Narodno blagostanje
Уа а ИГРЕ
Страна 16 | НАРОДНО
— Финансијски комитет Друштва Народа упутио је аустријску делегацију да за своје средњо и краткорочне кредите склопи уговоре о пролонгацији. Укупна свота ових кредита износи око 50 милиона. Пролонгација треба да служи у неку руку као накнада за недавање кредита од 60 мил. шилинга са стране Банке за међународне обрачуне.
На основи савета финансијског комитета. обавестила је аустријска Народна банка све банке да у будуће неће више издавати девизе у сврху отплаћивања иностраних кредита. Камати ће се и даље плаћати.
Пролонгација не обухвата зајам Друштва Народа и инвестициони зајам од 1930 год. 5
— Грчка је затражила код Друштва Народа зајам за побољшање својих финансија. Ово је замолило познатог енглеског. стручњака за болесне финансије свију држава, Нојмајера, да у Атини проучи финансијско стање Грчке.
СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Хуверова изјава, да држава неће моћи помагати незапослене, није скинула ово питање са дневног реда. Сенат је основао комисију, која треба да испита читав проблем незапослености. Сви стручњаци су сагласни, да приватна помоћ не може ни приближно да задовољи захтеве, који се на њу постављају, и да код садањег система милиони људи остају без икакве помоћи и гладују. Према њиховом ми-
шљењу потребно је да држава даде најмање 600.000.000 до-'
лара, да се колико толико помогне незапосленим. Познати
демократски сенатор Костиган тражи, да влада даде за не-
запослене 375 милиона долара, а сенатор Ла Фолет 250 милиона. Исто. тако и сенатор Бора тражи увођење државне помоћи. Осим тога има још један предлог, који предвиђа издање 5.5 милијарди долара т. зв. Просперити — бонови за финансирање јавних радова.
Међутим претседник Хувер још увек стоји на свом
d \ i
|J
BJIAJ оста ЊЕ _______ Бо
2 Корист за немачку пољопривреду биће - минимална. Прво због контингента, који ће све земље искористити а друго због снижене куповне снаге на унутарњем тржишту. једини ефект новог декрет закона биће снижење немачког експорта у северне земље, које заједно заузимају друго место у немачком експорту.
СПОЉНА ТРГОВИНА
— Bilans naše spoljne trgovine je u 1931. godini aktivan, i to za svega 684 hiljada din.: ukupan izvoz iznosi 4.900,965.000 dinara, a uvoz 4.800,281.000 dinara; prema prošloj godini smanjen je volumen spoline trgovine za 30%. U mesecu decembru 1931. godine bilans je bio aktivan za 84 miliona; izvoz je iznosio 382.05 miliona, a uvoz 297.9 miliona, što je najmanji mesečni uvoz za poslednjih 9 godina. Za poslednjih nekoliko godina pokazivao je naš trgovinski bilans sledeću sliku:
Godine Izvoz Uvoz · — ili u milionima dinara 1926. 7.818.1 7:631.7 — 186 1927. 6.400.1 7.286.3 — 886 1928. 6.444.7 7.835.3 — 1.390 1929. 7.9217 7.594.7 -- 327 1930. 6.780.0 6.960.1 1650) 1931. 4.800.9 4.800.3 — _ 0.6
— Čehoslovački statistički biro objavljnje podatke o uvozu Žitarica i brašna u 1931. godini; interesantan je porast uvoza pšenice i raži, dok je uvoz brašna skoro potpuno opao:
1931. 1930. u tonama Pšenica 417.000 291.000 Raž 199.000 12.000 Pšenično brašno 27.000 190.000
становишту и тражи, да Сенат прими његов програм о ожив- ИНДУСТРИЈА
љењу америчке привреде, јер би се на тај начин решило и питање незапослености.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Румунска влада је уложила протест код пољске владе због нових увозних ограничења, и упозорила, да су ове мере противне трговинском уговору, који постоји између обе земље. Она тражи, да се нове мере за ограничење увоза доведу у сагласност са уговором, и у ту сврху предлаже образовање једне мешовите комисије.
= Румунска влада је повела преговоре са Чехословачком о допуни трговинског уговора, која би садржавала преференцијалну клаузулу.
— Грчка влада је одлучила да пошаље на дуванску конференцију у Цариград коју је сазвала Турска, три делегата, да изложе њено становиште о програму ограничења продукције и о ценама, али сумња, да ће се моћи постићи неки практични резултати.
— Савез трговаца у Мађарској приредио је анкету 0 девизном питању, на коју су позване нарочито оне фирме, које су тешко погођене новим девизним уредбама, да изнесу своје мишљење о тешкоћама које ствара девизни режим.
— Нови декрет закон у Немачкој одређује за масло следеће царине на 100 кгр. 50.— мар. за земље које имају увозни контингент, 80.— мар. за земље чија је валута за 30% пала због кризе енглеске фунте, 100— мар. је аутономна царинска тарифа, 130.— мар. за земље са слабом валутом а 170.— мар. за земље с којима не постоји трговински уговор.
На основу клаузуле највећег повлашћења даје немачкофински уговор о увозном контингенту у висини од 5000" тона и осталим земљама право увозити исту количину уз царину од 50.— мар. Ову могућност искористиће земље, чији је увоз до данас био мањи од 5000 тона, што ће ићи на штету најближих суседа Немачке. То важи у првом реду за Данску.
— На међународној конференцији индустрије стакла, која је почела са радом 18. јануара, постигнут је споразум о контингентирању увоза у Француску, који обухвата све врсте стакла, осим оптичких стакала и стакла за прозоре. Ступање на снагу зависи од одобрења свих заинтересованих влада.
— Румунија је једина земља, која је успела да у прошлој години повећа извоз петролеума. У 1931. години извезла је округло 3.890.570 тона према 2.996.183 тоне прошле године. Ово повећање извоза у главном је резултат понуда по ценама испод светског паритета, а исто тако има и доста случајева продаја из нужде. Продукција у земљи се повећала за 900 хиљада тона са 5.7 мил. тона на 6.6 мил.
— Нека предузећа у Мађарској су искористила девизну политику мађарске владе, и почела да производе нове артикле, који су се до сада само увозили, и то нарочито у текстилној и металној индустрији. И ако квалитативно ови производи нису најбољи, ипак наилазе на добру прођу.
КОЊУНКТУРА
— Лондонска трговачка комора објавила је извештај о преговорима са страним индустријама о грађењу њихових фабрика у Енглеској. До сада су завршени преговори са 13 иностраних предузећа, која су већ купила земљу, и одмах ће почети са грађењем. Од тих је 8 немачких, 2 холандска и по једно америчко, швајцарско и шведско. још се воде преговори са 100 страних фирми, од којих је 60 немачких,
— U šest. hiljada preduzeća u Italiji, o kojima se vodi Tačno statistika, broj zaposlenih radnika pao je od 989.000 u 1926. godini na 496.000 u jesen 1931. g.
— У Немачкој је број незапослених порастао у првој половини јануара за 300.000 на округло.6 милиона. То је до сада највећи број.