Narodno blagostanje

"19. март 1932 _

вођење послова него с обзиром на опасност погоршане коњунктуре на тржишту капитала. Он је до: 1929. године могао у свако доба да створи толико много диспонибилитета и да се ослободи свију краткорочних обавеза, тако-да касено питање никад не би могло да буде узрок кризе- у његовом концерну. По себи се разуме да се његов концерн могао да сруши као што. ће се срушити можда многи други концерни под прогресивним рашћењем светске привредне депресије. Кад једног дана један артикал не може да се прода или кад се неколико година на продаји губи, онда се пропада. Али ту нема никакве моралне одговорности Кригерове. Главни би кривац био светска привредна депресија,

За сваки се посао тражи знање. Пре ће нешколован човек научити дунђерски посао, но што ће инжињер вршећи банкарске операције у пракси, научити финансиске законе.

Ми не знамо шта ће бити са Кригеровим концерном, _ али је вероватно да ће интервенцијом Шведске у најмању руку његов жижични трест бити преузет и очуван пошто је то један од најбољих послова.

У младости ватрен политичар и сјајан новинар, разочаран неморалношћу међусобне и партијске борбе водећих политичара, Мића се посвећује све више својој адвокатској канцеларији, коју пре неколико година сели у Београд и тиме и формално прекида везу са својом дотадањом политичком ареном у унутрашњости Србије. И ако је имао много услова за политику: соноран глас, велику речитост, огромну енергију, ипак је добро урадио што није пошао тим путем. Његово би разочарење било још много веће. Мића је био неспособан за интригу. Са гледишта борбе у политици Мића је био наиван као дете. Он није могао до своје смрти да замисли да може човек и у четири ока да лаже призивајући Бога и све свеце за сведоке и ангажујући своју част и здравље својих. Он је био лаковеран. А такви људи могу да живе само у кругу искрених пријатеља.

Милорал Стевановил Мића, адвокат из Београда

Покојни Мића је био најизразитији претставник шумадијске расе (он је пореклом из Крагујевца), пре но што је цинцарија почела да је квари. За сваког имао је он оштру реч и добро дело. Његова реч је била строга као вечитог судије, његовој уочљивости никаква сила није могла да постави границе, а његово је срце било готово да жртвује све за ближњег у беди. Мало је људи који су тако искоришћавани од ближњих као Мића. Био је неустрашим, за њега је одиста важило притиснуто јаче све на више скаче. У пркосу је био издржљив до невероватности. Волео је борбу, али само за добру ствар, јер није мрзео људе. У борби није гледао на то ко је све и колико је њих на противној страни.

Био је непоправими оптимиста. Бог чува Србију и цео свет, тако би се могао окарактерисати његов поглед на свет. Пре две и по године примећују се на њему знаци смртоносне бољке. Пре годину и по дана одбили су лекари у Бечу да га оперишу услед безнадежности. Лекари су изгубили наду али не и Мића. Он је објавио рат својој болести. И пре годину дана стајала је медецина запрепашћена пред чињеницом да се он невероватно опоравио. За све време болести сачувао је своје добро расположење и свој сјајни хумор.

Смрћу Мићином губи потписани свој најбољег друга и најискренијег пријатеља. В. Б.

—— — Још приликом интерпелације Мађарска И Средње. француског народног посланика Ориола о позајмицама средњеевропским државама нарочито је нападана франпрете влада због помоћи од 350 милиона франака Мађарској, како смо то ми своједобно јавили, Интерпелант је протес-

европска антанта

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 187.

товао против те транзакције из чисто политичких разлога, јер је тиме пружена помоћ једном режиму који у унутрашњости земље врши тиранију над широким масама, а у спољној политици стоји на челу земаља које ће да рескирају и рат, ако се другачије не може да постигне ревизија „уговора о миру.“ Министар финансија одговорио је на то само толико да Француска не може допустити пропаст ма једне државе у Средњој Европи.

Када је избила вест о француској интервенцији у корист средњеевропске антанте, француски народни посланик Леон Блом виолентно је напао француску владу, тврдећи да је она увучена у службу маџарских легитимиста, који даље раде на васпостављању хабзбуршке монархије. Ко пажљиво прати писање светске штампе о француској иницијативи, тај је морао приметити да је порекло те акције још необјашњено. једно је ван сваке сумње, наиме да са претставницима Мале Антанте нису вођени никакви претходни преговори, већ да им је, наравно у најпријатељскијем току, саопштена жеља француске владе.

Један наш пријатељ из Париза дао нам је извесна интересантна саопштења по тој ствари, која ће интересовати и наше читаоце.

Централна појава у Средњој Европи — пише он — у току 1932 године лежи у области трговинске политике. Чехословачка, којој је досадила мађарска пропаганда за ревизију уговора о миру, одлучила је да своју трговинску политику према Маџарској саобрази маџарској општој политици према њој. Тако се дошло до царинског рата између Мађарске и Чехословачке. Мађари су у први мах мислили да је то један блеф, и даље, да ће преференцијални уговори са Италијом и Аустријом да им накнаде привремено губитке према Чехословачкој. Али су се љуто преварили. И то у оба правца. Чехословачка је остала надчовечански доследна, а она је била главни купац маџарског брашна и других производа, тако да ни аустриски ни италијански преференцијали нису могли да је обештете. Под притиском царинског рата мађарска народна привреда почиње рапидно да сиромаши. Дотле успешно одржавана цена од 200 динара за пшеницу, нагло попушта. Непродана стока се гомила у земљи, трговински биланс се погоршава а девизни сток се топи. Дошао је моменат, када су Маџари имали да бирају измеђ капитулације у својој спољној политици и осиромашења маџарске народне привреде. Дилема је била у толико оштрија, што се у међувремену показало, да је Француска још једина земља, која може да пружи кредит, који је био све потребнији.

У томе критичном моменту Маџари су умели са много успеха, бар привремено, да се извуку из горње дилеме. Они су одлучили да се обрате Француској и да покушају да је убеде у своју најновију одлуку, да прекину сваку везу са Немачком, и да прихвате интегрално француску средње-европску политику. Наравно, да су се том приликом пожалили на „неразумну“ политику Чехословачке, која гура Аустрију у загрљај Немачке, а Мађарску у онај Немачке и Италије. Припретили су истовремено да ће ускоро настати расуло код њих и у Аустрији, тврдећи да је брзи лек један зајам, а спорији средњеевропска економска антанта. Они су готови да приме све жртве од те комбинације, спасоносне за Средњу Европу, само је потребно уверити Чехословачку да се они одричу сваког ревизионистичког захтева. Све је то рађено дискретно. Ангажовани су сви људи који имају ма какве везе са угледнијим и утицајнијим Французима и успело се, да се придобију водећи француски политичари. Истовремено су Мађари обећали да ће дати доказа о тој својој преоријентацији инаугурисањем нове акције на терену Средње Европе у корист нове идеје. И тако једног дама се Д-р Грац појављује у Београду, Д-р Хантош развија акцију

у Чехословачкој, чак успева да буде примљен у аудијенцију код Масарика, а министар спољних послова Валко не напушта околину г, Тардије-а,

а

| | | | | |