Narodno blagostanje

Страна 186

да тражи да се у будуће само она пита који ће се папири пустити на париску берзу.

Само Кригер није био ни хохштаплер ни brasseur d'ataires, Beh HdOBeEK који је огромним напором, апостолском преданошћу и Беликом интелигенцијом успео да за један степен усаврши капиталистички облик производње. Кригер је био исто што и Форд, Бата, Ситроен и т. д. Само што је његово поље рада било много шире,

Кригер није ишао за политичко-пословним зарадама, није ишао за провизијом, већ је радио и производио. Он је био необично скроман, од рада није имао кад да се ожени Он се није виђао са париским кокотама, није проводио карневал у Ници, нити се размахивао на баловима мис Европе у Кани, нити је тражио да импонује тате а поје! и публици у локалу. Он је био нечујан. Држао је у свима већим градовима приватне станове да се не би знало кад дође. Лично је био без потребе.

Још се не зна шта ће бити са Кригеровим предузећима; али све и кад би она ликвидирала треба увек имати пред очима да крах може доћи из. два разлога: из користољубља код оних који управљају подузећима или од узрока пословне политике и коњунктуре. Кригер је радио за ствар не за себе. По својој материјалној ситуацији он није требао да диже на себе руку; његова подузећа су располагала у тренутку његова самоубиства десетинама милиона динара готовине у разним земљама, као у Мађарској, код нас и т. д. Он је себе" могао још увек краљевски да збрине. Али је Кригер сматрао да је он ангажован пред Богом и људима у ње-

говим пословима, да је он морално одговоран свету који му!

је веровао. Он је подигао руку на себе не од страха од какве одговорности. морално, а за пословне грешке и рђаве диспозиције нигде

се не одговара. Он је сматрао да је његово самоубиство ;

морални постулат. Не сме да живи и да гледа како људи губе имаовине на његовим пословима. Могућно је да су његови преморени нерви допринели да је он гледао и сувише црно у будућност. Али је будућност тако црна да је ни најзаморнији нерви не могу да замисле. Тек кад се буде изређала читава галерија финансијских самоубистава широке ће масе моћи правилно да цене самоубиство Кригерово.

Кригер је одиста имао рђаве пословне потезе, али не оне које му широка јавност импутира. Каже се да је вршио · претерану пословну егспанзију. То је донекле тачно. Он је почео као грађевински инжињер. Затим је преузео очеве послове, фабрикацију жижица. Машине је за кратко време тако технички усавршио да је његова фабрикација била најјефтинија и да је тиме довео у тешкоћу целокупнну светску индустрију жижица (случај Бате). Затим је накуповао већину акција фабрика жижица у свету. Индустрија жижица га је довела у везу са дрвном индустријом, а како је ова у Шведској у вези са индустријом целулозе и хартије, то је он постепено и у њу ушао. После тога разумљиво је што се нашао једнога дана у рударској индустрији, која је такође врло важна у Шведској. Цементна индустрија била је такође на путу. А банкарство је плафон таквих консерна (Banque de Sučde el de Paris, Deutsche Unionbank, Skandinavska Kredit A. B., xHmoTekapHM заводи).

По себи се разуме да би рашћењем светске привредне депресије поједина од тих предузећа морала доћи у кризу. Али зато Кригер није морао имати моралне одговорности. Његове грешке леже на финансиском пољу. Главна грешка је пре свега што од држава, којима је давао зајам, приликом преузимања монопола жижица, није узимао облигације ради емисије на тржишту капитала, већ је узимао појединачне облигације, које је чувао у касама свог друштва, а новац набављао својим облигацијама. Он је истина тиме зарадио разлику на камати, али су жижични монополи, које

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _________

Бе

он има у великом броју држава, тако сјајни, да он на ту разлику у камати није требао да гледа. Ту лежи главни узрок његових тешкоћа. Још се не зна где се налази немачка др"жавна облигација од 125 Мил. долара (тврди се да ју је банка Lee Higgoson and Cie. заложила код Моргана), али je скрог неурачунљив пристанак Кригеров да“ тај зајам за три године не износи на тржиште. То су велике паре!

Кригер. и Тол су дали разним државама зајмове у износу од двадесет милијарди динара, од чега је само један део мобилизиран сопственим облигацијама.

Друга је грешка што је држао и сувише велике пакете акција у касама свог холдинга у место да баци у публику од сваког предузећа најмање 49%, а евентуално и више, јер се данас и са 30% одржава већина. То је у толико лакше што на свима тржиштима могу да се пласирају акције са смањеним правом гласа. — |

Трећа је највећа грешка што се је служио краткорочним кредитом. Његов је кредит на светском тржишту капитала био неограничен. Он је могао да каже да за њега постоји неограничена финансиска могућност. Али је он требао њу интензивно да искоришћава. Требао је да пушта дугорочне облигације својих друштава на тржиште“ чим улази у какав нов посао. Банкари су били жедни његових облигација али он није журио са емисијом истих, већ се служио краткорочним кредитима у великом износу. После берзанског краха у Америци 1929. године, стање се из основа мења. Истина краткорочан кредит је још увек могао да има, али је емисија облигација била отежана. Краткорочни кредити су пролонгирани, али то није могло ипи у бесконачност. Непосредни узрок кризи код Кригера био

Његов је посао увек вођен строго“ је један велики краткорочни кредит, који је имао бити испла-

ћен 1. априла ове године.

Као што из свега овог видимо, Кригер је имао два не|достатка за послове којима се је посветио: један позитиван, други негативан. Под позитивним недостатком разумемо његово техничко образовање. Кригер је био инжињер а инжињер је потпуно неспособан за финансиски посао. Кригер није био економист, и то је био његов други недостатак. Каже се да се данашња цивилизација налази у кризи због технике. Мислимо да је то потпуно погрешно, али да је инжињер односно једнострано технички образовано лице унело врло много елемената у поремећаје и делимично изазвало светску привредну депресију, то је ван сваке сумње. Инжињер је, као што смо већ више пута казали, нег гација економије. Економија и техника су два света.

Као. што рекосмо Кригер је у сјајној коњунктури до 1929. године могао да каже за себе да су за њега финансиске могућности неограничене, као што је за Америку казао један Немац пре 30 година да је земља неограничене економске могућности, Али Кригер није био једини у свету за кога су од 1926. до 1929. године финансиске могућности биле неограничене. То је важило за Моргана и за врло ве'лики број светских банака. Али зато ни енглеске ни француске банке ни Морган нису дошли у кризу услед светске привредне депресије, јер су знали економске законе и економско искуство на пољу финансијском. Данас се у годишњем извештају најмање банке може да прочита како се води рачуна о ликвидитету, како се подносе велике жртве да би се сачувао ликвидитет. То је оно за што не знају инжињери и што није знао Кригер. Кригер је поред себе требао да има једнога економисту, човека који познаје историју финансиску, историју тржишта капитала, који зна да се живот капиталистички креће у виду циклуса, да се стално смењују полет и депресија. Кригер није никад помишљао на депресију. Он је могао да води експанзију, али оно у чему је погрешио то је што није финансиску страну. подешавао, што није сретства црпео не према потреби за из-