Narodno blagostanje

30 април 1532. ______-

4031. godine bio. dva puta veći mego шуог. Druga najvažnija ·

pozicija ız grčkom, bilansu plać ја је promet stranaca. Prošle

godine nije Dilo u Grčkoj ni punih 80 hiljada putnika. Ranije su |.

__ - igrale važni ulogu поубапе pošiljke Grka iz inostranstva. Krize LU drugim zemljanid i devizna” ograničenja "reducirale su. ih na . Đunimum. Na kraju, jako su pali i 1 prihodi od brodarstva i· tranZitne irgovinć. Prema OVIH aktivnim pozicijama · bilansa "рјаćanja, štoje na njegovoj разупој strani pored velikog uvoza == 106 којозајпе obaveze od inostranog: zaduženja.. Godišnja anui5 0 'sliižba inostranih zajmova: guta. 27% prihoda državnog - budžeta. S obzirem ha ovu beznadnu pasivnost bilansa pla~-ćanja, naivne: je verovali, da. će _pad, valute dovesti do pobolj· šanja. Glavna. nada. se osniva na.privlačnosti izvoza i O uvoza, Što: donosi :sa' sobom. pad. valufe... 5 Рако: диво dok se države bore sa svim srelsivima protiv uvoza strahHih luksuznih artikala, — kao fakvi važe ı duvan, vino i južno voće — Grčkoj ne koristi što može zbog pada Voje "маше da na svetskom iržištu ponudi jeftinije svoju robu. Na drugoj strani, ona ne može ograničiti svoj. uvoz žita, koje će u ostalom poskupeti. Nije ništa bolje ni sa prometomni stranaca. Тако dugo dok kriza i devizne odredbe u drugim zemljama onemogućavaju turizam, Grčkoj ništa ne koristi da je postala jeftina za putovanja stranaca. Isto tako neće ni novčane pošiljke Grka, koji se nalaze u inostranstvu, posta{i veće.

Grčka je izjavila da nije u stanju izvršiti inostrana plaćanja, koja dospevaju 1. maja ove godine. Ona živi od nade, da će dobiti zajam od Društva Naroda, koji će joj pomoći za izvesno vreme. Ali osetljivo poboljšanje grčkog stanja može nastati samo ako nastupi preokret i oživljenje u svetskoj pri= vredi, jer je kriza u Grčkoj više nego u drugim zemljama, izazvana spoljnim razlozima.

У Београду је, како новине

Селење 1. маја или сеоба _ јављају, — отказано преко

народа 2 Управе града за 1. мај 8.200 станова. Београд има свега а = OKO 50.000 станова, према

томе ће 1. маја морати мењати стан 163, % свих кирајџија. Селење се врши у маси. Као да је сеоба народа. Историја градова не памти да се у један дан селио овако велики број кирајџија. То не може да буде без последица по ствари и трошак кирајџија. Док је 1. маја време често склоно кирајцијама, дотле је други рок за селење, 1. новембар права катастрофа и за ствари и за људе. То је најгоре време код нас, са ситном кишом и хладним ветром. Ствари се. упропаштћавају, људи обољевају. Београд у те дане изгледа као ратни збег: претоварена кола са стварима, покривена и непокривена, измучене, прозебле и прокисле кирајџије. Свако селење значи руинирање ствари — оно првог новембра директно упропашћавање. Сем тога, кирајџије су изложене још једној несрећи: уцени са стране транспортера. Тешко је за два три дана, колике. траје селење, "наћи. и мобилизирати тако велики број кола за иревоз ствари. Пословни морал није. код нас уопште јако развијен, али пословни неморал „ У овим случајевима достиже свој максимум. Кирајџије мо–

рају за. превоз. да плаћају. огромне суме — може се слободно.

_ рећи 13 кирију. То је све непосредна последица једне рђаве _ законске. одредбе и судске праксе, Наиме, S 699 Српског _ грађанског. закона прописује да кирија престаје онда, када прође, уговорени рок, ако тога нема, онда одлучује обичај места. Судска пракса је узела да је уобичајени рок за отказ „У Београду Еомаји |. новембар. Овај правни обичај постоји

„календарске године. Људи су „рачунали време према "своме · запослењу, За њих су. рокови. били почетак и свршетак рада.

„Наша земља била је земљорадничка. А за земљорадника, 'по-

стоје, заправо, само два годишња доба: летње и зимско. Прво

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

„још из времена, када је владала неписменост и. непознавање.

ђе с У ПРО сео UM радовима, а друго када су последњи |.

pari 279

завршени. Тако су настала и два годишња рока — · Ђурђевдански и Митровдански = када су плаћани порези, дугови и вршене све, остале обавезе. Тим роковима одговара и садања пракса код отказа станова; она се је развила из народних

'обичајних рокова. Међутим, Београд је данас најмање зем|љораднички, његова социјална“ структура је чиновничка и

трговачка, и зато, наравски, обичаји који су одговарали потребама земљорадничког живота, не могу да задовоље потребе великог града. II O Наш сарадник "проф. Таубер | нам је тим поводом послао један чланак, у коме предлаже да се“ укине. 5 699, н да се донесе нова. законска одредба, слична оној у немачком грађанском закону, да ако није уговорен отказни рок, свака

уговорна страна може отказати сваког 15. у месецу за крај месеца. Он сматра, да'би се овбм мером постигле две ствари:

прво, престале би тешкоће и неприлике кирајџија код селења у масама, и друго, то би деловало и на висину кирија;

Данашње стање ствара. концентрисану понуду и тражњу и ограничава је на 15 „дана у априлу и 15 дана У OKтобру. За преглед понуде и. тражње то је много "боље, када би се она могла вршити на једном месту — када би постојала берза за изнајмљивање | станова. Овако, она је "непрегледна, и њена концентрисаност не може да користи ни кућевласнику поготову не кирајџији. Док је први ипак у лакшем положају, и чека код куће, дотле кирајпија мора да обилази по граду и тражи. Г уби се време и умара, што изазива брже одлуке, које могу да буду штетне по његове интересе. Положај кућевласника je комотнији. Њему долазе, и он увек може да прави избор, и да поставља услове, без нервозе и умора. Али, и то је уједно сва штета, сем транспортних, које доноси концентрисана тражња и понуда. Јер, ако би се и разделила преко читаве године, она ипак остаје иста: исти број станова се нуди, а исти број кирајџија тражи. Зато ми немамо и не можемо имати никаквих илузија, да би новела нашег грађанског закона решила станбено питање, како предлаже г. проф. Таубер, о коме је у последње време тако много говорено. Оно је мндго сложеније. Новелом закона, коју предлаже проф. Таубер уклонило би се зло које настаје

за кирајџије због селења у један дан, а то је врло много, јер:

оно је, као што смо видели велико, и захтева велике жртве. Само је питање, да ли ће измена Српског грађанског закона у томе смислу, моћи да реши питање отказних рокова. Кућевласници ће сигурно пружити јак отпор. Они су код нас економски јачи, и према томе у повољнијем положају од кирајџија. Досадања пракса била је у њиховом интересу то показује чињеница, да је већина отказа дошла са њихове стране и зато ће они настојати да је задрже. Г. Таубер претпоставља, да се услед прећутног картела кућевласника пред !. мај и 1. октобар одржавају високе кирије. Картел не постоји, али зар се не би могао одржавати и после измене 5 699 у истој или другој форми, баш у вези са новим "законом о таксама који предвиђа да се сви уговори д кирији морају саставити писмено.

Кућевласници имају свој савез -— није. ништа ла-

кше него се преко њега споразумети да се у писменим уго-

ворима, који се морају правити предвиди као отказни рок 1. мај и 1. новембар. То је једно од сретстава које кућевласницима стоје на расположењу да одржавају и даље садање стање концентрисане тражње, Али је ипак предлог проф. Таубера. први. предуслов да се уклони ово "селење у масама, које кирајџијама, поред скупих кирија,. наноси још велику материјалну штету руинирањем ствари транспортним трошковима. У случају: организованог отпора кућевласника, што не мора безусловно доћи, могу се ПРИМИТИ потребне НИТИ О мере

пошаљите претплату. ЗА 1932, | годину.