Narodno blagostanje

30 јануар 1932, HAPOJIHO

БЛАГОСТАЊЕ Страна 15

--___________-___--_____--_-- Француска је, до скора, би-

Незапосленост у Франну- ла земља без незапослености.

ској Зато томе питању није ни посвећивана нарочита пажња, нити су биле потребне нарочите социјалне мере. Довољна је била дотадања пракса. Међутим 1931. године број незапослених се нагло повећао. Према последњим статистичким подацима порастао је број оних који примају помоћ од 1000 у јануару 1931. на 147.000 у децембру. Како у Француској нема тачне статистике незапослених, то је потребно употпунити је са стати-= стиком Министарства рада о упослењу у француској индустрији и статистиком о усељавању и исељавању. Према првој, у децембру ове године упослење је мање за 12.56% него у истом месецу прошле године, према другој, број усељеника био је 1931. године 91.000, док се је иселило око 200 хиљада. Ови бројеви били су база за расправљање о питању колики је број незапослених. Министар рада Ландри је изјавио, очевидно у намери, да умири ширу јавност, да је број незапослених 300 хиљада, а делимично запослених 21 милиона. Међутим, посланици и штампа, баш према горњим статистикама држе, да је незапослено око 700 хиљада радника. Француски парламенат је у децембру водио дискусију по питању незапослености, али је цело питање било упућено комисији, која је сада поднела извештај, у коме

пене

се предлози социјалиста, о којима смо већ писали, о отпуштању страних радника, ограничени у толико, да јавна предузећа не смеју имати више од 5% упослених страних радника, док за приватна предузећа тај ће се однос одређивати према врсти индустрије, месту и времену.

Карактеристично је, за дискусију у парламенту и у опште за посматрање проблема незапослености у Француској, схватање, да је депресија моментана, и да ће врло брзо доћи полет. То је, у осталом, и било одлучно за политику према страном радништву, јер француска индустрија зна, да у временима добре коњунктуре не може без њега. Тиме се тумачи и законски пројекат о мораторијуму незапосленим кирајџијама. јер ваљда се не мисли на сталан мораторијум!

До сада је само мањи део незапослених примао помоћ. Прошле године издало се за незапослене 100 милиона франака. Сваки радник, који је имао право на помоћ, добијао је дневно 7 франака од државе и 50 сантима од општине, а за жену и свако дете још по 3.50 франка, али укупна помоћ није смела прећи 25 франака. Ове године је ситуација много тежа. Број оних, који примају помоћ попео се је У јануару за 39.800 на !86.600. Јасно је да ће требати много више финансијских сретстава. Али у Француској се очекује, да ће се даље повећање незапослености зауставити извођењем плана о мобилизацији националне привреде.

веза

_ ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Еедега! Кезегуе Вапк ог Еећтопа за је азкол пи stopu od 4 na 3:/,%.

— Упис зајма немачких државних железница показао је исти успех у јануару као и у децембру прошле године. До 18. јануара било је уписано 242.85 милиона марака, од тога је уплаћено 56.5 милиона, што износи преко 23% уписане суме. Међутим прва рата, коју је требало уплатити износи само 10%, а остале три рате плаћају се 15. фебруара, 16. маја и 15. августа, свака по 30%.

На повољан упис зајма, поред ослобођења од пореза, деловало је и снижење каматне стопе у Немачкој.

— Улози на штедњу у Аустрији били су пре Божића веома опали. Међутим, од почетка јануара почели су да се враћају натраг. Према саопштењу појединих банака, у једном одређеном дану, улози су били знатно већи него исплате, Тако код Централне штедионице у Бечу за 640.000 шилинга, код Прве аустриске штедионице 512.000, код Штедионице у Линцу 208.000 и код Штедионице у Грацу 152.000.

— Чехословачка влада је демантовала вести, да ће се од новог зајма употребити 100 милиона чк. за санирање Шкодиних фабрика.

— Према вестима „Аргуса“ министар Аргетојану је успео да у Паризу добије зајам од 100 милиона франака за амортизациону благајну, и од 120 милиона динара за државну благајну. Оба зајма су краткорочна.

— Централа новчаних завода у Мађарској је објавила да је снижена редисконтна стопа за 1%. До сада је износила 7—8 и по од сто, и виша је дакле за пола до ! и по од сто од дисконтне. |

— Неке америчке банке, чији су краткорочни кредити замрзли у Немачкој, спремне су да замене своја потраживања за акције немачких предузећа и друштава.

— Претседник Ирвинг Труст Ко. Пиерсон изјавио је на годишњој скупштини акционара, да кредити које је Ирвинг Труст дао Немачкој износе 27 милиона долара. Од тих су

25 милиона дати банкама, 2 индустрији. Кредити су осигурани гаранцијама или ломбардима. Претседник Гаранти Труст Ко. Потер изјавио је да је његова банка дала Немачкој кредита у износу од 38.27 милиона долара, у главном банкама. +

— Novčanične banke iz Čile, Peru, Bolivije, Ekvadora i Kolumbije odlučile su da povuku svoja potraživanja u Engleskoj, koja iznose 5—6 miliona dolara, i da ih prenesu u Njujork, jer žele što užu saradnju sa Federalnom rezervnom bankom.

— Stanje Francuske banke od 15. januara pokazuje dalji porast zlatnih rezervi za 567 miliona franaka, koje su time postigle rekordnu visinu od okruglo 70 milijardi franaka.

— У Кредитакшталту се врше и даље уштеде у администрацији. Сада је отпуштено даљих 300 чиновника, а 100 их је пристало добровољно на редукцију.

— Г. Л. Харисон, директор Федералне резервне банке у Њујорку, наговестио је у свом говору на једном скупу Удружења банкара државе Њујорка крај кредитне дефлације. Емисионе банке могу увећати свој кредит за 3.5 милијарде долара, што би омогућило увећање банкарског кредита за 35 милијарди. Чланови Федералног резервног система располажу меницама способним за редисконтирање на суму од 8 милијарди долара. Практично припремање за политику повећања кредита у Сједињеним Државама све више успева. Главна задаћа момента је појачање међусобног поверења. Међутим неповерење са стране Француске и снижење курса долара указују на нове тешкоће. ЊЕ

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— У предлогу талијанског буџета за ову 1932./33. год. предвиђен је дефицит у износу од 1'и по милијарду лира. Приходи су предвиђени са 18.6 милијарди, а расходи са 20.06 милијарди лира.

— Budžet opštine Celje za 1932. godinu iznosi 7,611.338 dinara. Redovni prihodi su 4,358.642 dinara. Manjak će se pokriti prirezima i nametima. Ovogodišnji budžet je manji za pola miliona dinara. А 15: