Narodno blagostanje
6. фебруар 1932.
Млинови ће пренети плаћени порез у цену брашна, јер на то имају право. Значи поскупљење брашна. Колико, то нико не зна. О томе не постоји за лаике никаква основица за контролу. Сваки млин има своју калкулацију и сваки ће млинар за своју цену брашна; имати довољно објашњења. А како цена брашна мора, бити релативно иста у целој земљи, то ће највећа цена брашна, постати ошшта. И не само то, већ ће и овде да се појаве злоупотребе, јер овај систем има, као што рекосмо, једну рупу, а то је немогућност контролисања, цене брашна.
Једанпут треба. да будемо на чисто с тим даи ако је систем посебних пореза; због банкрототва, би-
рократије у целоме свету постао много значајнији ва.
државне финансије, но што би то било пожељно за теорију, ипак има, извесних облика посредних пореза који се ни у ком случају не могу да одобре. Никаква, економска, ситуација не допушта порез на најобичније намирнице сиромашног човека. Ваздух, вода и брашно не треба, да се порезују. Не треба најсиромашнији ред људи да плаћа губитке на. извозу, а свака комбинација с млиновима и свака комбинација, са трошаринама било на жито или брашно претставља порез на најсиромашније, пошто најсироматеији троше релативно највише хлеба.
Држава је законом од 27. јуна прокламовала своју обавезу да произвођачима пшенице гарантује минималну цену од 160 динара. Држава, је највише морално биће и она мора то да остане. Она мора да
НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ
Страна 89
искупи ту своју обавезу као и све остале обавезе. Законом од 27. јуна губитак на извозу шшенице увршћен је у ред државних издатака и према, томе и за њега, се мора наћи покриће као и за исплату државних дугова, плату намештеника и т. д. Недопуштено је са гледишта, финансиске теорије да се за једанпут признате државне издатке тражи покриће ад хок сасвим независно од система државних прихода. Кад је држава, рекла А мора рећи и Б. (ве државне издатке сносе порески обвезници, па тако исто мора бити и са губитком на извозу шшенице, који ће, како изгледа, бити врло мали, пошто је врло вероватно — нека нам је допуштено ово пророчанство — да ће се до краја ове кампање цене задржати врло високо. Према данашњој цени по којој Извозно друштво продаје пшеницу, губитак је свега, 10 динара по товару. Али и да је већи, свеједно, има и других државних већих издатака. Држава има путем пореза да покрије тај издатак, а како је хитна, ствар, то је немогућно да, се приступи радикалној реформи државног пореза, и због тога се треба. манути свију комбинација, са. кафом, шећером и т. д., о чему проповеда, г. В. Петковић, и при-_ ступити непосредним порезима, који једино оптерећују пореску снагу. Јуна 27. пр. г. ми смо писали да, треба приступити увођењу приреза, на непосредне порезе. Тим завршавамо овај чланак. До свршетка ове кампање прирез на све облике пореза по приходу ма колики он био, има, да покрије губитак на извозу.
ва
ДОГАЂАЈИ И ПРО
G. E. Mautner poslao nam je,ložna i dokumentovana mišljenja, samo ih па žalost nitko nije
odgovor na našu kritiku njegovor članka o gornjem pitanju, koji niže u potpunosti predajemo javnosfi.. Sa. svoje strane imamo. da. ispravimo samo {oliko, da je fmeđ nas bio jedan nesporazum formalne prirode: on je pisao de lege ferenda na bazi jednog određenog projekta o kome mi nismo ništa znali, a mi načelno. Načelno. se on potpuno slaže sa nama tako, da mi prelazimo preko sitnijih tačaka u kojima se ne slažemo.
još jednom o Privrednom Меси
|
G. Mautnerov napis glasi:
Kada. sam, u 5. broju „Narodnog Blagostanja” izneo neke misli povodom nagoveštanog osnivanja Privrednog Veća, ja se uopšte nisam upuštao u razmafranje pitanja da li je sada zamisao toga dela najbolje rešena, 1. |. da li privredni parlamenat me bi bolje poslužio svrsi, iz prostog razloga što je osnivanje Privrednog Veća kao savetodavnog tela, pored Narodnog Pretstavništva, Skupštine i Senata, sada već rešena уаг. Praktično je sada samo još u pitanju kako da se ovakovo Privredno Veće, kako je Ustavom predviđeno, otganizuje da bi dalo maksimum moguće koristi.
Iskustva koja smo dosada imali sa raznim privredničkim reprezentacijama, a maročito sa privrednim kongresima, mogla su nam dobro poslužiti kao argument protiv. Privredno Veće treba dakle organizovati tako da se što je više moguće izbegnu greške ı nedostatđi privrednih kongresa. Ono što tvrdi g. Dr. Bailić o slabim rezultatima takovih savetodavnih tela, o nemogućnosti da Privredno Veće naturi svoju volju Narodnom Pret-
ђ 1
БЛЕМИ
hteo da posluša. Kada već ne može da bude govora o privrednom -parlamentu i Privredno Veće treba pozdraviti — što u osta– lom čini i g. Dr. Bajkić.
lako Privredno Veće neće moći da natura svoju volju parlamentu, ono će ipak — naravno alto po svom sastavu i po svom radu bude steklo potrebni autoritet — moći da deluje makar samo moralno i na Narodno Pretstavništvo, a još više možda na izvišnu vlast, što fakođer može da bude od veoma velike koristi. U zgodnom momehftu od moćnog uticaja može da bude i dobro napisan i dokumentovan novinski članak, kao što to najbolje zna baš о. Dr. Bajkić, a pogotovo moeže imati uticaja mišljenje jednog ozbiljnog, autoritativnog tela kao što bi to moglo da bude Privredno Veće.
I sada smo došli na jezgro celog pitanja i na glavni prigovor g. Dr. Bajkića. Pre svega, nema ni govora o,ftomu, da bih ja „predlagao” uzimanje delegata privrednih organizacija u Privredno Veće, a još manje da bih ja bio za apsolutnu Većinu „praktičara”. Popunjavanje Privrednog Veća u daleko pretežnom delu sa delegatima privrednih organizacija smatrao sam, na. osnovu obaveštenja koja sam imao, kao već prilično utvrđenu stvar. I baš da bi se po mogućnosti sprečile rđave posledice ovakovog ličnog sastava Privrednog Veća, ja sam izneo neke svoje predloge. Potpuno delim mišljenje g. Dr. Bajkića da „praktičari”, naime privrednici bez jakog obrazovanja, a. naročito bez dubljeg poznavanja privredne nauke, nisu ni u koliko. sposobni, da rešavaju pmwvredne probleme i da sarađuju na. privrednom zakonodavstvu. Istina je da u nas ima veoma malo praktičnih privrednika sa jačom teoriskom spremom, ali
stavništvu, o opštim antipatijama parlamenta prema takvim ,ih ipak ima, kako to ma drugom mestu u „Narodnom Blago-
mentorima, sve je to apsolutno tačno. U ostalom videh smo,| stanju” konstatuje i sam
g. Dr. Bajkić. Ne manje opasni, možda
da su slične međunarodne organizacije često davale vrlo raz-" još opasniji bili bi međutim polustručnjaci. Oni nemaju više onu