Narodno blagostanje

ен

Страна 68

da se nabace samo neke glavne ideje. Ali, mišljenja smo, da će Privredno veće wistinu biti od koristi samo, ako se pri njegovom stvaranju budu uzeli u obzir ovde izneseni momenti. |

45

Pr vredno veće je nemoćno prema parlameniu. — Privzedno veće praktičara je isto što i parlament. — Peraktičar i ekonomska politika, —

Nacionalni i pesebni interes. .

„Narodno Blagostanje” je čašopis za privredna pitanja. Ono sledstveto mora biti a prioti za svaku meru i svaku ustanovu, koja mosi privredni karakter. Бапаз је

_ Opašnošst od privredne KMvize tako ogromna, da mi više he postavljamo mikakav Kriterijum o kvatetu. Mi tu stojimo na gledište da je siromahu vajda i kad mu muva leti i usta. Mi imamo glas oštrog kritičara; ali će čitaoci priznati, da to nismo prema onome, što se kod nas napiše. Bzlaze i gluposti i galimatijasi čak, ali ih mi ne Hriikujemo, jer · smatramo, da je korisna i sama inicijativa za razmišljanje, o privrednim pitanjima. Na kratko, nama je mnogo miliji i najgori privredni napis, no najbolja pesma ili priča.

Prema tome za nas je dobrodošla svaka ustanova, koja bi se imala baviti privrednim pitanjima. Mi ćećio pod zdraviti svako Privredno veće, ma ono uzelo obim, koji mi smatramo za najgori.

_ Mi do sađa nismo pisali o Privrednom veću, jer smo тпаћ одаупа да је опо na puta. Ali objavljujući članak 2. Машпега о poželjnom sastavu i kompetenciji jednog Privrednog veća, nama je dažnost da istaknemo ono, u čemu se mi s njim ne slažefio.

LL Privredno veće je nemoćno prema parlamentu

Ideja. o Privrednom veću zasnovana na teoriji da tradicionalni parlament podbacuje u svojoj zakonodavnoj akciji u ekonomsko-političkoj oblasti. Postoje teorije o uzrocima toga stanja, ali one se sve mogu svesti na dvoje: osustvo volje ili osustvo sposobnosti. O tome docnije. Ali je potrebno da istaknemo da teorija o podbacivanju parlamenta u privrednoj oblasti ne važi više ni najmahfije za veliki broji parlamenata: nemački, engleski, i severo-amerikanski parlamenti razvijaju nečuvenu ekonomsko-političku delatnost. U tome ih nikakav privredni parlament ne bi nadmašio. Ali se mora priznati da ima parlamenata koji |oš uvek podbacuju. Kako se pak sudbina sviju civilizovanih naroda nalazi u privrednom znaku, to je sasvim prirodno što se sve više oseća šteta od toga nedostatka tradicionalnog parlamenta i što je jedan deo mislilaca prigrlio ideju o Privrednom veću kao sigurnoj korekturi.

Mi pak nalazimo da je isključeno da Рлугедпо veće može pružiti sigurnu Когекфити gornjem nedostatku tradicionalnog parlamenta. Ono je nesposobno da natera parlament da posveti veću pažnju privrednim pitanjima. Parlament je sa krunom faktor suverene vlasti. Odnos snaga između krune i parlamenta može da bude različan, ali je isključeno da mu se ma kakav treći faktor može da nameine. G. Mautner veli da treba vertikalnim i ho. zontalnim proširenjem nadležnosti Privrednog veća dati jači značaj, a naročito pravo Zakonske inicijative. Mi smatramo da je sve to nedovoljno

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 5

li da nikakva kombinacija ne može da ostvari želju propagatora Privrednog veća u pogledu na osustvo volje . kod parlamenta. Pitanje se svodi na to: Privredno veće i ili parlament. A u tome slučaju ima samo jedan odgo| vor. U ostalom u mnogim parlamentima godinama počivaju u njihovim arhivima odlični predlozi, podneseni od strane vlade, koja ima pravo zakonske inicijative, Mi od sttane pojedinih grupa parlamentaraca, koji imaju isto to pravo. Pa kako Privredno veće nema mogućnosti da oktroiše svoje odluke parlamentu, to je sasvim pojamno da se од njega ne može očekivati da parlament natera da promeni harav.

Za dokaz svoje teze 2. Mautner se poziva na nemački Reichswirtschaftsrat, koji zbilja ima najjače atribucije koje se u opšte mogu dati jednome telu pored parlamenta. Ali to ništa ne dokazuje ili upravo dokazuje naše gledište. U većini evropskih zemalja uvedena su posle rata Privredna veća i saveti u istome cilju, ali su sva bankrotirala ili sui bačena u zapećak, ili o njima niko više ne vodi računa. A parlament je sačuvao svoj preponderantan položaj, a u mnogima zemljama i zlu volju prema Privrednom veću, jer je ovo pokazalo tendenciju da bude njegova savest. Ne može biti jedna zemlja, a dva gospodara. Ako se nalazi da parlament ne ispunjava svoju funkciju u privrednoj oblasti, onda |e jedini način, da se stvore dva parlamenta, jedan sa specijalno privrednom nadležnošću.

IL Privredno veće prabličara je isto 310 1 рапатеп! ; Ni protiv nestručnosti Privredno veće nije nikakav Меки onoj formi, kako to zagovara g. Mautner. Po njemu : Privredno veće ima biti sastavljeno od 40 praktičara, |koje delegiraju pojedine privredne organizacije i 20 ? privrednih stručniaka van organizacija, od kojih 10 kooptira ono samo, a 10 imenuje vlada. Znači dakle da praktičari imaju apsolutnu većinu.

Ko su praktičari? To su zemljoradnici, zamatlije, treovci robom, industrijalci, privatni saobraćajci, bankari i t. d., a to.su isti ljudi koji sa u većini i svima patlamentima u svetu. Pa kad ti ljudi pokazuju deticit u svojoj aktivnosti kao članovi parlamenta, po čemu će onda oni kao članovi Privrednog veća da pokazuju veću aktivnost i čak da uspeju da svoje kolege u parlamentu primoraju na veću ljubav prema privrednim pitanjima?

Da rezimiramo. Pravno je nemoguće uticati na rad parlamenta nikakvom kombinacijom i drugo, Privredna veća sastavljena od praktičara bila bi drugo izdanje parlamenta i prema tome bi i ona pokazala isti rezultat kao i parlament.

II. Prabtičar i ebonomshba poliiha

U ostalom sve i kad bi Privredno veće, sastavljeno od praktičara, moglo da utiče na rad parlamenta, ipak ono ne bi moglo ni za dlaku da popravi sudbinu ekonomske politike u zemlji. Praktičar koji nema nikakvih drugih kvaliteta i znanja do da obavlja izvesnu privatnoprivrednu delatnost, potpuno ie nesposoban za raspravljanje ekonomsko-političkih pitanja. Praktičar je čovek koji zna, kako se privređuje, koji ume da kaže šta ga boli, ali koji me ume da kaže koja bi mera bila najbolja za uklanjanje njegovog bola, a da ne škodi drugim redoVima. Šta zna praktičar šta je to trgovinska politika, šta bilans plaćanja, kliring, šta inflacija, prevaljivanje poreza, intenzivna i ekstenzivna proizvodnja, tržište kapitala, javnopravni kredit, preferencijal i t. d? a to su sve stvari koje čovek treba da zna; pa da može sa uspe|ћот da raspravlja ekonomsko-politička pitanja. To se