Narodno blagostanje

Страна 152

_НАРОДНО ВЛАГООРАЊЕ.

___Bpr 10

Novo je društvo dužno da preda likvidatorima Banque. јал na ime pomoći od države, izgovorio je pretsenik zbora Rišmon Nationale de Credit kao naknadu za wstupljenu aktivu 63.750 | neverovatnu sumu od ·1900 miliona franaka.

akcija koje imaju samo pravo na dividendu (a od kojih se svaka može da deli na. 10 delova) koje se imaju podeliti akcionarima B. ı

N. de Credit posle 2 godine. Čista dobit novoga društva арене | je pitanje da li će nova banka biti u stanju da opstane. Ako je

biće se do 6% na ime dividende na 100 miliona franaka uplaćenih. Onih 63.750 akcija dobijaju 20% od ostatka dobiti. Ta se dividenda daje likvidatorima B. N. de Credit koji će njome da isplate sve njezine dugove.

Na pitanje jednog akcionara koliko je B. N. de Credit primi- |

Po sebi se razume da cela kombinacija stoji u vazduhu. | Potpuno je isključeno da će i treća lica upisati glavnicu nove banke. To mogu uraditi samo stari akcionari. Međutim veliko

B. N. de Credit pasivna onda je to vrlo malo verovatno. A njeno pravo stanje znaće se tek kad bude likvidirao Comptoire Lion Alemand i kad se bude pokušala naplata nekolikih velikih kredita B. N. de Credit.

ваеава

О.

НОВЧАРСТВО

— Federa! Reserve Bank ot New Vork snizila je diskontnu stopu od 31, % na 3%.

: — Belgiska banka Aigemeenen Bankvereeniging u Brislu pokazuje za prošlu godinu čistu dobit od 32 miliona franaka. Od tog je otpisano za zgrade 5 miliona a rezervnom fondu je dodeljeno 3.8 miliona franaka; dividenda iznosi 25 franaka po akciji. Prošle. godine- čista dobit iznosila je 25 miliona franaka, ali se ne mogu praviti poređenja, jer je banka u toku 1931. godine preuzela Credit Gćnćral de Belgique, kojia je poslednje godine svoje samostalnosti iskazivala čistu dobit od 20.5 miliona franaka. Rezerve fuzioniranih banaka iznose 157 miliona franaka, i veće su za 20 miliona nego što su bile ranije rezerve obeju banaka.

— Banque Franacaise d' acceptation, koju su 1929. godine osnovale velike francuske banke i Banque de France, iskazuje čistu dobit za 1931. godinu od 7.03 miliona franaka, koja je sva otpisana, tako, da banka ni ove godine ne isplaćuje dividende. Bilansna suma iznosi 495.6 prema 676.1 mil. u 1930. godini.

— Nemačke berze su ponovo otvorene. Ali za sada nema još službenih kurseva, niti će se dopustiti egzekutivne prodaje. Isto tako zabranjeno je objavljivanje kurseva u slobodnom prome{u. — Француске банке, које су заинтересоване у уговору о пролонгацији немачких краткорочних кредита, одржали су у задње време неколико конференцији, о потпису тих уговора, које су остале без одлуке, Нарочито се истиче, да уговор о пролонгацији фаворизира америчке повериоце, = да не води рачуна о особености француско-немачких послова. Ипак се очекује, да ће већина банака потписати уговор.

— На главној скупштини Трансамерика корпорејшн

завршена је прва фаза борбе између Ђанинија и Уокера, са победом првога. Банини је добио 63% свих гласова, и пд-

ново заузео власт у Трансамерика корпореншн, Ђанинијева !

је победа у првом реду резултат расположења Западне Америке, где је парола „Вол-стрит против народа“ наишла на велики одзив.

За претседника је изабран Мр. Грант, док ће Ђанини управљати Бенк оф Америка у Калифорнији, коју контролира Трансамерика Корпорејши.

Дозвољено је трговање само са оним ефектима, који нотирају и на иностраним берзама.

— Г. Момчилов, досадањи директор Уједињене банке, именован је за гувернера бугарске Народне банке.

— Делегат финансијског комитета Друштва Народа Нимајер, који је послан да испита привредну и финансијску ситуацију Грчке, завршио је свој рад. Његов извештај није још објављен, али се у грчким финансијским круговима тврди, да се неће много разликовати од извештаја, који је

' поднео Венизелос.

СЛУЖБА.

Нарочито се подвлачи, да ће Нимајер предложити мораторијум од 3—5 година за грчке обавезе у

Гиностранству.

— Према подацима синдиката ердељских Сатана, главница и резерве 64 банака, које су у њему организоване износиле су 31. децембра 1931. г. 679 милиона леја, док су улози у 1931 години пали за 959 милиона на 1696 милиона леја.

— Аустриски институт за испитивање коњувктуре објавио је податке о кретању улога у Аустрији. Крајем марта 1931 износили су 1981.5 милиона шилинга, крајем децембра 14097, а крајем јануара 1506.8 милиона шилинга. Криза Кредит-аншталта имала је за последицу пад улога за округло 570 милиона шилинга, Најниже стање било је крајем децембра, а пораст је почео у јануару ове године и износи скоро 100 милиона шилинга.

= У 1931. години основано је у нашој земљи 69:нових акционарских друштава са капиталом од 280,6 милиона динара. Повишења капитала постојећих друштава било је за 160,5 милиона: дин. тако да то укупно износи 443 милиона динара.

— Шпанска влада намерава да распише 5% унутарњи зајам од 700 милиона пезета, који ће се употребити на јавне радове.

— Финска Народна банка спустила је есконтну стопу са 8: на 7%.

— Letonska vlada produžila je po 7 put moraforijum privatnim bankama do 31. maja ove godine. Bolje fundirane banke već se duže vremena ne koriste moratorijumom, nego vrše neograničene isplate.

— Америчка парламентарна комисија за испитивање америчких иностраних зајмова објавила је податке колика је добит банкарске куће Ј. П, Морган на емитованим иностраним зајмовима. Од 1. јануара 1920. до 15. децембра 1931. год. износила је добит од страних државних зајмова 9.6 милиона долара; укупни емитовани износ био је 1.8 милијарди долара. Добит од индустриских зајмова износи пола милиона долара; укупни емитовани износ био је 68 милиона долара.

— Француска је почела са ковањем сребрног новца у вредности од 10 папирних франака, и то 150 хиљада комада дневно. Али овај сребрни новац још не. пушта у оптицај, јер се боји тезаурирања са стране публике, тако да сада лежи код Француске банке-преко ! милијарде франака сребрног новца.

— Њујоршке клиринг-банке споразумеле су се, да не товаре више амерички ковани златни новац за Европу, да на тај начин спрече тезаурирање, а тиме и стерилизацију. Товари су од почетка године достигли MD висину од 5—6 милиона долара недељно.

h | |