Narodno blagostanje

Страна 124

— Ugovor o kliringu između Austrije i Канје папа, Као ı svi dosadanji, na velike teškoće. Dok su austriske narudžbe u Italiji ostale u glvanom na istoj visini, dotle su italijanske u Austriji veoma pale, naročito za drvo i hartije. Kod italijanske Narodne banke položeno je samo 700.000 lira, dok je kod austri-" ske položeno 6 miliona šilinga.

— Uprkos povećanja carina, uvoz putera u Švajcarsku stalno raste, zbog čega je savezna vlada odlučila da uvoz, kontingentira. Od ove mere se očekuje povećanje domaće рго-, izvodnje putera.

— Trgovačka komora u Beču zahteva od austriske vlade, da otkaže sve ugovore o kliringu, i da prekine sve pregovore, ' koji se vode u tu svrhu.

SOCIJALNA POLITIKA — Francuski ministar rada Landri tražio je u Finansijskom odboru naknadni kredit za pomaganje nezaposlenih do

kraja 1932 godine.u iznosu od 251 milion franaka. U budžetu je bio predviđen kredit od 18 miliona franaka. Odbor je povisio

kredit od 150 miliona na 400, jer se nije složio sa ministrovim

gledištem, da će se u drugoj polovini 1932. godine poboljšati si-.

tuacija.

. — Prema statistici Okružnog игеда za osiguranje radnika

u Ljubljani u mesecu januaru broj osiguranih iznosio je na пјеgovom području 76.094, što je manje za 11.541 nego u decembrtui prošle godine

POLJOPRIVREDA

— У Министарству пољопривреде је одржана конференција по питању интензификације културе шећерне репе. Присуствовали су претставници фабрика шећера, произвођача шећерне репе, фабрика вештачког ђубрива и фабрика пољопривредних машина и оруђа. У резолуцији која је издата тражи се што скорије реонирање површина под културом шећерне. репе на којима фабрике шећера контрахирају своје потребне количине и излажење произвођачу шећерне репе у сусрет код набавки пољопривредног оруђа и машина, вештачких ђубрива и доброг семена, давањем истих на почек бескаматно. Фабрике вештачких ђубрива, пољопривредног оруђа и машина обавезале су се да цене својих артикала редупирају до крајњих граница могућности Фабрике шећера обећавају да he и даље правити олакшице у погледу давања ситног оруђа и срестава за уништавање штеточина бесплатно. као и до сада. Питање селекције шећерне репе остављено је приватној иницијативи шећерних фабрика. На концу се тражи снижење железничких тарифа за превоз отпадака од репе а нарочито кречног муља и резанаца. — Министарство пољопривреде исплатило је банским управама 1,400.000.— динара за набавку семена јарих усева која се имају разделити земљорадницима. Помоћ је раздељена по бановинама овако: вардарској бановини 170.000 дин:., дунавској 170.000, дринској 160.000, савској 170.000, моравској 150.000, врбаској 140.000, зетској 160.000, дравској 140.000 и приморској 140.000. Од свега ће се 35% употребити за набавку репиног семена које ће се бесплатно разде'лити, а 65% за конопљу, лан, памук, кромпир, пивски јечам, кукуруз и хељду. Ово ће се семе поделити земљорадницима с тим да они по жетви исту количину врате.

— Savez danskih poljoprivrednika uputio je jedan apeli vladi i parlamentu, u kome se iznosi teško stanje danske poljoprivrede, š kaže, da veliki deo poljoprivrednika nije u stanju

ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 8

da plaća kamate i amortizaciju zbog nerentabilnosti zemljoradnje. Država treba da pomogne poljoprivredi, isto tako kao što je pomogla industriji i trgovini stavljajući na тазројојепје

Landman banki 175 miliona kruna. Oni traže da država osigura

, sumu od 200 miliona kruna, iz koje bi poljoprivrednici mogli da | dobiju zajmove na godinu dana uz kamatu od 4—5%

-— Uprava državnih monopola odlučila je, da se ove go| dine može zasejati u Vardarskoj banovini 1175.2 miliona stru' kova duvana, u Moravskoj banovini 156.8 miliona, u Dunavskoj . 104,6 miliona, u Drinskoj 33.6 miliona, u Primorskoj 232 miliona, u Zetskoj 56,2 miliona. Ukupno 1.754.4 miliona strukova.

| INDUSTRIJA

| — Mlđarski ministar trgovine Kenez izjavio je, da će se | brzo pristupiti rekonstrukciji državnih železnica pomoću zajma'iz rezervi domaćih osiguravajućih društava. Mađarska će industrija, u vezi sa fim radovima, dobijati za 12 godina ПИ u iznosu od 12 miliona penge godišnje. ~

— Na konierenciji predstavnika aslaltne industrije održa· noj 11. februara u Beogradu zaključeno je da se osnuje Zemaljski savez sa sedištem u Beogradu.

— У Карловцу ће се подићи нова фабрика текстилне робе под именом Творница плетене робе д. д. Исто тако ће се текстилна фабрика Иванчица у Орослављу код Загреба претворити под досадањим именом у акционарско друштво са капиталом од 3 милиона динара.

— Крањска индустријска дружба повисује своју главницу од 13,5 на 45 милиона динара емисијом 210.000 нових акција по -150 динара. Од ново емитованих акција резервише се старим акционарима право опције за 180.000 акција тако да се на сваку стару добија право на две нове акције. У исто време извршиће се измена 90.000 старих акција, колико их данас има, са номиналном вредности од 200 круна у исти број нових са номиналом од 150 динара.

ZADRUGARSTVO

— Обнародаван је Закон о задругама државних службеника. Он предвиђа четири врсте задруга: набављачке, станбене, кредитне и произвођачке. Задруге се оснивају уделима који не могу бити мањи од 100 динара, а број чланова мора бити најмање десет. Чланови управе неограничено су

· | одговорни за свој незаконити рад. Свака задруга мора имати

свој резервни фонд за покриће евентуалних губитака. Приступање Савезу набављачких задруга државних службеника обавезно је. Члан Савеза може бити и Официрска задруга у Београду. Министар финансија има право да постави свога

о свакој седници или скупштини.

TAVNI RADOVI

— Na proleće će se početi sa izgradnjom železničke pruge Veles—_Prilep. Gradnju pruge finansira pariska banka „Ste Eune de Credit Foncier”. Gradnju će izvesti beogradska preduzeća „Rekord” i „Feniks”.

KRIZA — U Celju je prošle nedelje porastao broj nezaposlenih

radnika za 56 na 1021. | — Broj nezaposlenih radnika u Eengleskoj porastao je od |21. decembra do 25. januara za 218.490. Posle Božića u Епgleskoj je svake godine nezaposlenost rasla, ali ove mnogo više, | nego prošlih. Tako je 1930. godine broj nezaposlenih posle Božića porastao za 184.279, a 1929. za 187.943.

утепввшавевриалписопсвицџчшкиккнсоимвисовнннвша оаиовоплавмроокиннвишавнавнинарровининпнишинвоаоовивнинлоаинзпиаввнинанннионннивн

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. :: ПРЕЂЕ ::

2. С.рџом еф со. -

врвтпишинива

НАЗВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

Кнез Михајлова 59.

ЗАТРЕБ

Бериславићева (5

БЕОГРАД

вавваволинивинившооиоаннсиошвнивавив ушививизивуинапапокџии ишпипнимишиницошинилшнанов иппнипапанининаиннипананнивхциминкин не

комесара у Савезу, кога је управа дужна у напред известити