Narodno blagostanje
· 6, фебруар 1932.
+
појавило се уздржавање купаца: једно због тога,
___БАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 87
Чим је пала пшеница испод 160 динара, мли-
што нису смели примити ривик на, себе да, евенту“ |нари бу се нашли шред страшном алтернативом :
ално увезену пшеницу не могу да употребе, друго "вбот великог ризика од пада цена у ппште. Може се "рећи да је у лето 1981. године почела да издише нормална, трговина шшеницом. Уз то су дошли тла'сови о континтентирању увоза и преференцијалу, на који смо морали чекати с обзиром на огромне високе царинске ставове. Ове је то чинило да. се Дуго времена, није могло извозити у иностранство. Међутим по плану генералног директора Извозног друштва, "требало је да, се капитал стално обрће. У место тога су се умртвљивали капитали који су улатани у пшеницу намењену 82 извоз.
Одмах после ступања житног закона на, снагу, настало је бујно куповање робе од стране трговада, задруга, млинова, а нарочито самог Извовног дру“ штва. Трговци шненицом, који су последње две године погубили готово све своје капитале, повукли су све могуће кредите да би направили што већи обрт и да би искористили малу али сигурну зараду од 5 динара по товару. У Војводини процес је био у толико простији, што је трговац добијао робу од произвођача, на кредит. Цена у једно време скочила, "је на 163 динара. Нарочито се мора истаћи да су задруте показале максималну вољу у извођењу житнога, закона, За њих се може данас рећи да су се жртвовале.
Немогућност извоза и релативно успорено преузимање робе од стране млинова учинило је да су се сви почевши од најмањег трговца и задруге па до Извозног друштва затушили браво у роби, То је пак значило потпуну имобилизацију свих капитала, уложених у тај посао. А много је капитала, са новчаног тржишта уложено у финансирања житног закона. У том је стању наишао фатални 23. септембар који је изазвао револуцију на новчаном тржишту и тим знатно отежао положај оних, који су били дужни као и оних који су рачунали на даље кредите. (ељак је од првога почетка, грунуо на тржиште у невероватно великим размерама. То се могло очекивати; он није школован, али има врло много економскота, смисла. Он је видео како се стропоштавају цене у суседству, да је због тога жртва, коју држава подноси велика и да, за то треба, што пре да, искористи државну интервенцију. У осталом он је био без пара. Прошла жетва дала, је мали принос.
Све је већи кортеж сељачких кола, био на. путу од села до вароши, све је већа, маса робе као врела лава, навалила, са сеоских брда у варошке долине. Међутим све су мање могла да приме складишта, и све је мање било пара. Сељак има специјалну психологију. Кад верује верује до фанатизма, кад не верује не верује до мучеништва. Обухватило га неповерење чим је осетио да уновчење није онако кажо је гобећано и како је првих дана, почело. Опажају се по"јаве које су карактеристичне за, психологију масе у економском животу, као на берзи. Робе се у толико више нудило у колико се мање мотло да прода. Претећој навали сељака на, тржиште противетаје интервенција локалних власти више саветима, а доцније -богами и наредбама. То је био нов узрок неповерења, нервозе те још веће навале на, тржиште. Услед тако
огромно порасле понуде при све мањој тражњи, на
"броду минималне цене од 160 динара, отвара се
„рупа и вода почиње да улази. Сељак на. броду у'
"страху да не потоне почиње да лицитира: „дај 150, "Дај 130, дај 120, дај шта, даш.“
пшеница, у шверпу јефтинија за 8— 10.000 по вагону но код Извозног друштва. Имало се зарадити 7.000 по ватону колико је требао дати држави и још до 4000 дин. на нижој цени шшенице, Го је било искушење и за поштене млинаре, а непоштени су давно нашли рупе. Млинари који нису мотли одолети искушењу почели су да нуде брашно за неколико десетива динара, јефтиније од оних, који су још имали моралне снате за поштовање законских прописа. Али морална снага, није заштита против очитледне пропасти, Поштени млинари све што су могли да ураде то је да обуставе посао. Настала је потпуна парализа свих поштених млинара. Та понуда по нижу цену дошла је не само од трговачких млинова већ може бити још у већој мери од ушурних, као што се TO већ могло предвидети. Закон од 3. сешт. је прописивао да ушурски млинови могу млети само јединачно брашно и да се уклоне сви уређаји за израду типивираног брашна. Џри томе се заборавља да, је наш свет већ давно престао да једе јединачно брашно и навикао је на најфиније. Ушурски млин је морао за муштеријом. А кад је већ почео да гази закон, онда је лако било да оде даље и да производи за тржиште, Млинови који случајно нису имали могућности да купују јефтиње шишеницу или којима је била, мала зарада на томе, почели су да мешају раж са, шшенидом. |
Све се више веровало у гласове да ће се житни
| режим морати сломити. У колико су ти гласови више
диркулисали у толико је било веће неповерење и у толико је јаче падала цена.
Песавесни трговци такође су нашли сјајно поље за добру зараду. Пре свега, Извовно друштво које је одавна било престало да плаћа, куповало је и даље робу од трговаца, по пријави. То је омогућило неса= весним трговцима да продају 10, 15, 20 пута већу количину но што су имали, а зато су имали доста повода у чињеници да је понуда робе била све већа,
да вараде огромне капитале. Ушурски млинови,
нули, крали су и на самом ујму. Они су по закону били дужни целокупан ујам предати Извовном друштву, међутим они су предали свега 200 вагона.
Сматра се да годишња, потрошња пшенице код нас износи 120.000 вагона. Значи да се меље 10.000 ватона месечно. Међутим за четири месеца које у ушурским које у трговачким млиновима није самлевено ни 20.000 ватона. Утркивали су се млинови и трговци у ивигравању закона. А целу жртву су поднели произвођач и држава. Врло је мали број проиввођача. који су примили цену гарантовану државом. Одмах после 15 дана, почело је падање цена. Држава је страдала на, тај начин што је примила мното мање на име диференције од стране млинара но што је било потребно према, ономе колико је било фактички самлевено. А потрошачки народ плаћа четири динара хлеб ! |
Данас прима произвођач просечно 100-=120 динара, за, 100 кгр. пшенице, а држава, је плаћа, 160 динара. Разлика, одлави кров „рупе закона. У Ми смо далеко од тога да тврдимо да, је та, неморалност специјална, особина, наше средине, на против свуда се ивигравају закони који остављају рупе.
Дужност је законодавца да прави закон без рупе. Ми ћемо да потсетимо читаоце на француско законо-
да, је роба била све јефтинија и да су на томе имали
поред мељаве за. пијацу, као што смо напред споме-