Narodno blagostanje
'26. март 1932,
требно доказивати. Оног дана, када се највећи део сељачке имаовине стави под заштиту закона о мораторијуму, нема никога ко: би био вољан да да сељаку нов кредит. Го је небројено пута истакнуто у Немачкој у дискусији о томе питању. Сви су се сагласили у томе да мере које су се спремале и које су активиране морају имати за последицу уништење сељачког кредита. Али су се меродавни сложили у томе да је целокупна пољопривреда презадужена и да је следствено изгубила кредите. Другим речима немачки заководавац имао је да бира између заштите у постојећем кредитном односу и онемогућења будућег кредитног односа. Он се лако могао да одлучи на прво пошто је у Немачкој, као што рекосмо, земљораднички кредит виа-факти уништен. Логички у земљама, у којима је задужење пољопривреде тек у првим почетцима, мање је важна заштита у постојећем кредитном односу од проблема омогућавања што обилнијег кредита. Нас би далеко одвело питање о томе за какве је циљеве сељаку потребан кредит данас. Ван сваке је сумње да о каквом интензивирању производње не може бити говора. Сељаку су потребни у овој кризи кредити испомагања. И наше je примитивно банкарство излазило у том погледу сељаку невероватно много у сусрет. У Француској и другим
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 201
земљама кредит испомагања сељак може добити само из јавне касе. Код нас код свију банака, код којих не постоји криза неповерења, налазе се данас велике готовине. Све те готовине код једног дела банака стоје на расположењу сељаку. Кад би се активирао горњи пројект закона онда би, по себи се разуме, пресушио потпуно сељачки кредит. А шта значи кредит за сељака најбоље нам показује други половина све зиме. Што год је сељак узео кредита од децембра прошле године све је то било за исхрану стоке, за исхрану евентуално породице и за семе.
Да резимирамо!
Кад би се горњи пројекат активирао, он би имао за последицу уништење једног броја наших банака и оштећење једног броја штедиша. По ту цену раздуживати сељака не би требало. Али што је најглавније, то није потребно. А ако би се данашња привредна депресија одржала и даље, онда би у даном моменту имала држава да решава ко ће коме да се жртвује. По себи се разуме да се погоршањем економског стања омогупава увођење мера, које имају грубљи карактер. Али то је за сада непотребно. још се може заштитити сељак, а да се нико не оштети.
веа вз
још 1930 године почела је акција југоисточних држава Мртвородетне за добијање преференци-
- _____ јала за извоз аграрних производа. Али тек једну годину
дана касније, у јулу :931 године, после дугих преговора потписан је први преференцијални уговор, и то између Немачке и Румуније. Тада је слављен као први корак за олакшање из-
воза аграрних производа. Али уговор није ступио на снагу.
Немачка је хтела да прво добије пристанак других земаља које су заинтересоване њиме. Али је овај изостао. Поједине државе, а у првом реду Аргентина, Русија и Индија ставиле су приговоре. Немачка је хтела с Француском, која је исто тако у другој половини прошле године склопила читав низ преференцијалних уговора са Дунавским земљама, да предузме заједнички демарш код држава које су протестовале. О резултату није се ништа сазнало. Али Немачка је ових дана саопштила румунској влади, да уговор може ступити на снагу. Очевидно, она је изабрала овај моменат због тога, јер изгледа да после објављивања Тардиевог плана, у Европи постоји расположење, да се Дунавским земљама осигурају преференцијали. Али овај пут оклева Румунија, да стави на снагу овај уговор. Сада је свесна, како има мало користи од реализирања уговора. Ми смо још прошле године неколико пута на то упозорили, да дунавске државе не треба да очекују побољшање њиховог положаја само од преференцијалних уговора у оваквој форми. Могла би и држава пропасти, док се реализира преференцијални уговор са великим и потребним олакшицама. Наше резерве биле су
нарочито следеће: уговори осигуравају преференцијал само |
малом броју артикала. Преференцијал није гаранција за извоз, кога све више и више отежавају нове протекционистичке мере. Истовремено са преференцијалом, царине за аграрпе производе у увозним земљама су тако повишене, да се сада упркос преференцијалу плаћају веће- царине него раније. Н>мачко-румунски уговор предвиђа за румунски увоз снижење царина на јечам за 50% и на кукуруз за 60%. Али сада Ру-
мунија нема више вишкова -у јечму, а за кукуруз постоји у.
ТОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Немачкој монопол. Снижење царине на кукуруз за Румунију је само тада важно, ако се Немачка обвеже да преузме одређене количине. Интересантно је, на какав начин сада Румунија показује своје неинтересовање за уговор. Она ставља исти приговор, као Немачка раније, наиме, да заинтересоване државе, у првом реду Аргентина, Русија и Индија нису дале свој пристанак. Озбиљност овога приговора види се најбоље по томе, ако се узме у обзир како је минималан румунски извоз у ове земље.
|
познато, у јесен прошле године израдио је један од директора Шела, Кеслер, план о редукцији производње нафте, који је обухватао само Сједињене Државе Америке, Венецуелу и Румунију. План је због тога пропао. Сада је Кеслер израдио други, који се битно разликује од првог, а пре свега односи се на све земље, у којима се производи нафта.
План за редукцију произ. водње нафте
План предвиђа сазив међународне конференције, на коју би све земље које извозе нафту послале своје претстав“ нике. Она би требала да спроведе организацију плана на тај начин, што би сваки делегат изјавио, колика ће бити минимална производња у његовој земљи за време трајања плана. Када се тако утврди минимум код појединих земаља, конференција ће установити, колика је потреба на светском тржишту за следећу четврт године. План полази са претпоставке, да ће установљена минимална продукција бити већа него што је потреба тржишта. Дакле, значи, да ће требати довести у склад производњу са потребом а то се може само редукцијом. Њоме продуценти губе добит, и по |Кеслеровом плану, њу треба надокнадити, да би се могло организовати ограничење производње. Он је израчунао да она износи по бурету 40 центи. Потребна сретства за то добиће се оснивањем једног фонда, у који ће свака земља улагати 8 центи по проданом бурету нафте. По истеку сваке четврт године установиће се да ли је у протеклом периоду продано, укупно, мање, него што износе утврђени миним
Као што је нашим читаоцима
| | |