Narodno blagostanje

Страна 90

naivnu iskrenost i što Nemac naziva ,,Unbefangenheit”, pa makar i brutalni egoizam laika, a nemaju još široki horizont, staloženost i sligumost stručnjaka. Oni najlakše podležu Таzama i šlagvoriima i najteže su pristupačni argumentima. Kada je reč o pretstavnicima privrednih organizacija, treba pre svega imafi u vidu da imamo dve vrsfi takovih organizacija: komore i udruženja. U komorama, naročito u zajedničkima, naći će se i danas još ljudi koji u tretiranju privrednih pitanja umeju da se stave na jedno opšte, rekao bih međustrukovno gledište, makar samo | jednoga kraja. A što je

"To, pa što duži mandat članova Privrednog Veća učiniće ih dosta nezavisnima u njihovom radu. Sa udruženjima stvar dabome stoji drukče. Tih udruženja u nas ima sva sila svakako daleko više nego što bi bilo korisno. To su pretežno Čisto borbene organizacije, često čak samo smuokvin list pred golotinjom. interesa dva ili tri velika poduzeća. Te organizacije naravno zastupaju samo specijalne interese svoje struke, ili čak samo i jednog dela izvesne struke. Trebaće postupiti sa najvećim oprezom, da baš od sfrane tih organizacija u Privrednom Veću dođu do izražaja samo one Moje stvarno pretstavljaju je-

dan ako ne opšti a ono barem dosta široki i dosta krupni pri-

· vredni interes.

G. Dr. Bajkić je nabacio i pitanje da li će te organizacije delegirati u Privredno Veće svoje funkcionare, dakle „praktičare” i svoje sekretare. Tu će opet biti razlike između komora i udruženja. Komore će verovaino pretežno delegirati većnike, pošto su sekretari kod njih u glavnom administralivni Činovnici, što je razumljivo pošto komore imaju ogroman administrativni posao koji još i neprestano raste. Njihovi sekretari, sa

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ O

_Бр, 6

v

·čeni kao trgovci, industrijalci, bankari i ekonomi, onda dabome

| | утедпо Veće.

ојаупо, '

ja smatram da baš komore pii izboru svojih delegata za Бле је 2 Pi ; а anja, Ба vredno Veće treba da dobiju, čak i zakonom обегђедепи, 50 оуа, ипаја зи ба5 ха с да зе Рлугедпо Уесе огсапшије Тако, veću slobodu da mogu delegirali ljude sa Što većim procentom , da bi se i nedostatci, ako se već ne mogu sasvim ukloniti, onih sposobnosti, koje od njih s pravom traži g. Dr. Вајке. | barem u što većoj meri ublažili. Kada se. već formira Privredno i Meće, neka bude takovo da donese bar neke koristi, inače će

u Narodnoj Skupštini ima od 306 poslanika preko једпе сеје stotine privrednika, dakle više nego što će imati članova. 'PriMeđutim privrednika u pravom smislu reči u Skupštini stvarno jedva ako. ima jedna desetina, која se..prosto

i gubi u moru drugih profesija, pored više od šezdeset advokata, ' preko dvadeset, sveštenika td.

I onda, druga.je atmosfera i drugi milieu u jednom parlamentu, a drugi bi bar trebao da bude u jednom Privrednom Veću. . O

Sve u svemu, zamerke g. Dr. Bajkića neosporno su и velikoj, meri tačne i opravdane, a. moja. ranija. izlaganja, pa i

biti „graecis sultitia, iudaeis seandalum”,

na poismeh parlamentu i na sablazan privredi. -

Penge je danas najslabija valuta u Evropi. 30% disažio na inostranim f{ržištima nikako пе može da se objasni pasivnošću madžarskog irgovinskog bilansa, jer je Madžarska gotovo sva plaćanja obustavila. Disažio će pre da nađe svoje objašnjenje u pojavi opšteg begstva iz pengea. Ponuda pengea sa strane inostranaca koji imaju DpOfraživanja u Madžarskoj naravno putem šverca je također jedan od uzroka velikog disažia.

U unutrašnjosti zemlje je opšta pojava 'povlačenje uloga. Ulozi su se kod velegradskih novčanih zavoda do konca de-

Snažna дећасца и Маdžarskoj cembra umanjili za 115 miliona, a ulozi na tekući račun za 158

miliona. Kako je kupovina inostranih valuta na unutarnjem tržištu gotovo isključena a ulaganje novca u nekretnine kod današnjih prilika nema nikakvog računa, to ostaje jedina moguć-

malo izuzetaka, slabo i stižu na neki stručni naučni rad, kao | 105 tezaurarhnja novca. Ova se u veliko vrši jer je stanovni-

što fo u praksi jasno vidimo. U udruženjima stvar stoji u glavnom drukče. Ima vilo malo udruženja, gde su sekretati prosti „amanuensis” nekog agilnog ili bar ambicioznog pretsednika, bez naročite stručne i naučne spreme. Većinom su u tim udruženjima sekretari stvarno advokati jedne grupe preduzeća, pošto pod fim vidom intervencije imaju više izgleda na uspeh. Stručna sprema njima u poslu može da koristi, neophodno potrebna im nije. Jednoga Tilea ili Stresemanna mi jedva imamo u našim privrednim udruženjima, ona su i preslaba da bi takve snage mogla držati. Ipak, rešavanje pitanja da li će koje udruženje delegirati nekog svog fjunkcionara ili sekretara, trebalo bi prepustiti njima samima. Verovatno će ih uzajamna ljubomora naterati da delegiraju sekretare, što još uvek treba smatrati manjim zlom.

Baš zbog toga što Privredno Veće u kojemu bi prevlađivali „praktičar”” ne bi moglo da ispunjava svoj zadatak, ja sam pledirao za što jaču dopunu toga kadra sa privrednim stručnjacima izvan organizacija. lako bi oni brojčano bili u manjini, ipak bi im baš njihova sprema, njihov širi horizonat i njihov jači autoritet obezbedio velik, po mom uverenju čak i presudni uticaj u Privrednom Veću. A da bi i izbor ličnosti, i autoritet celog Veća bio što bolji i veći, istaknuo sam potrebu da služba u Privrednom Veću bude besplatna, dakle bez dnevnica ili honorara ma u kakvom vidu. Baš taj počasni karakter članstva u Privrednom Veću mogao bi u priličnoj meri da nadoknadi onaj minus, koji postoji usled toga što Privredno Veće ima ада bude samo savefodavno felo. Još je tu nešto od velike važnosti. Honorar bi bio jak stimulans za razne lovce sinekura. Dneynice bi čak mogle dovesfi do toga се bi cela stvar sa Privrednim Većem bila promašena.

Na koncu freba da se osvinem još na jednu tvrdnju g. Dr. Bajkića, da fih „praktičnih” privrednika .ima dosta i u parlamentu. Ako se kao privrednici računaju svi oni koji su ozna~

štvo izgubilo svako poverenje u stabilnost valute.

Međutim vlada je u poslednje vreme počela da sprovodi strogu politiku deflacije. Uopšte se zapaža jaka restrikcija kredita. Novčani zavodi osobito u provinciji ne izdaju nikakve nove kredite a stare otkazuju. Sem toga i ograničenje robnog kredita pokazuje se kao oblik dellacije. U opšte se prelazi od poslova na kredit na poslove za gotovo. 'Ovaj prelaz se još ubrzava oifsustvom inostrane konkurencije.

Povlačenje uloga takođe dejstvuje u pravcu deilacije ukoliko fesauritani novac ispada iz opticaja.

Jedan od najjačih deflacijonih faktora biće bez sumnje fond u pengama kod Narodne banke u koji se uplaćuju sve obveze madžarskih dužnika prema inostranstvu po odredbi moratorijuma o transteru. U ovaj fond će se s vremenom da saberu velike svote, koje će za više godina ispasti iz novčanog opticaja.

Interesantno je na ovom mestu pomenuti da poverioci nemaju prava raspolaganja sa pengima koji se uplaćuju u fond na njihov račun čak ni u unutrašnjosti zemlje. Na taj način korist. od 'uplaćenih penga za poverioce leži samo u slučaju insolventnosti dužnika, jet su potraživanja poverilaca do: momenta insolventnosti osigurana fim fondom. Ovo ograničenje raspolaganja poverilaca prelazi daleko zadaću odredbe o transferu i šteti u svakom slučaju interese poverilaca, ка

Рећасцопа ропика uspela је до sada da: održi: а snagu pengea na unutarnjem Еби. Ако мада! dalje nastavi snažnu deflacionu politiku — ako naime ne. nadoknadi novem emisijom novčanice koje su zbog Tesauriranja ispale iz ориcaja — to će se povisiti kupovna snaga pengea, što znači opšte sniženje cena. Ovo. će kraj svih prepreka međunarodne trgovinske politike izazvati povećanje izvoza. Madžarske, ujedno sniziti begstvo iz pengea i time · povisiti. ПИ Pr na, inostranim tržištima. : ПАСА O

·