Narodno blagostanje

"По март 1952.

НАРОДНО БЛАБОСТАЊЕ

Страна 181 _

Лекар има право да отме праксу колеги, али не смеј| јавно да се обрачунава. Еснаф суди у међусобној свађи. Лекар као експерт исказује у корист оптуженог колеге. Међутим лекари немају боље срце него други људи, И они се међусобно не трпе, они се чак у четири ока опасно критикују, али је јавно сваки лекар непотрешан. Баш као код калуђера. И лекари имају своје организације као и све остале професије. Али све друге интелектуалне трофесије имају и организације за обраду науке. Само лекари код нас не. Критика шкоди угледу целога!

реда, Али су у толико немилосрднији кад су у питању лица страна еснафу, као што су Суворин, Полшак и Т. д.

Треба практични лекари да дејствују да, се оживи критика у медецини. У колико је који лекар на већем положају у толико више треба, да је подлежан критици. Та би метода у кратком времену уродила драгоценим плодом: да се при избору за наставника на медецинском факултету елиминира, сваки ненаучни критеријум и да за (наставнике дођу најбољи. А то је за нашу отаџбину доста.

, вева

JEDAN ZNAČAJAN KOMUNALNI DO

— Program Zagdgrebačke opštine za

Analiza programa.

I. Analiza programa i

Zagrebačka opština je povela odlučnu borbu protiv pri-. vredne depresije. Došla je u opasnost njezina građevinska delatnost. Za 1932. godinu privatnim licima je izdato samo 37 građevinskih dozvola (prema 118 u prošloj godini). Opštinski budžet je nemilosrdno skresan i teret štednje svalio se svom težinom baš na njegove materijalne izdatke. Sem par škola, jedne zgrade za opštinska preduzeća i Palate socijalnih ustanova iz budžeta se ne bi ništa više gradilo u ovoj godini.

Nema ni jedne privredne delainosti koja tako duboko zadire u sve grane života kao što je građevinska. U njoj su povezani radnik, preduzimač, zanatlija, trgovac i fabrikant. Da bi njih spasila Zagrebačka opština je poverila naročitom odboru, sastavljenom od opštinskih odbornika i istaknutih privrednika, izradu plana za oživljenje privrednog živofa na njezinom području. Na koji Di se način mogla u Zagrebu podići opšta privredna, a specijalno građevinska delatnost, kako da se oživi trgovina bar u granicama 1931. godine, zatim kako da se pomogne mezaposlenim i da se imućniji prinude na pomoć sirotinji i najposle šta bi trebalo učiniti da se izleči psihička depresija koja je obuzela građanstvo, sve su fo bile dužnosti izabranog odbora.

Plan, koji je na predlog pomenutog odbora primio plenum Zagrebačke opštine, obuhvata. u prvom redu oživljenje privatne i javne građevinske delatnosti. Rezonovalo se ovako: Zagreb ima dosta tezauriranog novca. Mnogi rentijer želeo bi sebi stvoriti vlastiti krov nad glavom. Omogućiti mu to baš sada bila korist i za njega i građanstvo. Zato je plan predvideo za podizanje privatne delatnosti naročite pogodnosti za sve one koji bi hteli sada da podignu kuću. Pristupiće se odmah parcelisanju nekih krajeva u kojim je do sada bilo zabranjeno zidanje zbog nedostatka regulacionog plana. Tako parcelisano opštinsko zemljište će se, po proceni naročitog odbora, prodavati građanima, koji bi hteli tu da zidaju. Ko na kupljenom zemljištu sagradi kuću i dovrši je do konca ove godine vraća mu se 14 dana po primljenoj stanbenoj dozvoli 20% kupovne cene. Ko pak zgradu dovrši do juna 1933. god. vraća mu se 10%.

Javna građevinska delatnost bi trebala da bude zamašnija jer se predviđaju investicije u vrednosti od oko 135. miliona dinara. Tu su kanalizacija u južnom delu grada, gradnja nekih ulica oko trga Kralja Petra, proširenje sajmišta, gradnja osnovne i zanaftske škole, provođenje kanalizacije, vodovoda i električne struje u novoizgrađenim krajevima, izgradnja kolonije malih stanova, cenfralne kuhinje za prehranu siromašnih, dovršenje starog i gradnja novog savskog kupatila, proširenje , gradske većnice 1 +. 4. |

| DOGADJAJ umanjenje privredme depresije — HMritičbi pogled:

Plan predviđa još otplatu letećih dugova opšfine u iznosu od 65 miliona dinara. Tim će se mobilizirati jedna znatna suma, koja je do sad bila povučena iz privrednog života. Sve do poslednjeg časa se raspravljalo o uvođenju specijalnog DOreza na imućnije građane za pomoć sirotinji. Porez bi se vezao uz taksu na vodu i električnu struju ali se u poslednje vreme ipak od njega odustalo zbog drakonskih sankcija. Ostalo se kod obrazovanja specijalnih odbora, koji će kupiti dobrovoljne priloge za sirotinju. Za zaštitu domaćih radnika na području Zagrebačke opštine plan predviđa energičniju akciju protiv stranaca zaposlenih kod nas, kako bi se domaćim ostavilo što više mesta za rad.

Tvorci plana smatraju da ce finansijska srestva za njegovo izvođenje moći sigurno namaknutfti raspisom inutarnjeg zajma. Ako je nepoverenje prema bankama jedini uzrok ftezauriranja novca ono mora otpasti kad je u pitanju opština. Ova i kao javno lice i kao privatni vlasnik tolikih preduzeća i dobara svakako, će biti siguran dužnik, u koga građani ne mogu sumnjati. Zajam će iznositi 200 miliona dinara, biće srednje-

nočan — po svoj prilici tri godine — i nosiće ukamaćenje od

10%. Modaliteti njegovi još nisu poznati, ali izgleda da će se hartijama ovog zajma posle izvesnog vremena moći plaćati gradski porezi.

li. Kritički pogled

Oživljavanje građevinske delatnosti već je odavno u ekonomskoj politici poznato kao najefikasniji način ublaženja privredne depresije. U normalnim vremenima imali smo periodično dizanje ·i padanje konjunkture i te varijacije su se pojavljivale u skoro istim vremenskim razmacima. U vreme depresije moglo se sa sigurnošću računati na skori dolazak privrednog poleta sa samim konjunkturelnim razvojem. Ta pravilnost cikličkih promena dozvoljavala je uvek da u какшасји ха ublaženje sadašnje depresije uzmemo u obzir i buduće stanje privrednog poleta.

Računajući s ovim pojavama Zagrebačka opština je na pravom putu. Podizanje građevinske delatnosti ima da pomogne samo jednom momentanom stanju. Ali ekonomisti svih zemalja su već saglasni da današnja privredna depresija nosi više strukturelnih nego konjunkturelnih osobina. Otuda ne može danas niko predvideti dokle ovo stanje može trajati. Mi više nemamo normalnih cikličnih promena i već su svi oni, koji su se usudili da proriču, naseli jer ih je vreme demantovalo. Može se lako dogoditi da sledeće godine budu još teže nego što je ova. Navaliti im i sadašnje terete značilo bi sasvim ih ugušiti. S toga se u svim zemljama gde su se vršili slični radovi insistiralo samo na podizanju produktivnih investicija jer one