Narodno blagostanje

рова лије пали im se na O još u toku 1932. 6. 100. mil. i to 70 mil. iz posebnog poreza na industriju a 30 mil. iz sretstava RajBsbanke. Osim toga će Rajhsbanka rediskontirati | 100 mil. maraka menica poljoprivrede garantiranih obligacijama za razduženje i lombardirati 40 mil. istih obligacija.

· Hoće li uopšte i u kakvoj meri poverioci doći do svog novca zavisi od boniteta novih potraživanja koji opet zavisi od strogosti pri vršenju izbora gazdinstava koja se smatraju još sposobnim za razduženje.

Kako se razduženje poverilo ONI тело banci па-

suprot Industrijskoj: banci koja je do sada provela ттпосе Кге-,

ditne. operacije u poljoprivredi, očito je da se fime htelo osigurati veći uticaj komesara za „istočnu pomoć”. Zbog toga vlada opšte: nepoverenje: prema razduženju jer se predviđa da će ·Nemačka renina banka kod izbora gazdinstava za razduženje postupati suviše širokogrudo.

ZU tom slučaju predviđena sretstva od 500 mil. iz posebnog

doprinosa industrije plus 100.mil u gotovu ne bi mogli nami-.

riti potraživanja poverilaca. Istina za taj slučaj ostaje još uvek kao 'garantija potraživanje Кетпе banke na zemlju koje je nekad služilo kao pokriće za rentnu marku. Samo od te garantije slaba je korist za poverioca, jer će malo ko moći da ova sretstva: učini likvidnim. Kad bi se prisilila poljoprivreda na plaćanje ovog duga nastao bi samo još veći haos u kreditnim od-

nosima poljoprivrede što bi bez sumnje opet išlo na račun hi-'

potekarnih i ličnih poverilaca poljoprivrede.

и Буџет Београдске општине

Београска општина и њен прошао је кроз Министар-

буџет ство финансија са великим редукцијама прихода и расхода. Општина је поднела буџет. који је предвиђао расходе у износу од 353,458.398 дин., а приходе 353,576.372 динара. Министарство га је свело за 20,900.000 динара.

На страни прихода нашло се да приход од 13,000.000 динара за кирију од добара и земљишта, које држи држава и приход од 7,900.000, унет као касена готовина, нису реални и. да се према томе имају брисати.

Тако исто је Министарство брисало из буџета расхода 13,000.000 динара, који се односе на поједине позиције, јер |“ ове нису одговарале упуствима о саставу буџета. Поред тога је остављено општини да сама изврши редукције расхода још за 7,900.000 динара, тако да снижење буде исто онолико колико и на страни прихода.

· Али од овога много су важније примедбе, које је Министарство ставило суду Београдске општине поводом буџета. Констатовано је да Суд није одговорио захтевима Министарства израженим у упуствима, по којима имају да се руководе самоуправе при изради буџета за 1932. годину. Расходи нису сведени на меру која би одговарала приликама, већ су напротив лични расходи администрације повећани за преко 5,000.000 динара ма да се то није смело учинити. Функциони додатци се при том одређују неправилно и број хонорарних чиновника је ненормалан.

'Министарство је сем тога приметило да су у финансијска овлашћења убачене одредбе, које регулишу издатке изнад буџетом предвиђених прихода, што се противи владајућим принципима буџетирања.

а Виратка и zadnje vreme stalno | Mrtvi brzo jaše ~

| __________ sianih obaveza, Bugarka ini | nistri. i stručnjaci prikazuju ' privredno i finansijsko stanje Bugarske u veoma crnim bojama. Društvo Naroda poslalo je u Bugarsku jednu svoju komisiju slično kao i u Grčku — da ispita privredno i finansijsko stanje zemlje, a s tim i pitanje, na koji način Bugarska može najlakše da odgovori svojim inostranim obavezama. Komisija je završila

' svim suproini navodima bugarske vlade. Ona je stala na stanovište da bugarska valuta, čije je zlatno pokriće 37%, stoji na čvrstim osnovima, i nije izložena opasnosti. Trgovinski bilans je aktivan a devizno stanje je zadovoljavajuće. Likvidnost kod privatnih banaka je dovoljna. Plaćanje inostranih obaveza nailazi na teškoće samo zbog toga, što mnoge zemlje, koje su kupci bugarske robe, stalno pooštravaju devizne propise i Uuskraćuju devize za uvoz. Uvoz u Bugarsku 1931. godine bio je jednak onome u 1930., ali se očekuje, usled novih vladinih mera, da će u 1932. biti manji, i da će se time osigurati aktivnost trgovinskog bilansa. Prema mišijenju komisije, bugarska vlada treba da nastoji samo da budžet stabilizira i uravnofteži, da naročitu pažnju pokloni spoljnoj trgovini, ı da vodi elastičnu deviznu politiku prema svakoj konkretnoj situaciji. -

Prema ovom shvatanju komisije, jasno je, da Bugarska ne može očekivati nikakvu pomoć. Samo savete da sebi sama -pomogne, i novim uštedama u budžetu i novim poreskim teretima omogući isplatu svojih inostranih obaveza.

Mi smatramo da je ovo gledište komisije Društva naroda netačno. Razlozi koje ona navodi ne znače, da je finansijska i privredna situacija dobra. Pokriće može za nekoliko meseci da se izmeni, a da li smetnje bugarskog izvoza unutarnje ili spoljne

bije potrebne devize i da plati inostrane obaveze.

Молимо г. г. претплатнике да нем изволе послати претплату за 1982. годину.

пера

Banaue Nationale de Crćdit u

Likvidacija Вапдце Манопаје Parizu je najveća banka, koja

de Credit i početak novih pe- ~ je posle rata došla u teškoće, UO акстопага

ЗКого је озат meseci како 5е

о Е u pariskim finansijskim krugovima traži po akcionare najbolji način likvidacije ove banke. Na vanrednom zboru akcionara održanom 26. februara usvojen je predlog upravnog odbora po kome banka ulazi u likvidaciju a istovremeno se osniva nova banka sa 100 miliona franaka uplaćene glavnice, koja preuzima sve zdrave poslove. Akcionari A i B Banque Nationale de Credit imaju prvenstveno pravo a upis akcija nove banke. U slučaju da se ne upiše 100 mil. franaka glavnice nove banke morali bi akcionari ponovno da uzmu u pretres pitanje sudbine stare banke.

Skupština je profekla vrlo burno, akcionari su interpelisali upravni odbor.o ogromnim gubitcima banke. Uprava označava krizu Comptoire Lion Alemand kao glavni uzrok teškoća Banque Nationale đe Credit (pri čemu treba imati u vidu da je isto lice bilo pretsednik obeju banaka).

Пана а и а ава а adresi ssam asa sni A RT EU

: ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ 3ABOJI A, JL, :: HPEBE ~ :

R.G.DUN #CO.

павааочтивававасаатпкаоввпвивипвриаа пиавананивавики ваљање

авевотнив

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ БЕОГРАД ЗАГРЕЉ

Кнез Мигкајлова JO. "Њериславићева 7, :

Не M rere E eee. jo. Me. сна ата аи раја ваљан не

венививној“

_ тад inostranu pomoć i preti obustavom plaćanja svojih ino-

rad, i povratila se u Ženevu. Rezultati njenog ispitivanja su sa-·

prirode nije važno za ocenu pitanja, da li Bugarska može da do-—