Narodno blagostanje
- Страна 202
ми свих земаља. Тек у томе случајау приступиће се подели
фонда међу оне земље, које су мање продале, него што!
износи њихов утврђени минимум.
(Осим тога план предвиђа увођење пореза на нова бушења од 30 центи по стопи, и то само у оним земљама, где је производња већа него што je изјављени минимум.
План се: продужује аутоматски свака три. "месеца, и
престаје да важи, када се поправе цене на светском тр-
жишту тако, да за бензин франко брод износи 8 центи (сада | план ступа
- 445 центи). У случају · да цене поново. DOO Ha ZONI "Положај Сједињених Држава регулисан је осеке,
с обзиром на законске тешкоће које сметају, да се. оне прикључе међународном споразуму о редукцији производње.
Зато је требало наћи једно ефикасно решење, које неће |.
доћи у сукоб са законским прописима с једне: стране, а с друге омогућити извођење Плана редукције. Сједињене Државе се обвезују да ће извозити само одређене количине нафте и појединих деривата, које _ће делом бити апсолутно одређене, а делом у релацији према извозном вишку нафте.
Како постоји опасност, да мањи продуценти неће имати финансијске могућности за њихове прве уплате у фонд то ће се основати међународни финансијски синдикат, који ће овима дати потребна сретства.
Судбина Кеслеровог плана је неизвесна, нарочито због "тога, јер се за сада још не може предвидети какво ће држање заузети Руси, којима у њиховој спољној трговинској политици није толико важно питање цена —, колико питање девиза. Ограничење производње нафте значи истовремено и смањити прилив девиза. Остале земље, међутим, све су наклоњене овоме плану. И Сједињене Државе, које су, као што је познато, први Кеслеров план одбиле.
· Od kako je u junu prošle godine ' ainerikanski Farmbord morao da prestane sa kupovinom pšenice i pamuka za održanje cene ovih proizvoda, direkcija Farmborda nebrojeno je puta izjavila, da je jedini spas za američke farmere reduciranje zasejane površine. Kod pšenice su mislili na ograničenje za 30%, toliko, koliko je potrebno, da se-proizvodnja prilagodi domaćoj potrebi. Dugo vremena diskutovalo se o planu zakonske redukcije, ali je tada bio napušten. Jednoobrazno reduciranje zasejane površine kod svih farmera nije ekonomsko, : jer je neobično raznovrstan odnos između proizvodnih troškova i prinosa kod pojedinih farmera i u pojedinim predelima. A zakonsko redđuciranje samo tamo, gde je rentabilnost najmanja, značilo bi naneti štetu najslabijem delu poljoprivr ednog stanovništva. Farmbord zato smatra da je njegov prvi zadatak obavestiti poljoprivrednike o stvarnom stanju na fržištu i uputiti farmere da sami sebi pomognu, i da sami u pojedinim krajevima sprovedu reduciranje. Uspeh je bio malen. Znatnija redukcija, i to oko 30%, izvršena je samo kod jare pšenice. Ova ne igra 'nikavu ulogu prema ozimoj pšenici, čija ie zasejana površina re-
Napori Amerike za rešenje pšeničkog problema
ducirana od 17.2 na 17 miliona ha. Žato se sada američko mi-|
nistarstvo poljoprivrede ponovo bavi pitanjem zakonskog reduciranja zasejane površine. U tu svrhu iskoristilo je veliki fond od 50 miliona dolara, koji je sada. novo osnovana Finance Heconstruction Corporation stavila na raspoloženje poljoprivredi. Ministarstvo je naredilo da proizvođači pamuka i duvana mogu samo tada dobiti zajam iz gornjeg fonda, ako svoju prošlogodišnju zasejanu površinu reduciraju na 65%. Proizvođačima _ jare pšenice daće se zajmovi samo u tome slučaju, ako zasejana površina ove godine ne bude veća nego prošle. Pored toga još je usloy, da je onaj koji traži zajam, već prošle godine obrađiyao jednu farmu.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
АЕ 6. Za prva, četiri meseca ove poslovne” godine 1
____Бр, 13
„Папаз је u Americi vrlo aktuСо. pitanje tezauriranja novča–са, Које je zauzelo ogromne razmere. Ceni se, da je sada te! zaurirano oko 1.5 do 2 тијагde “dolara, i da je Đrošle ieseni tezadrirano prosečno nedeljno 50 miliona dolara, što bi pretstavljalo 21, milijarde dolara godišnje. Posledića. је nagli pad uloga na štednju u američkim bankama i veliko Ssužavanje platežnih 'Sretstava, која stvarno stoje na taspoloženju privrednom saobraćaju. Protiv privatnog tezauriranja novčanica ni jedna zemlja nije” mogla do sada-ništa da uradi. Tezaurira se zbog toga jer je publika izgubila poverenje u privredni razVOj i očekuje, da će cene:i dalje padati. Prestaće tada, kada usled preokreta u privrednom O i prestanka daljeg pada cena, iščezne nepoverenje. Međutim, iz iz
gleda da poboljašanje nije moguće, tako dugo, dok se tezauri'ranjem oduzima i "dalje novac iz prometa, + time se pojačava
ара Er Tra IK ra nE
tendencija рада cena. Američka vlada pokušava sada da na
originalan način izđe iz ovog kruga. Ona namerava da. publici zameni čarapu u formi jednog zajma. Za zajam će garantirati vlada. Ukamaćivaće se sa 2%, i biće emitovan и 12nosima od 50, 100 i 500 dolara, tako da ih može. upisašii najmanji štediša. Javnost je ove zajmove nazvala, s obzirom na male iznose, „Baby-bonds”. Predviđeno je, da vlada čitav iznos zajma prepusti bankama za povećanje njihove likvidnosti,
jer bi se inače bankarske teškoće mogle samo još pogoršati, ako
bi zajam bio upisan ne samo sa tezauriranim novcem, nego i ulozima iz banaka. Ogromna kampanja u novinama kojom rukovodi posebni odbor imenovan od vlade, pripremama u |javnosti izdavanje ovih bonova. U čitavom mori Сапака -рибисе 5е objašnjava da je tezauriranje neekonomsko, jer sprečava da novac vrši svoju funkciju kao platežno sretstvo, i da je nepatriotsko, jer sprečava povratak prosperiteta i povećava nezaposlenost.
Nekoliko vodećih nemačkih industrijskih preduzeća objavili su sada svoje bilanse za poslovnu godinu 1930/31. Prema njima, nazadak poslova i pogoršanje likviditeta je ogromno. Pokazalo se je, da kriza nije poštedila ni ona preduzeća, koja su važila kao majzdravija i najbolje fundirana, i kao apsolutno sigurna pred krizom zbog mtiogostrukosti njihove proizvodnje i zbog veličine njihovog unutarnjeg i inostranog tržišta. Donosimo najvažnije podatke nekih preduzeća.
A. E. G. koje raspolaže sa kapitalom od 185 miliona maraka, iskazuje gubitak od 20 miliona maraka. Obrt |e, prema prethodnoj godini, pao za 30%. Veliki gubici su nastupili, uprkos tome što A. E. G. radi još uvek velikim delom za narudžbe, koje je dobio još pre krize. Gubici su posledica naročito јакоб паzadovanja narudžaba u zemlji, n. pr. narudžbe javne ruke pale su za 45%. Isto tako iskazuju velike gubitke dva najveća preduzeća nemačke teške industrije u Ruru. Krup a. g. završio je poslovnu godinu sa gubitkom od 10.9, a Stahl-verein sa gubitkom od 23.3 mil. maraka. Kod Stahl-vereina bio bi još veći, da nije prošle godine reduciran redovni otpis od 80 na 43 miliona maraka. U oba preduzeća je, kao i kod A. E. G., obrt prema prethodnoj” podini pao za više od 30%. Kod Stahl-vereina se, sem toga, naročito pogoršala likvidnost. Bankarski dugovi su veći za 25 miliona nego bankarska potraživanja. Likvidna aktiva iznosi samo 220 miliona, dok kratkoročni dugovi iznose preko 272 miliona maraka. Kod sva tri preduzeća se stanje, posle 30. septembra, .kada ie zaključena poslovna godina, katastrofalno pogoršalo. Prema poslovnom izveštaju, Krupove fabrike mogu sa frećinom svoga kapaciteta da izvrše sve narudžbe. Tri Visoke рес! u Krupovom rudniku Fridrich Albert, Које su još u pogonu rade svega jednu nedelju” mesečno.” 'Narudžbe . kod
Nekoliko podataka o nemačkoj privrednoj Krizi
za 40% mego pre dve godine,
i: