Narodno blagostanje

Страна 156.

Bibliogralija: |

„Commerce Reports” od 8. Тебг. 6 2. donosi članak „Automotive market in Jugoslavija”, isti list u broju od 15. februara* tek. god. donosi: „Jugoslavia strugoles against depression”, i „Jugoslavia issues insurance decree”. — Beogardske opštinske novine ·god. 50. br. 2. — Pravnici: Vjednik Zagreb god. |I. br. 1. — „GajreP” Sarajevo god. XII бе. 3. — „Хетljoradnička zadruga” Beograd god. 38. br. 3. — ŽZentralstelie fdr Aussenhandel: Geschaftsbericht, Berlin 15.. februar 1932.

„РАЗНО iz uredništva:

U članku Đr. V. Bajkiča u.7. broju od 13. Лебтиага „Мабе narodno blagostanje u 1931. Бов strana 10.

dobili preračunavanjem frošarinskih prihoda od piva, ali se međutim pokazalo, da su oni potpuno neupotrebljivi. Savez pivar-|1 ske industrije stavio nam je na raspoloženje svoje podatke, koji pokazuju, da je kod nas potrošnja piva poslednjih četiri godina u opadanju kao što se to vidi iz sledećih cifara. Proizvedeno je:

u godini bl. 1928. 727.300 1929. 674.760 1930. 653.270 1931. 540.250

— У Француској постоји обичај да политички листови издају под кирију свој финансијски део, који се експлоатише у чисто пословне циљеве. Због тога се препоручује крајње неповерење при црпљењу обавештења из француских дневних листова. „Тајмс“ је био један од великих листова који своје економске финансијске додатке није давао под кирију... Али је с том праксом свршено: од 1. марта ове године постала је Агенција економије и финансија сопственица финанасиског „Тајмса“.

- НАРОДНО БЛАР

|

objavljeni. su. i samo | će se izvesti skoro. statistički podaci o kretanju potrošnje piva. Ove smo podatke : O

} [0

А

МЕ

ЗОТАЊЕ. Бр. 10 ka wu. visini od 200 miliona. finskih maraka. Ovaj zakon važi za seljake, čiji posed. ne prelazi 70 ha.

— Pre nekoliko dana umro je u Berlinu Edgar Speyer, bivši direktor londonske bankarske ikuiuće Speyer Broihers. Modio se u Frankfurtu 1802. godine, a 1887. preselio se'u 'Englesku, gde se istakao svojim radom na finansijskom i privrednom polju. :1907. godine imenovan je Dbaronom, a. nekoliko godina kasnije članom fajnog saveta. Kao bankar naročito se je istakao u organizaciji i finansiranju. podzemne železnice u Londonu. Za vreme rata napustio je Englesku, i- više se nije bavio aktivno poslovima. Firma Speyer Brothers je posle rata likvidirala.

— U Zagtebtu se radi na osnivanju akcionarskog društva za izvoz i proizvodnju filmova. Glavni radovi su već završeni

са

зезко друштво у споразуму требв=

0 a IOM природиће сајам крзна од зверке у Ру , 17. и 18. марта ове године.

— еолнцији је успело да похвата фалсификаторе

пломба Привилегованог извозног друштва без којих се бра-

шно није могло пуштати у промет. Млинари су плаћали за

пломбирање вреће таксу од 60— дин. док су фалсифика-

|тори продавали 1000 пломби за 7000 дин. Држава је овим

много оштећена.

— Министарство просвете прописало је Правилник о цензури филмова. Према њему се ни један филм не сме јавно приказивати док цензура не изда за то одобрење. Ово важи и за рекламе, плакате, програме, слике и фотографије Као им за све натписе и текстове који иду уз филм. Ови последњи нарочито морају бити написани на државном језику и граматички и књижевно потпуно исправни. Они морају убити исписани наизменично и ћирилицом и латиницом,

Цензура се врши са гледишта морала, просвете, науке, језика, уметности, пропаганде, туризма, безбедности, наци-

Већ одавно је М. Жилије на челу оналних и државних интереса. Врши је комисија за цензуру

„Тајмса“ и поменуте агенције. Могла се та промена оче- | кинематографских филмова у Београду са надлежношћу за | целу територију Краљевине Југославије. Коначне одлуке по

— Finski parlamenat doneo je zakon o гагашХепји 5е-| жалбама доноси виша цензурна комисија за преглед филljaka. Poljoprivredna banka је ојабсепа да гадиХетт зеастта |мова у Београду.

кивати.

dade hipotekarne kredite do 70% vrednosti njihovog poljskog

— Грчко министарство упутрашњих послова забра-

i 30% šumskog poseda. Stani poverioci moraju ртецштен 61:/,% |нило је продају меса три пута недељно и то: средом, четobligacija po nominalnoj vrednosti koje izdaje Poljoprivred. ban-~ |вртком и петком. Забрана ступа на снагу 14. Mapra 1932. r.

GB BS Ba BB

КОЉУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 29. FEBRUARA 1932. GODINE

. Stanje Narodne banke za ultimo februara pokaztije nekoliko vrlo markantnih promena; pre svega u акци gde |e smanjen devizni stok za 53.88 miliona dinara na 118.37 miliona, što će biti najniža cilta za nekoliko Do= slednjiih godina; ali se фрак пе sme zaboraviti, da je «оте па зиргој dostigla rezerva zlata sa 1.759.44 miliona dinara rekordnu cilfti. Kod svih evropskih novčaničnih banaka primećuje se nekako poslednje pola godine tendencija bekstva iz deviza kao podloge opticaja i njihovo zamenjivanje za zlato. Dakle naptičtanje deviza kao pokriće oplicaja. Još malo, pa će i naša

· podloga biti očišćena deviza; a za pokriće dinara služiće nam iskljtičivo suvi, žuti metal — zlato. Privatni poslovni kontingent |e prema prošloj ne_- delji ostao nepromenjen; ukupno povećanje iznosi svega · 186 hiljada na 2180.6 miliona dinara. Od toga otpada па eskontni portielj (koji {e „porastao za 1.6 miliona) 1922.26 miliona a lombardni je Smanjetfi 2 za 1.45 miliona na 267.4 miliona dinara.

Raniji državni dug |e povećan za 340 hiljada ma 1802 miliona dinara, za koliko je Narodna banka teretila račun države za kamatu izdatih blagajničkih zapisa. Privremeni avans državnoj blagajti ostao je neptomenjen sa 431 hiljadu dinara.

U 'pasivi ovog medeljnog stanja karakteristično је smanjenje obaveza po viđenju za 177.3 miliona na 450.6

miliona i istovremeno povećanje obaveza sa rokom za

62.6 miliona ma 1181.8 miliona dinara. Ovo smanjenje obaveza po viđenju dolazi od smanjenja državnog DOtraživanja, pošto su kasene potrebe države krajem meseca redovno vrlo velike; krajem ovog lebruara ovo je potraživanje opalo za 18.1 milion na 18.8 miliona dimara. Žifo-račumni sti smanjeni za 73.1 milion na 4090,.5 miliona; to će biti posledica ultimo-likvidacija kao i pfeuzimanje blagajtničkih zapisa, koja se potraživanja knjiže preko računa obaveza sa rokom — čime se rasfereti procenat pokrića; zbog toga smanjenja žiro-depozita je ova pozicija porasla za 62.6 miliona na 1181.8 miliona dinara, Pozicija „razni račufti” je smanjena та 86.1 mi-

| liona na 22.3 miliona,