Narodno blagostanje
Страна 200
узме у обзир да покретно имање, (дакле вредност његовог укупног имања износи двоструку вредност непокретног имања), онда излази, да је заштита потребна сељаку чим његови дугови износе 1/20 вредности његовог укупног имања. По нашем мишљењу о заштити може бити речи тек онда кад укупни дугови износе најмање половину вредности његовог непокретног имања. Све оно што је испод тога претставља непотребну експропријацију или оштећење повериоца и слабљење морала у тражбеним односима у земљи.
Земљорадник, чији укупни дугови износе половину вредности његове непокретности, односно ЈА вредности његовог укупног имања, може при данашњој коњунктури да сноси терете камате ако ова није претерано висока. Можда би извесним земљорадницима, евентуално и већем броју, тешко пало да отплаћују већи део главнице и само за тај случај могло би бити говора о потреби заштите земљорадника за време трајања привредне, а специјално“ по OD вредне депресије.
Кад год се поведе реч о раздужењу сељака самим тим се намеће питање, каквим ће сретствима да се то изврши. Према данашњем правном поретку заснованом на приватној својини и праву наследства, као што рекосмо, приватна својина је неприкосновена. Како према сваком дужнику стоји поверилац, то у смислу данашњег друштвеног поретка под раздужењем сељака може се разумети или добровољан пристанак повериоца на олакшање положаја дужнику или интервенција општности. И за једно и за друго постоји пример. Али је најчешћи случај да се тежак положај пољопривредника услед дугова олакјнава из ошитих народних средстава
тако да терете подносе сви. Видели смо да у Бугарској по: » ности односно држави неједнак, да једни имају право на већу
једном пројекту за све обавезе гарантује моћна Пољопри-
вредна банка. У Румунији је држава хтела да да своје обли- 4
гације повериоцима пољопривредника. У Пољској имају Аграрна и Пољопривредна банка да приме на своја леђа терете раздужења сељака. Горњи пројекат иде оригиналним путем: он сваљује терет интервенције у корист задуженог сељака на његовог повериоца. И тако у место једне цели“ сходне, рационалне, на етици и социјалним начелима засно-
ване акције јавне руке, имамо владу случаја. Држава је моћна | HpaBHu"радника изузима један мали број и: привилегише (у члану 29
до бесконачности. Она има могућности да према ности и социјалним принципима распореди терет који тиче из интервенције у корист задуженог сељака. Држава је зато ту да свако зло и добро дељи правично међу народом. Оставити да случај решава који ће капиталист код насиу којој мери да буде погођен или евентуално упропашћен интервенцијом у корист задуженог сељака не би био знак разумевања социјалне политике
по-
и
зајам сељацима. Једне су банке то радиле у већем обиму, друге у мањем. Банка је фирма са одговарајућим инвентаром. и намештајем. [10 дефиницији банка је посредник у кредиту. ; Она зајми капитале од једних и даје их другим на зајам. Соп-. ствена сретства нашег банкарства према туђим средствима, не износе ни 1/10. Према томе не би биле погођене банке већ
штедише, које су своје капитале повериле банкама на управу "и тиме омогућили да их апарат националног кредита приводи нашој националној производњи, Као што знамо уштеде се на
разне начине пласирају: у хартије од вредности, у зидане
непокретности и у улоге на штедњу. Док прва и друга категорија не би ништа осетиле од раздужења сељака, дотле би трећа била потпуно упропашћена или веома угрожена у својим материјалним интересима. Ми држимо да то не'би било право. Принцип солидарности на коме је заснована свака др-
жава данас гласи да нација прима на себе све штете'и све: невоље које снађу поједине групе грађана. У француском за= кону о накнади ратне штете члан први гласи, да Француска“
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
економске целисходности. , Према данашњем стању код нас терет заштите сељака“ у тражбеним односима пао би на оне банке које су давале,
Бр. 13.
прокламује једнакост свију грађана. пред ношењем терета ратне штете. И у дискусији и у парламенту се изрично истакло да је то засновано на начелу солидарности. То би начело било дубоко повређено кад би се оставило случају да одређује колико ће ко да учествује у подношењу терета сељачких дугова. |
На сваки начин да би улагачи код банака могли бити оштећени само тако, ако би банке биле поремећене. А горњи пројекат закона унео би-нову узнемиреност међу улагаче, нов потрес код банака и неизбежно падање у кризу једног дела банака. Наша је Народна банка, од како се појавила криза неповерења, дала 700 милиона динара кредита за спасавање банака. И ми смо срећно испливали из најтежег дела кризе поверења не забележивши ни један стечај код банака. Као што знамо криза поверења још тиња. Банкарски депо'зитни кредит је још увек врло осетљив; један велики део банака је реконвалесцент. Потребан му је санаторијум. Међутим горњи пројекат би јако позледио ране које зарашћују.
Наша је држава заснована на начелу једнакости свију грађана. То важи и за поједине друштвене редове. Не може један друштвени ред бити привилегисанији од другога. По себи се разуме да једно зло у народу у толико императивније налаже акцију државну, у колико је већи број грађана погођен. Са те тачке гледишта се разуме што се прво почиње са олакшањем положаја пољбпривредника, јер је он најмногобројнији. Други привредни редови, којима је такође потребна помоћ, морају да се стрпе; јер је земљорадник најмногобројнији. Али то повлачење у други и трећи ред осталих редова хронолошки не значи да су остали редови мање интересантни и да је положај појединих редова према опште-
ажњу но други. А најмање се може да један привредни ред. жртвује другоме. Ма какво да је наше бачкарство, па чак да
(је и такво да апсолутно нема право на егзистенцију, ни онда
се не би оно смело да баци у чељуст другом друштвеном реду. Оно је једнаких права 'каб“и сви остали друштвени ре"дови и само према држави оно је | "јер је драва суверена над свима, | У
С те тачке гледишта такође никако не можемо да разумемо: зашто се између огромног броја поверилаца земљо-
каже се да се изузимају све јавноправне кредитне "установе, "Народна банка, Аграрна: банка и задружне организације). Аутор пројекта је стао на гледиште да интерес земљорадника стоји над интересом свију осталих редова и свију поверилаца. Логички би било да се онда и горе поменуте институције. у истој мери ангажују за спасавање сељака, како је то случај са свим осталим сељачким -повериоцима. Јер би заштита сељака била илузорна-привилегисањем ових установа, O су њихове тражбине већег обима. Ју би се опет пу"стило НЕ да решава судбину задуженог сељака. Јер, док би један који дугује приватнику-по овоме пројекту добио „вуну заштиту и помоћ, дотле би. његов сусед. који дугује "једној од ових привилегисаних установа, био евентуално из„ ложен јавној продаји. и направљен пролетером, а то је оно "што се жели по сваку цену да избегне. · i Две су ствари најхитније код сељачких дугова, а то су "евентуална висока каматна: стопа и опасност "егзекутивне продаје "у сред опште привредне депресије. Питање каматне стопе решава се специјалним законом и тиме ово питање постаје беспредметно у овом другом пројекту закона. Остаје питање заштите у случају БЕЛИ То“је 'оно-о чему може "да се дискутује. о
Али 'при томе не треба 0 ба никако из вида. Ма који облик узела заштита“ сељака против егзекуције, она ће увек имати једно незгодно дејство, а то-је уништење се'љачког кредита. То је толико јасно и“ очигледно да није' по-