Narodno blagostanje
Страна 116 НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ
ната и индустрије. То нем показује целокушна, исто- потпомагања индустријализације. О њима не жерија човечанства. То нам показује данашњица. Пај- лимо да говоримо из разлога, што се они налазе у богатији су народи који се баве претежно индустри- сваком уџбенику. |
јом, а најсиромашнији, који се баве прапродукцијом, | без обвира на то или чак и у пркос великим природ- ТУ. Главна карантеристика економске политике Ју-
ним богаствима. гославије |
; 7 Ни Србија па ни Југославија нису могле ићи
Н 7 a да Zimi ~ Ка У Ј у >
| | 0 ПАР MO Manojnecka другим путем. Србија је имала и о помагању осподин Манојлеско, бивши румунски мини- | домаће индустрије као и предратна лустрија а на-
7 M 0 a | гувернер радне |розито И Може се рећи да ie, Југославија
ке Народне банке, бави се већ више година, пита- још јаче фаворизирала индустрију. „право то је
њем о неједнакости положаја индустријских и по- била основна црта наше економске политике. Међу
ОШ И НИ“ држава на. II тр- многобројним економско-политичким мерама за, по-
жишту. Његова последња студија је објављена у магање индустрије, привременим и сталним, општим
Revue есопопидце шегпанопаје у свесци за новембар и индивидуалним, истичу се као најглавније:
1980. године, (која излази у Бриселу) под насловом 1. Слободан увоз од свију царина и сличних
0 економска равнотежа . 'амо вели он из- тажбина, фабричног уређаја. или делова, а нарочито
међу осталога : "машина, . . „Отруктура спољне трговине једне земље, OJC | 2. Извозне царине на сировине.
утичу на њезино богаство односно способност 84 дажбина.
богаћење. | | 4. Слободан извоз и увов ради дораде.
. „Продуктивност је интензивност коју разви-, 5. Заштитна царина на производе домаће ин-
јају рад и капитал у циљу производње вредности дустрије.
за размену... Продуктивност се мери нето произ-. |
водом, њего M вредношћу (створеном производ-, У. Индустријско реакциснарство
њом). Продуктивитет је врло различан код поједи“, Пажљивом посматрачу наше економске поли-
них привредних грана. У Америци је он код изве- тике није могло ивмаћи да се покушава овде онде
сних грана хемијске индустрије 8300 долара, на, једног радника тодишње, док је код пољопривреде 250 долара — петнаест пута мање. Америка, извози у Русију извесне хемијске производе чији је продуктивитет 5000 долара, док Русија извози у Америку
пољопривредне производе са продуктивитетом од
90 долара. 55 пута је већи продуктивитет американски. Треба да раде-55 руских радника целу годину да би се купио један производ на, коме ради један једини радник американски годину дана. Просечни продуктивитет пољопривреде је увек мањи од окота индусгрије. У Америци је он два пута мањи, а у Европи четири пута. Значи да у пољопривреди раде четири човека да би добили робу коју ради један човек“.
Даље изводи г. Манојлеско да под таквим еко· номским приликама не може бити говора о европској економској равнтежи, док год су једне земље третежно индустријске а друге претежно пољопривредне. Међусобна размена добара је у ствари сопијализам међу народима. Он из тога изводи постулат индустријализације.
, Индустријализација као општи постулат економске политике
Ако има и једног сазнања у привредној историји које је узвишено над сваком сумњом то је сва" како оно о аутоматској индустријализацији светске привреде. Приватна, иницијатива индустријализира. Сазнање о већем продуктивитету индустрије је главни фактор индустријализације, од како се појавио први облик занатско индустријске производње као самостално занимање.
Али сазнање о већем продуктивитету индустрије није остало без утицаја на економску политику. Оно је довело до постулата: поматање индустријализације. Нема државе која не води политику индустријализације. Рагтика је само у срествима, и начину: а ови зависе пак од економске струк-= туре односне земље. Непрегледна је збирка срестава
привести у дело отступање од горе изложених основа наше економске политике. |_ | У погледу извозних HaDHHa Ha OHpoBHHy TO j
'у осталом сасвим у реду. Та политика делимично "још од почетка, није могла да издржи критику. Никако се не може да правда некадања извозна, царина, на. крпе и ако ни једна фабрика, хартије у земљи није исте употребљавала. Извозне царине су одавно одбачене као оруђе индустријализације.
| Тежња, за отступањем од горњих начела све се јаче примећује код прописа о слободном увозу фабричких уређаја и машина. У то спада покрет за забрану употребљених текстилних машина коју већ дуже времена захтевају текстилни индустријалци. Велики део наше текстилне индустрије почива на старим машинама, односно машинама које су употребљене, Употребљена машина не значи и техничку инфериорност. Али све да је тако то је ствар онога, који подиже такву фабрику : по себи се равуме да ће он доћи у незгодан положај према ономе који има модерне и савршеније машине и да ће му конкуренција утровити рентабилитет. Увоз употребљених машина, је послератна појава. Велике промене у пространству паринских области после рата учиниле су, да су поједина подузећа у извесним ампутираним земљама, изгубила сваку наду на прођу својих производа у земљи тако, да је једини начин да. уложени капитал не постане старо гвожђе демонтирање и пре-
|
стрију. Тако је увоз употребљених машина постао после рата оруђе индустријализације.
Ми сматрамо да се овај захтев не треба да усвоји. Нама је главни циљ да повећамо што јаче наш индустријски национални инвентар. Наш је интерес да буде што више фабрика. Овака нова фабрика, претставља повећање националног продукционог апарата. Нас се ништа не тиче приватно привредни проблем конкуренције. Ми никоме не можемо гарантовати рентабилитет. То је ствар калку| лације приватника. А најмање можемо гарантовати
нос у земљу у којој има још места за такву инду-—