Narodno blagostanje
НК
става 182.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
same kasnije O Nj, uloženi kapital, a ne -ohadanl Nemačkoj, iDOeR ON založnica које su pre. 4 godi ie Ро Паје naše VO-
se i danas najviše prigovara za neracionalno investiranje ka- deće banke. Danas su izgledi na novčano!
pitala koje su opštine uzimale. na zajam. Ove su podizale samo” luksuzne i neproduktivne. gradnje: i posle, pritisnute teretom još
jače depresije: i prispehih otplata, nisu bile u stanju da pomo- | U tom smeru bi dakle.
gnu ni svoje nezaposleno radništvo. trebalo :koregirati ı plan Zagrebačke opštine, jer ulaganje kapi-, tala u ulice, nerentabilne zgrade i. sl. moglo bi imati iste. posledice kao u. Nemačkoj.
Što se tiče privatne стадепаке. delatnosti mi. se od, nje ne nadamo: velikom. uspehu..U koliko su u pitanju veće zgrade moramo imati na umu da tu vladaju princip ponude i tražnje . s: jedne strane i s druge tržište kapitala. odnosno hipotekarni kredit. Ako bismo :za:prvi uslov i mogli reći da je bar za sada prilično povoljan, teško da bi drugi mogao dati i malo nade u izdašnost. Danas više niko ne zida kuću za izdavanje svojim novcem i zbog toga {ržište kapitala igra presudnu ulogu u tom pravcu.
Ali izgleda da ni sama opština nije mislila na ove kad je u svome planu predvidela pomaganje privatnih lica u graditeljstvu. Uvek se govorilo samo o sitnijim rentijerima koji bi se pokazali spremni da za sebe zidaju kuće. Od njih će biti mala korist za. življenje. · građevinske delatnosti, i sigurno je da se broj ovih daleko precenjuje.
Sa: ovim korekcijama plan Zagrebačke opštine pretštavlja solidan pokušaj da se.nađe jedno rešenje u pitanju privred-
nog zastoja..· Zagreb je, prvi preduzeo akciju 'koja mu može
služiti na čast. Beograd koji je-poftrošio grdne pare u izgradnji
najneproduktivnijih. investicija, kao što su parkovi, ulice i sl. je
još daleko i.od svakog. solidnog plana za ma kakvu akciju oživljavanja. svoje privrede. i pomoći sirotinji. S te strane Zagreb mu može da služi za primer.
Zajam je sasvim drugo pitanje. Bojimo se da tu Zagrebačka opština ne pretrpi Hjasko. Mi prelazimo preko činjenice da nemamo još razvijenog komunalnog kredita. Već smo pretrpeli neuspeh sa zajmom Dubrovačke opštine i sa plasiranjem
Tžištu još nepovoljniji. Belgija nije u stanju da plasira / na svom tržištu zajam od 2 milijarde franaka, nego се тог ti _pdlovieu da baci na francusko. Čehoslovačka, s kojom se mi. u bogatstvu kapitala ne možemo ni uporediti, prisiljena je а ži garanciju francuske vlade za tričavih 600 miliona: iranaka. 'Kod nas državne hartije od vrednosti nose ukamaćenje "više od 15%. Prema
| tome kamafnjak od 10%, koji daje Zagrebačka opština, ne
pretstvalja nikakav stimulans za naše kapitaliste. Komunalni kredit ne može nikad stajati pred državnim. Samo ukamaćenje od 15% bi moglo privući naš kabital, ali to je uslov na koji. ne bi smela ni jedna opština da pristane. Moglo bi se desiti da neuspeh zajma nepovoljno utiče baš na ono psihičko raspoloženje građana, koje je htela opština mjim да popravi. Verovatno je ipak da opština neće dozvoliti da zajam bar potpuno ne uspe. Može se: očekivati da će ona u posled-
njem momentu veliki deo. svaliti na Gradsku štedionicu. To
se ne bi smelo nipošto dozvoliti. Gradska štedionica. je posle Prve hrvafske štedionice i Državne hipotekarne banke prvi depozitni zavod u državi. Zagreb je imao sreće i sposobnosti da izgradi za kratko vreme veliku depozitnu banku u kome su već zainteresovani najširi slojevi naroda. Kao fakav on nije ~
| više samo zagrebački nego opšti i opština ne sme da se služi
svojim dominantnim položajem.
Da rezimiramo!
Privatna građevinska delatnost se ne može oživeti jačom izgradnjom inokosnih stanova (kuće za sopstvenu upofrebu). Za oživljenje građevinske delatnosti od strane javne ruke mogu se uzeti u kombinaciju samo produktivne investicije. U toliko bi se morao koregirati gornji program Zagrebačke opštine. Sretstva potrebna za tu svrhu ne mogu se nabaviti apelom na tržište kapitala, jer je ono potpuno u patralizi. Sa . kamatoni od 15% nema produktivnih radova. Svoju Gradsku štedionicu Zagrebačka opština ne sme ni u kom slučaju uzeti u kombinaciju za nabavku kapitala.
воза:
Kakvi su izgledi та сепе ро- кб; заугетја proizvodnja žita ljoprivrednih proizvoda za. ~ posle rata imale su za posledicu ::1932. godinu veliko proširenje Moazami ana ј угајпа. То је Бро "uzrok da 51 ровогзапјет Rkonjunkture prvo stradale žitarice. Tako su ceme žita prema predratnim pale za 50—60% dok su stoka i stočni proizvodi još stajali: 80% iznadđ.'10931. godine cene žita + šećera malo padaju ,dok su cene stoke i stočnih proizvoda pale znatno ispod indeksa cena na veliko. Ovim se počinje opet WSDOStaVljati nofnalni odnos između cena stoke i žitarica. Pod uticajem opšte privredne depresije smanjuju se cene životnih namirnica. Na. umanjenje. tražnje na svetskom +ržištu
deluju i· sve mere koje:su pojedine. države poduzele za zaštitu
svoje poljoprivrede. Sa strane ponude deluje opet na snižavanje cena postepena likvidacija Žžitnih rezervi, koje zbog nestašice finansiskih sretstava koje: zbog proširenja. zasejanih površina, koje: je početo još za vreme povoljnih cena. Tako je.na pr. Australija u 1930. godini povećala: zasejanu površinu za 21,6%.
Ovo važi i za proizvodnju mleka. U istom pravcu dejstvuju
sve mere valutarnog karaktera. Napuštanje zlatnog važenja deје 'та zemlje izvoznice: kao zvozna premija, što: pooštrava konkurenciju na svetskom: tržištu, dok za zemlje uvoznice služi kao- uvozna: carina, što znači sužavanje tržišta.
Uprkos ovome vidimo u mnogim oblastima poljoprivre-
zasejanih po-
ф
Копјип игот, а izgledi ove га 1932
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
пеаеерарраетанелатеистени Povoljna НО 1 сећаке- | де tendenciju proširenja proizvodnje. Povećani broj radne sna-
e u poljoprivredi zbog opšte krize koja je izazvala oficanje radnih snaga iz industrije u poljoprivredu također sprečava uma– njenje poljoprivredne proizvodnje.
: S jedne strane potreba povećavanja proizvodnje da bi se smanjili troškovi proizvodnje, s druge smanjena potrošnja uči-
nile su da poljoprivrednik danas luta bez kompasa od jedne
proizvodne grane do druge, od specijaliziranog gazdinstva do mešovitog, tražeći kako bi lakše prebrodio teško stanje.
Izgledi za poboljšanje u tekućoj godini su veoma slabi. Sudbina poljoprivrede je usko vezana sa opštom privrednom godinu su krajnje nepovoljni. U poljoprivredi to osobito vredi za neke grane stočne proizvodnje. Može se pre očekivati pogoršanje sadašnjev stanja.
:Dalje povećanje broja nezaposlenih, sniženje nadnica, iscrpljenje
ušteda i povećanja poreza još više će oslabiti kupovnu тос širokih: masa. Broj država koje napuštaju zlatno važenje po svoj prilici će se povećati u 1932 godini što znači зато роgoršanje konkurencije na svetskom tržištu. Sniženje proizvodnje žitarica za 1931/32 godinu ceni se na 5,5 miliona tona što zbog smanjenja zasejanih površina, a što zbog sniženja upotrebe đubreta. Polazeći od ovoga očekuje se prvi put sniženje rezerva pšenice j to oko 2,5 do 3,5 miliona tona: Ako ovome na suprot stavimo svu količinu magazionirane pšenice, koja danas iznosi skoro oko 25 miliona tona, jasno je