Narodno blagostanje
Страна 86 НАРОДНО
станцијама, Које нису имале никаква посла. са овом материјом. Може се мислити какав је хаос направљен само у Извозном друштву, кад је оно одједном
морало стварати оделење за регистрирање млинова и њихову контролу.
IV. Увођење у живот начела самофинансирања житног режиме
Непун месец дана после активирања, закона, од
27. јуна о житном режиму објављен је закон о продаји брашна у земљи, чија је главна карактеристика,
увођење у живот принципа, да житни режим сам себе“
финансира и то преко млинова онако како је отприлике морао гласити првобитни пројекат Министарства, трговине и индустрије. Пена пшеници по којој ће Извозно друштво које добија монопол продаје пшенице у земљи, да продаје млиновима, утврђује се за прву класу: 240 динара, ва септембар, 200 за октобар, 260 за новембар и 270 за децембар. Другим речима млинови су имали платити Извозном друштву 7.000 по вагону више но што је друштво плаћало пшеницу произвођачу. Тих 7.000 динара по
ватону су имали дати суме потребне да се покрије i
целокупан губитак на, извозу.
Ради извођења, ове мере прописује се да ушурни млинови (који су већ морали бити регистровани код Извозног друштва) не могу радити типизирано брашно, већ само јединачно (оно које једе сељак) те да се следствено морају запечатити или уклонити сви њихови уређаји за израду типизираног брашна. Оснива, се при Министарству трговине „житни фонд“ у који ће се прибирати сви ти приходи. Алп како се на дан ступања закона у живст налазе велике ко-
личине шпенице ван произвођача : код трговада, за- |
друга, млинова (а тако исто и брашна), то закон предвиђа, да, се у року од три дана, све те количине имају пријавити и да се на њих има доплатити равлика између дотадање цене и оне која је утвр-
БЛАГОСТАЊЕ _Бр. 6
жовани су готово сви облици државне администрације: политичке власти које су имале да контролишу млинове: финансиски стражари, који су имали делимично стално да се настане по великим умлиновима. А и само Извозно друштво је створило читав кадар својих специјалних контролора, који су требали да се одликују техничким способностима у „материји трговине житом и производње брашна.
· Администрација је као пантљичара; она, је колосаљна у хоризонталном и вертикалном проширењу. Кад се једанпут цена шшенице повећала, на, 260 до 270 дин., онда је била неизбежна појава питања цена, брашна, а затим и цене хлеба. Сасвим је споредна, ствар, да ли су мливови одржавали цену бра"шту у поштеној релапији према цени пшенице, или да ли су пекари одржавали цене хлеба у потпуно разумној релацији са ценом брашна. Само скакање цене хлеба на 4 динара учинило је да се појавило незадовољство против млинара и хлебара. А као последица тога видимо да Министарство трговине доноси закон о цени шпшенице и максимирању цена хлебу. | ! Као што смо у почетку видели, једнодушно је "било савнање да идеја о самофинансирању житног режима, било путем трошарине на жито или на брашно односно било преко трговца штпеницом или преко млинара, претпоставља органивацију, која, кад би се годину дана раније припремала још увек би имала толико мвого „рупа , да би остварење идеје било компромитовано. Преко тога сазнања је, на месец дана после стручне анкете, прешло Министарство трговине и приступило извођењу органивације. тег
У. Резултати законодавства о житном. режиму
Ни најмање се вису остварила предвиђања,
|
бена овим законом. 'о су требали бити први при- |експерата о развићу прилика на нашем и светском ходи житнога фонда. Укидање слободне трговине т. тржишту житарица. Оставимо на страну питање да Ј. права млинова да се снабдевају од трговаца по ли је било човечански могућно предвидети све што је законом утврђеној цени и углављивање Извовног наступило. Главно је да су неочекивано наступиле друштва између произвођача односно комисионара иввесве околности које су погоршале услове под и млинова, и најзад, што је најглавније, извођење којима је имао да се изводи житни режим.
прописа о пријави затечених залиха као и о кон-| 1. Цена је не само била у непрекидном паду, троли млинова у њиховој дужности, све је то ство- већ је у августу почела да се стропоштава. Једног
рило потребу нове огромне администрације. Може се замислити колики је посао морала да прими на себе власт, која је имала у најкраћем року да изврши попис залиха. А то су били већином финансијски стражари, и власт која је имала на основу тога да изврши разрез, била су пореска оделења. Ми не знамо у којој је мери повећан персонал код ових администрација, које су иначе биле довољно запослене својим редовним послом, али је ван сваке сумње да ни технички оне нису ни најмање биле спремне,
Посао Извозног друштва је несравњено проширен : оно је требало да преузме целокупну количину робе коју донсси произвођач на пијацу, По себи се разуме да је за то морало имати складишта, којих није имало, нити их је могло имати.
0 административној страни овога новог закона може се написати читава књига, То је читава нова, администрација и то гломазна. да нас је овде главно да истакнемо да је преко ноћ створен административни посао, ва који нису постојали ортани, нити у опште претходна спрема. да извршење закона анга-
момента, је забележена цена. на светском тржишту ва средњеевропску пшеницу од 50 динара. Румуни су ув иввозну премију од 10.000 леја по вагону форсирали извоз своје обилне жетве шшенице и по ту катастрофалну цену, која не може покрити трошкове производње ни најповољнијег газдинства. То није имало никакво неповољно дејство на извођење житног режима код наб из простог разлога што јула није тако рећи ништа, извезено, односно продато у иностранство, сем једне партије од 5.000 вагона (али неспретно : у уговор је унесена, клаузула о беси, због чега, је та роба продата најјефтиније — како се говори по 50 динара, што значи на њој је био губитак од 57 милиона динара). |
2. Jom је много лошије утицала на извођење |вакона 0 житном режиму тргтовинеко-политичка битуација у Средњој Европи, како смо то већ отоич напомевули. Пре свега нова повећања царина на штеницу и брашно извеле су суседне државе у само лето 1981. године. Даље, у велико су почели да, се примењују прописи о примељавању, по коме се само до. 15% могла употребити страна шшеница, Најзад,