Narodno blagostanje
Страна. 74
је ли трговина паразит у
· привредном животу 2
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ : = Бр 5.
Свака криза особито у послератно време изазива поново жестоке нападе на трговину. пат
У Немачкој потрошач го-
_ дишње издаје за пољопривредне производе 20 милијарди ма_рака од којих пољопривреда добива 9 милијарди. 11 милијар-
ди остане код посредника између произвођача и потрошача.
_ Разлика у цени коју добива произвођач и коју плаћа потро| шач идентифицира се обично у широкој јавности са зарадом "трговине.
Ово потпуно погрешно схватање побио је у једној
брошури проф. Бранд, директор Института за испитивање по-
љопривреде. Мисли изнесене у брошури су резултат кон-
_ ференције, која је била сазвана у сврху изучавања питања како да се смање разлике цене коју добија произвођач и | "коју плаћа потрошач.
Главни узроци поскупљивања робе налазе се у трошковима, који су скопчани прелазом робе из руке првог про-
| извођача па до самог потрошача. Овамо улази транспорт,
прерада и други трошкови који су потребни да се производ пружи потрошачу на одређеном месту у одређеном времену и облику.
Потребна прерада као код Клара или меса пружа зараду занату а не трговини.
Кад би трговина на мало заиста имала тако велике добитке као што се то уопште мисли, то би пољопривредне задруге имале већи успех у својој борби против ње. Главна сврха задруга је управо отстрањење разлике између цена произвођача и потрошача. Да оне нису у томе успеле како се очекивало јасно доказује да се ова разлика не своди
- само на добит трговине.
Истина данас је трговина сувише парцелисана у вер-
- тикалном и хоризонталном правцу. Од сточара па до месара
има око 7. посредника. Ако још овоме додамо да сваки од тих посредника има да плати порез, то је разумљиво да је роба док дође до потрошача много скупља.
Такођер се може говорити о превеликом броју трговина исте врсте. Немачка статистика показује 30% прираст броја трговина од 1907. до 1925. год., док се број ста-
„новништва у исто време повисио само за 2%.
Све већи захтеви потрошача у погледу пакунга артикала и уређаја трговине такођер су један од узрока прирасту цене на првобитни производ.
Многи од ових трошкова су без сумње излишни и могли би се рационализирањем промета робе од произвођача до потрошача снизити.
Свакако овим трошковима није узрок добит трговине како се то радо објашњава. Од физиократске школе па до данас увек у теорији и у пракси наилазимо на струје које улогу трговине у привредном животу називају пара3HTCKOM. У временима кризе овакво схватање добија увек нове силе. Сва узалудна борба за време рата и после њега око
„ принудног снижења т. 38. добити трговине најбољи је доказ
да се ту ипак не ради о чистој добити. Да је то заиста добит она би се конкуренцијом саме трговине снизила у време такве привредне кризе као што сада влада.
Jedan naš prijatelj, AmerikaJedan. detalj o pomaganju nac, koji živi nekoliko godina u
nezaposlenih w Americi Jugoslaviji, bavio se poslednjih četiri meseca u Americi odakle se vratio u decembru. Pročitavši naše pismo iz Pariza Koko je u Nemačkoj”, a naročito onaj opis o nezaposlenim u Minhenu, rekao nam je da ga je to pot- |
još uvek privatna inicijativa igra vrlo veliku ulogu u pomaganju nezaposlenih. Obrazovan je u Njujorku jedan fond, u koji. ulaže svaki nameštenik 2% od svoje plate, a kojima upravljaju naugledniji ljudi. On pomaže sve od reda, ali naročito umne radnike. A među nezaposlenim u Americi ima vrlo mnogo umnih radnika, ljudi koji su imali do skora platu od pola miliona đo milion dinara godišnje. Kao što naši čitaoci znaju, u Americi se nije znalo za štednju u vremenu prosperiteta. Ako je kogod od njih odvojio štogod para od velikih plata, on je obično to: davao berzanskom mešeflaru da mu kupi hartije od vrednosti i to nekolko puta više no što je iznos novca; za pet dolara recimo on je kupio akciju od 20 dolara. Kad je nastalo 0 vanje kurseva, on je naravno pogubio svoj novac.
Kad se takav nezaposleni javi za posao, onda mu odbor da jednu uputnicu da radi tri dana u nedelji na određenom mestu, u kavom parku i t. d. Kad dođe na određeno mesto (a tamo mora biti u 8 sati ujutru do 5 sati po podne) onda dobija jedan ašov i slobodan je da se po parku šeta sve do 5 sati. Naime nadnice dobije 5 dolara odnosno 15 dolara za tri dana. Ovaj način pomaganja ima za cili prvo da neda nezaposlenom da padne u crne misli, drugo da ne podlegne subverzivnim agitacijama i treće da ne postane dembel i lenjivac, kao što je to slučaj sa engleskim sistemom pomaganja nezaposlenih. :
7
Naš prijatelj je posmatrato te nezaposlene međ kojima ima i ljudi, koji su do skora živeli raskošnim životom. On je konstatovao nepobitnu činjenicu, da su ti ljudi sačuvali humor, sens humar kako to zovu Amerikanci. Vrlo je malo samoubjstava među takvim ljudima, što se ima da zahvali ovom načinu pomaganja.
Статистика уложака код банака коју издаје Удружење Војвођанских банака сваког
Банкарски улошци у Војводини за време кредитне кризе месеца има специјални инте-
рес од како је наступила кредитна криза код нас. Добили смо статистичке податке о кретању улога за октобар и новембар прошле године. Као што знамо криза је избила 23. септембра тако да се може рећи да су октобар и новембар први месеци у којима је дејствовала кредитна криза за све време. Неоспорно да су за неколико дана месеца септембра релативно јако смањени улошци зато што су исплате биле релативно велике. Али како је криза трајала и даље то су октобар и новембар симптоматични. Статистика нам показује невероватно утешне податке (наравно да су њом обухваћени само улошци банака домицилирних у Војводини, а не и оне код филијале банака ван Војводине које такође имају знатне улоге, али се ипак не може порећи да је и кретање улога код војвођанских банака врло симптоматично). Укупан пад у новембру према октобру износи цигло 44,3 милиона динара односно 3 и по од сто од укупне суме из месеца октобра (1295,7 милиона динара). Пад код уложних књижица износи 35,7, а по текућим рачунима 8,5 милиона. Процентуално је код текућих рачуна нешто већи одлив.
Релативно највећи је одлив у Срему и то како: код деоничких друштава тако и код задруга и обласних и градских штедионица, а најмање у Банату, наравно увек релативно, Изгледа да су највећу отпорну снагу показале задруге јер је код њих стање готово непромењено. Мања је отпорна снага код јавноправних штедионица, а најмања код деоничарских друштава. А све те диференције су минималне, нити детаљи у главном не кваре укупну слику.
Према октобру 1930. године пад износи 199 милиона
динара, а у новембру 1931. према оном у 1930. години 233 милиона динара. Значи да је повлачење уложака почело „још
setilo na izvesne detalje koje je posmatrao u Njujorku. Za зада |пре 23. септембра.