Narodno blagostanje
вредног одбора подузеће- се заједничка акција "према: држа-
вама које су правиле. највеће запреке код провођења пре-
ференцијалних уговора у живот.-У: ове спада у првом реду Аргентина, код које су већ у децембру подузели заједничке дипломатске кораке Француска и Немачка. Како Француска има веће могућности у трговинско-политичком правцу да утиче на решење Аргентине, то има изгледа на успех. Немачка“ ће по свој прилици морати поновно да преговара ради пристанка са Русијом, Индијом и Турском. У последње време је и Персија изјавила протест против преференцијала, што је дошло неочекивано, јер трговински уговор Персије с Русијом по немачком схватању вређа принцип највећег повлашћења. На чехословачки пристанак може да се рачуна у колико је Немачка повољно решила питање хмеља са Чехословачком. — Министарски савет је решио да се одређени рок о ступању на снагу забране извоза орахових трупаца продужи до 24. марта ове године.
— Ovih dana otputovala je u Rim naša irgovinska delegacija pod vodstvom mačelnika ministarstva trgovine g. Pilje, zbog frgovinsko-političkih pregovora.
— Правилник о таксама за извоз стоке и сточних произведа предвиђа таксирање специјанким маркицама свих уверења издатих на основу 5 5 Правилника о контроли извоза стоке и сточних производа. Уверење за извоз ће се таксирати и то: говеда по комаду дин. 20.—, свиње од комада
— 100 кг. меса 4.—, жива живина 100 кг. дин. 5.—, заклана живина 100 кг. дин. 7—, јаја од сандука (1400 ком.) дин. 3— При регистровању се полаже кауција у износу од
25.000 дин. Приходи предвиђени законом о организацији и,
контроли извоза стоке улазе у благајну Завода за унапрећење спољне трговине. |
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА — U Zagrebu će se skoro početi sa zidanjem sedme trokathice radničkih stanova, iz fonda od 3,500.000 dinara datog za iu svrhu od države pre nekoliko godina. Na zgradu će se utrošiti 1,100.000 dinara. U isto vreme se sprema zidanje rad-| ničkog Dronočiia na koje će se utrošiti 540.000 dinara. | _— U Ljubljani će se za kratko vreme početi sa gradnjom velikog i i modernog radničkog azila, za koju je predviđena suma | od 4 miliona dinara. Azil je u prvom redu namenjen onim ne-| oženjenim radnicima, koji su stalno zaposleni u Liubljani, a sada stanuju u nezdravim kućama. Nezaposleni radnici, koji imaju uverenje o nezaposlenosti berze rada ili socijalno-poli- | неког ојвека зуоје opštine, dobiće također pravo na prenoćište u azilu. "___ Управа загребачке полиције издала је наредбу да| јој сви индустријалци, трговци, занатлије, приватници и т. д. имају под претњом законских последица најкасније до | 12. марта пријавити све стране држављане, који су код њих у било ком послу намештени. Ради тога су издани посебни формулари чије погрешно испуњење повлачи за собом казну.
ИНДУСТРИЈА
— Pregovori između kondncatalno kartela industrije boja s jedne i Imperial Chemical Industry Ltd s druge strane, završeni su sa uspehom. Ova poslednja pristupa kartelu na
bazi sporazuma posfignutog 1929. godine, a odnosi se na sva |
pitanja proizvodnje i tržišta.
— У Београду је под фирмом Југо-Шкода а. д. основано ново друштво са капиталом од 1 милион динара, које ће продавати све производе шкодиних фабрика, а истовремено ће имати и заступство осталих чехословачких извозних фирми.
— У Њујорку се воде преговори између чланова међународног картела бакра о ограничењу производње. Амерички продузенти траже обуставу производње, док се не потроше резерве, које износе милион тона. Европски проду-=
"НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ
центи -противни-су овом предлогу, тако, да су преговори наишли на тешкоће, које се неће моћи лако уклонити; --
· . = Светска производња · нафте пала је 1931. године у поређењу са 1930 за 42.370.768 буради, ау поређењу ca:ž
1929 за 149:663.000 буради.
— Производња жељезне руде у Чехословачкој у јануару 1932 године износила је 50.802 тоне према 105.000 тона у јануару 1931, и производња челичне 60.999 тона према 137.000 тона у јануару 1931 године. 5
—- Шведска је од 1. марта ове године увела монопол на увоз шећера. Цена по Килограму Одређена је са 0.31 шведских круна.
— Мариборска општина чини све да OMOYHhH подиИ- ·
зање текстилне индустрије. То и јефтина погонска снага учинили су да данас у Марибору: има 9 текстилних фабрика. На
крају 1931. г. подузећа су дала. рада 2517 радника док их је у 1930, г. било 2175, т. ј. 342 радника више у последњој
години. Број радника је сада сигурно још већи јер је у овој години подигнуто два подузећа.
— Пекарске задруге Дравске бановине и Савез пекара у Загребу поднели су надлежним министарствима меморандум о ценама и картелу фабрика квасца. У меморандуму се нарочито подвлачи факат да је оснивање предузећа за производњу квасца забрањено законом до 1935. године. Због
тога пекари моле министарство да укине монопол картела · и дозволи пекарским задругама подизање фабрике квасца што би свакако утицало на снижење цена. | -
— У Раковици се !. марта отвара нова фабрика авионских мотора под фирмом С. Влајковић и друг.
— Суботичка фабрика кобасица и сухомеснате робе Јулиус Корхес сели се из Суботице у Нови Сад због сувише
"великих трошаринских терета. Новосадска општина је обе||ћала власнику да ће му препустити градилиште уз врло
повољне услове. Фабрика ће запослити око 100 стручних
ји 100 помоћних радника. Она треба дневно неколико ва-
гона живе стоке. — Осечка фабрика сапуна Шихт—Левер навршила је
10 година свога рада. За то: време она се од малог преду-
зећа развила у највећу фабрику у земљи која запослује данас 300 радника. |
— Poljsko ministarstvo trgovine i industrije izrađilo је „novi projekat zakona o kartelima, koji predviđa pojačanu državnu kontrolu nad kartelima, i pravo veta vlade za cene.
— Bugarske fabrike šećera traže od vlade, :da preporuči. |
stanovništvu da ne seje ove godine šećernu repu, jer one nisu u mogućnosti da je prerade. Rezerve šećera iznose sada 45.000 tona, a do nove kampanje može se prodati svega 14 hiljada tona, pošto izvoz kod današnjih prilika ne dolazi u obzir, bez izvoznih premija. Vlada nije raspoložena da izađe u susret ovome zahtevu.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Румунски парламенат није прихватио предлог министра Арђетојану о присилном зајму у сврху конверзије сељачких дугова. Сада се траже нове методе за раздужење. Арђетојану инсистира и даље на свом пројекту, и тражи, да се прво прими предлог о конверзији, а затим да се расправи
и посебним законом реши финансијска страна питања.
ТРГОВИНА
— Rumunska Centrala Cooperativa Romana pregovara.
sa čehoslovačkim zadružnim savezima o prodaji 25.000 vagona rumunskog žita, naročito kukuruza, koje treba да zameni ame-
"Пеко.
=— Аустријске залихе дувана су необично велике. У 1928. г. износила је вредност. стоваришта 154.3 мил. ши„линга, док у 1930. г. 185.3 мил. Како годишња потреба у си-
ровом дувану износи највише око 60 мил. шилинга, то ће
се садашње залихе нсцрпсти најраније у 1934, ст, .--