Narodno blagostanje

20, фебруар 1932. НАРОДНО рентабилитет онима, који су раније увезли употребљене машине па се сад противе тој истој пракси. Свакако да је пожељно да се увезу најсавршеније машине. Али то не значи да, је увов употребљених машина чак и кад не би оне биле најсавршеније, штетан, На против он је користан, он повећава, про-

дукциони капацитет наше земље и тиме гарантује.

против монопола, малог броја произвођача, и води ка нижим ценама. - :

Други облик отступања од начела слободног увоза је једно и-сувише проширено тумачење реченице: „ако се иста не производи у земљи. Слободан увоз машина, је једна привилегија. Она се даје у диљу индустријализације земље. Џо себи се разуме да би са гледишта народне привреде било корисније, кад би се што већи део добара потребних за подизање (нове индустрије набавио од домаћих произвођача, Али је то врло тешко у земљи која има. младу индустрију и примитивније индустријске облике.

Кадкада, неке од машина, за које се тражи слободан увоз производи једно једино подузеће у земљи и тражи тако високе цене, да би то новом подузећу трајно умањило рентабилитет. Лиферант који се намеће искоришћава свој монополски положај. Не може се пред таквим стањем ствари слепо тумачити горњи пропис и допустити да ранији привилегисани индустријалац уцени новога. И цене се морају испитивати. Даље је исто тако могућно и бивало је да нико не производи добро за које се тражи слободан увоз, већ би која фабрика, била, вољна, да приђе производњи, а, било је случајева, да, фабрике и немају ту намеру већ само уцењују. Никако се не сме фактичко питање о томе, да ли се дотично добро производи у земљи или не, да утврђује путем упита, постојећих индустрија. То је сувише деликатно питање с обаиром на, огромну диферентијацију у квалитету појединих производа. Ту би морало постојати

једно тело, које би са пуно објективноси и стручно-!

сти решавало спор и спречило тиме да се буквалним тумачењем горњега, прописа, не спречи даља индустријализација земље. ,

И код праксе са слободним увозом ради зараде показује се иста антииндустријска тенденција, Код извесних индустријских производа процес производње технички је врло комплициран и састоји се из више разноврсних радњи, које су често одвојене у самостална, подузећа. Тако је на пр. са апретирањем и бојадисањем извесних текстилних производа. Идеално је да.се у земљи налазе све врсте предувећа која би омогућила производњу финалног производа, у земљи. Али су често поједини делови пропеса у производњи тако скупоцени да се таква индустрија тешко подиже. Можда не толико због великих трошкова колико због малог обрта. У томе случају све државе практикују да се у току процеса производње производ може извести на, страну,

дорадити и слободно од царина увести у земљу. У |

последње време се појављује тенденција код иввесних подузећа, да и са технички несавршеним уређајем обављавају те радње које се обављају на страни. Тога ради она траже забрану увоза на страни дорађених производа. Ми се данас налазимо у том стању да је за извесне текстилне. производе забрањен извоз и увоз. ради дораде и да је тиме створен монопол у корист једног јединог подузећа. То само отежава даљу индустријаливацију наше земље. |

БЛАГОСТАЊЕ Страна 117

МЕ. Слободан увоз сировина

Једина тачка наше економске политике у корист индустријализације, која скоро никад није дошла у питање то је слободан увов сировина. То је можда најелементарнији пропис индустријске политике који практикује цео свет бев изузетка. Има земаља, код којих би више од половине целокупне индустрије престало да ради кад би се укинуо слободан увоз сировина. Да не говоримо о Енглеској и Немачкој.. Да узмемо најскорији случај Аустрије. Аустријска Народна банка, је увела драконске мере против увоза путем недодељивања девиза. И ту се показало да, највећи извоз девиза, иде на увоз сировина и животних намирница, и да је највећи део аустријске индустрије угрожен отежавањем увоза сировина. Наравно да аустријска Народна банка није смела, ни да помисли на то, да не даје девизе за, улаз сировина, и због тога, се дошло до необичног резултата, о коме смо писали у прошлом броју, наиме да је у пркос том гушењу увоза дефицит трговинског биланса Аустрије преко 800 милиона шилинта, И наша економска политика, | све до скоро стајала, неотступно и апсолутно на 7. дишту да, је слободан увоз сировина основни услов за развиће индустрије,

У току 1981. године забележена су два отступања од тога принципа код нас. Од њих је један ликвидиран а други чека на ликвидацију. Прво отступање се односи на уљано семе. На велико изненађење целокупног привредног света одједном је ланске године уведена, увозна царина, на уљано семе с мотивацијом, де је домаћим произвођачима исте

|сировине немогуће да, уновче своје производе. Мера

је морала имати необичне последице. Појавио се оштар сукоб између свију оних који су заинтересовани у индустрији уља код нас, а специјално радника, и оних који су имали уљано семе на, продају, а који су били, како се у нашој јавности стално твр-

И одмах после увођења, те мере надзорна власт је морала да интервенише у том сукобу. Џерипетије његове су добро познате и ми смо у своје доба са задовољством констатовали да се је он завршио онако како је једино право и корисно, наиме укидањем увозне царине. При томе су индустријалци морали поднети једну жртву, која је по нашем мишљењу била потпуно неоснована,

УН. Нафта

Законом од 80. јуна прошле године укинута је постојећим рафинеријама, нафте дана привилегија увова сирове нафте без царина и натоварен терет од три златна франка од 100 кгр. Она је мотивисана разним аргументима, али ни један не може да издржи критику. Говорило се да оно што су рафинерије увовиле није нафта, Олужбеном експертивом утврђено је да је то нафта и ништа друго. Даље је товорено како дотичне рафинерије нису праве рафинерије већ заводи за раздвајање неоргански по„везаних продуката. И то је тврђење оборено служубеним вештачењем, што у осталом није било ни по„требно, јер је ноторна ствар да су наше рафинерије |нафте то у пуном смислу. Најзад се тврдило како „та индустрија много зарађује. То је тврђење у су"протности са резултатима рада друштава обавезних „на јавно полатање рачуна. Поред тога, је службеном "експертизом утврђено да је исказана добит тих дру-

дило, трговци који су се зарачунали у шпекуладији. ·