u švercu. А ako su imali odobrenje onda je dovoljno bilo da isto pokažu austrijskim carinskim vlastima pa da budu oslobođeni svake odgovornosti.

Ali i onda kad bi sve to bilo tačno ipak ostaje jedna stvar neobjašnjenja: u Čehoslovačkoj važe isti devizni propisi kao u Austriji i ako dotični seljaci nisu znali za iste, onda im je sav novac (гебао da bude oduzet pri izlazu iz Čehoslovačke. Ili su oni znali za propise o devizama i onda prijavili novac pri ulazu u Čehoslovačku, ili nisu znali i nisu ен да znaju, pa Su prošvercovali novac kroz Čehoslovačku pa zaglavili na austrijskoj izlaznoj stanici.

| Naša vlada ne može da interveniše iz prostog razloga Što

i kod mas postoji ista devizna uredba kao u Autiji i Što bi austrijskom podaniku, koji bi nosio novac iz Soluna u Beč, a ne bi prijavio na našoj stanici u Đevđeliji, isti bio oduzet pri izlazu iz zemlje muz plaaćnje novčane kazne. Ako nisu znali austrijske zakone frebaju da znaju naše.

Ir Ir rar Ir rIr mia

Као што смо у прошлом ' Југословенско-аустријски броју јавили 20. овог: мес.

клиринг ступио је на снагу уговор о Ма 8 „клирингу између Југославије = У i и Амстрије. То je први уговор о. клирингу, који је закључила наша отаџбина. Уговор је предат јавности, како би могли интересенти по. њему да се управљају. Основна идеја клиринга је да купац робу не плаћа непосредно продавцу, вел преко банке, јер се сва плабања морају вршити преко ногчаничних банака земаља уговорница. Сваки је купац дужан да противвредност купљене робе о року положи новчаничној банци своје земље. Међутим у извозу из Југославије у Аустрију врло је чес случај нарочито, код стоке, да купац полаже противвредност непосредно продавцу. У томе случају је последњи дужан исто као и аустријски поданик да примљену суму положи аустријској Народној банци — иначе ће имати да плати казну.

Друга је претпоставка да се целокупан робни промет плаћа у шилинзима у Аустрији и у динарима у Југославији. Истина Аустријанци имају по последњој девизној уредби дужност да продају робу иностранству у страној валути, али то свакако не важи за државе, с којима се Аустрија налази у односу клиринга, Али све да је и аустријски извоз-

· НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Страна | 50

„ник фактурирао робу у страној валути, она се ипак плаћа

у југославији у динарима, по курсу, који ће обе стране

утврдити. 8 Уговором је даље утврђено да су при обрачуну 100

шилинга равни 198,94/ динара а 100 динара 12.916 шилинга.

Друга важна карактеристика тог уговора је што продвац робе не може досити новац о року, који је уговорио са својим купцем, вел о року кад буде дошао на ред, пошто се повериоци испланују по хронолошком реду и под условом да оуде потраживања новчаничне банке оне земље чији је поданик поверилац. |

Из ранијег нашег писања читаоци знају да је то нај већа незгода свакога клиринга. 10 је компромитовало клиринг између Мавајцарске и Аустрије, И ми немо у почетку амати тешкопе јер ми продајемо Аустријанцима више са готово, а они нама на кредит. ллиринг би могао да почне за обе стране да функционира тако ако се одмах у почетку са обе стране буде почео да полаже новац. Како аустризанци продају нама на вересију, то би наши извозници у аустрију могли одмах добити новац под условом, да клиринг одухвати сва потраживања од робног промета без 06сира на време кад су постала. Међутим то није случај. Угл оор о клирингу између Аустрије и Југославије усвоји» је „асебан обрачун да реципрозна потраживања за продату

| џобу, која су постала пре његовог ступања на снагу. тако

је могућно да ће наш извоз у почетку да пати и то може оити више месеца, јер наши трговци немају троструки капитал, колико би им требало, док би дошли до свога нова.

Као што смо јавили на енергично држање наше пародне банке није успела Аустријска Народна банка да увуче / уговор да се роба у транзиту кроз Аустрију не обрачузава преко клиринга, него плана валутом. Другојаче то неје

могло да буде и ако Аустријанци сматрају да ће тиме да

је умањи њихова транзитна трговина.

На Народну банку пада велики терет објашњавања за извозницима и обрачунавања са Аустријском банком. овде је централно питање, да се тачно држи хронолошки дед и да се наши извозници исплаћују онако како су се при„авили. Ми смо дубоко уверени да ће Народна банка бити потпуно на висини и да непе допустити да се понови жалосно искуство, које је имала предратна Србија са контиген„ирањем извоза свиња и говеда у Аустрију код Министарства народне привреде.

Аустриски хајмвер је израдио један свој привредни програм. То је мешавина фашистичко-бољшевичког метода. Предали су га као ултиматум савезном канцелару Бурешу. У случају неиспуњења, спрема се марш на Беч. У том „привредном програму“ се тражи:

1) Отказ свих трговинских уговора;

2) једногодишњи обавезни рад за све, у циљу спровођења продуктивних радова; ,

3) Спајање свих врсти социјалног осигурања У једно „народно“ осигурање под државвим водством,

ду Упис присилног зајма;

5у Реррганизација Кредитаншталта и смањење иностраних потраживања за половину.

(Од свега овог добро је само то, што су најавили свој „поход“, Барем ће се моћи извршити потребне припреме.

Привредна политика са н0жем под грлом

ПОШАЉИТЕ ПРЕТПЛАТУ ЗА 1932. ГОДИНУ!