Narodno blagostanje

Страна 70

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 5

· Рапаз зе tradicionalnom parlamentu najviše 2аmera što je zaboravio osnovno načelo parlamentarnog zadatka: da svaki pretstavnik ima da štiti interese сеје nacije; pojedini poslanici su se stavili u službu pojedinih, regionalnih i drugih posebnih interesa. Tako se na pr. francuskom parlamentu prebacuje Kao najglavniji

- nedostatak propast partijske discipline i formiranje po-

·jedinih grupa za zaštitu raznovrsnih posebnih interesa,

u kojima je disciplina vrlo jaka. Zna se na pr. da u

francuskom parlamentu imaju grdnu moć groupe Viti= _ соје, стопре земсјсоје, стоцре de-betteraves de sucre - 11.4. АН је и Кафсјопајпот рапателти fa nevolja još

parlamentu, znajući prirodu njegovog mandata, stidi se da se pojavi kao pretstavnik posebnog interesa i kad to čini gleda da se nikako ne sazna njegov pravi motiv. A kad je to nemoguće onda se rešava da ne pledira za interes koji mu leži u srcu. Sasvim je drugojačija stvar u privrednom veću, ovako sastavljenom. Sam njegov sastav kvaliticira pretstavnika i OVaj ima pravo i dužnost da brani interese organizacije, koja ga je delegirala. Ono što se u tradicionalnom parlamentu smaira za nemoralno, ovde je dopušteno. Može se zamisliti kako strašno izgleda tako jedna korporacija, poprište posebnih interesa, koja se odlikuje time da se njezin

uvek u maloj meri razvijena, prema onome kako bi ona član ponosi onim, čega se stidi član tradicionalnog bila u privrednom veću. Parlamentarac u tradicionalnom , parlamenta... V. Bajkić. lo

B. Бајкић

ИиТНИ

— Шта је урађено, шта смо ми

PE:

предлагали и шта да се ради —

Шта се чује. — Непосредни догађаји пред проглашењем житног режима, — Режим од 27. јуна

1 Шта се чује

Пре неки дан објавили су листови. револуцију Удружења агронома у којој се посредно изјашњава

"против укидања данашњег пшеничног режима. Г.

Д-р Ђуро Шурмин, бивши министар и народни посланик објавио је у „Политици од 27.т м. чланак чија прва реченица у последњем пасусу гласи: „Сад

се траже укидања тог режима. Из овога се да из-

вести да се вентилира питање укидања шиеничног режима инаутурисаног законом од 27. јуна прошле године, Тај се утисак добија и из брошуре, коју је објавило Министарство трговине и индустрије под насловом : „Како је дошло до пшеничног режима у години 1981“, јер је она у ствари пледоаје за по“

· стојеће стање, из чега се да извести, да оно има про-

тивника, или бар утицајних критичара. Ове што смо могли сазнати о опасности по постојећи шшенични режим, то је прво да се пасивни крајеви буне против високе цене хлеба и друго, да је на конференцији млинара од 18. т. м. говорено о новим комбинацијама, које у ствари значе битну основу данашњег режима.

„Народно Благостање“ је закон од 27. јуна прошле године отласило за једну скроз демократску меру. Оно се у начелу сагласило са законом. Али се не може порећи ни то, да житни режим није дао резултате, који су се од њета, очекивали. Много је неочекиваних неповољних појава за време његове владе. Због тога је потребно да се види узрок. То је за нас толико потребније, што смо ми морално одговорни пред нашим читаоцима за наше писање, — 4 узгред истичемо да смо ми свега једанпут писали о житном режиму, одмах у почетку, приликом објаве закона, од 27. јуна.

Потреба за објективном анализом шшеничног режима у толико је већа, што ниједан од оних који су о томе писали и говорили у току последњих дана, нити је дао тачну блику тока догађаја нити је указао на праве узроке неповољних последица. парочито

нас чуди да, је Министарство трговине и индустрије у поменутој брошури прољустило да да исцрпан ис горијат тога режима.

Џ. Непосредни дозлађаји пред проглашењем житног режима

На месец дана, у очи жетве од 1981. године цена, је пшенице на светском тржишту почела, брже да пада, и да се приолижава цифри од 100 динара по говару, која се тада сматрала за катастрофалну. Али а поред Тоја Тешко Да ба бавар олишила. Даље од разговора и измене мисли, да нису већ у кампањи 1980 -198! Маџарска и Бугарска биле оствариле пшеничне режиме: Маџарска путем система, болета, а Бугарска, путем непосредних дотација пољопривред“ нику а делимично у виду пореских расписки. Чак је и у Румувији вентилирано питање 0 потреби извозних премија на пшеницу. Под таквим околност тима. и код нас ствар је брво зрела и први службени акт, којим је манифестована жеља да се и код нас учини штогод за ваштиту шиенице била је позната ковференција 24. и 25. јуна прошле године у којој су учествовали претставници земљорадничких задруга, млинарске индустрије и извовне трговине. Као што видимо конференција је одржана од стране стручних привредних оргавивација, оних истих, које треба, по мишљењу г. Маутнера, да тарнирају привредно веће. Конференција је држана у тајности. Јавност је добила само један кратак комунике, из кота се могло да види само толико, да су се сви сагласили у томе да ће се за проиввођача пшенице нешто урадити и да је држава одлучила, да се цена не пусти испод 170 до 190 динара. |

Ми смо први пут сазнали за детаље рада те конференције, која носи службени наслов „отручна анкета“ из поменуте брошуре Министарства трговине и индустрије. Први утисак лектире је, да је тешко икада. било конфузније конференције. Једини који су знали шта хоће били су преставници земљо= радничких вадруга и баш то је било фатадно по целу |