Narodno blagostanje

| | | | |

„Страна 280

НАРОДНО Б

ЛАГООТАЊЕ Вела

Енглески министар финансија Невил Чемберлен поднео

"Нови енглески буџет

1933. годину. Приходи су. предвиђени у износу. од 766.800.000 фунти, стерлинга, а издаци 766.004.000 милиона, тако, да остаје суфицит од 796.000 фунти. Буџет не показује велике промене према досадањим. Најважније мере, које су биле потребне због кризе, већ је увео прошле јесени Сноуден: јако повишење пореза на приход, пиво, дуван и петролеум. Сада су повишене само царине на "чај на 4

пенса, са 50% преференцијалним царинама за увоз из империје и узети су у обзир нове царине у висини од 33 мил.

фунти. Ђунет је. врло разочарао Сити, и негативно. деловао

· на ·хосистичко „расположење, које је владало у последње

време. Очекивала су се велика пореска олакшања, јер се буџет, који је у јесен прошле године показивао дефицит од 74 милиона фунти, свршио на крају буџетске године са малим суфицитом, и јер је број незапослених радника сада нешто мањи него у исто доба прошле године. При томе се заборавило, да је последња равнотежа буџета успела самс због примене ванредних сретстава. Порез на доходак је променом рока плаћања био већи за :/, плаћања, него иначе у редовним годинама. Амортизација унутарњих дугова снижена. је од 66.8 мил. фунти на 33.5 мил. Приходи су упркос

оживљења привреде у јесен прошле године много мањи него | што су "били предвиђени. Тако је порез на наследство био

мањи за 25 мил. него претходне године, и 11 мил. мање него што је предвиђено. "Разочарење, у Ситиу је тим веће, што је упркос задржања високих пореза стварно уравнотежење буџета у питању. Чемберлен рачуна са тим, да ће порез на наследство дати 11 милиона више него прошле године, да ће

приходи од такса, којих је у прошлој години наплаћено за! 3 милиона мање него што је било предвиђено, ове године

бити већи за 6 милисна фунти, и да ће порези на приход остати исти. То је нарочито оптимистички, јер се порез на приход ове године треба да наплати из прихода прошле го-

гине, који су због кризе јако пали.

Интересантан је поступак са ратним дуговима. Чемберлен није узео у обзир ни репарације ни ратне дугове, које Енглеска има. да прими од савезника, као ни дугове, које она мора да плаћа Америци, и који су за 11 милиона фунти мањи него први. Овим је Чемберлен вероватно хтео да покаже своје мишљење да је најбоље решење репарационог питања и питања. ратних дугова радикално брисање. Због овога-влада,у Америци велико узбуђење, јер прво плаћање Енглеске Америци после Хуверовог мораторијума пада !. децембра, дакле још,у току ове буџетске године, и јер америчка јавност неће ни да чује за то, да се америчка потраживања аутоматски анулирају, ако се и одгоде репарациона плаћања после Хуверовог мораторијума, или ако се бришу. Чемберлен је на то изјавио, да он није хтео да прејудицира одлуке лозанске конференције, која треба да решава о репарационом питању. Ако Енглеска буде имала и после конференције да плаћа, онда се то може узети у обзир у једном накнадном буџетском додатку. Интересантно је,.да се у буџетима поверилачких земаља разно поступало са ратним дуговима. Француска је ставила, у "буџет приходе од репарација, у износу од 1173 милиона франака. Толико. износи активни салдо, који остаје после плаћања "Француске савезницима, Сасвим другчије је регулисано питање у југосло-

венском буџету. Југославија је ставила у бумет само пл

ћања савезницима, док је репарациона плаћања изоставила, Са буџетског становништва она је дакле радила најопрез=“ није. Али ниједна држава није рачунала са правним стањем,

које настаје после Хуверовог“ 'MoparopnjyMa, наиме, на једној

је парламенту буџет за 1932.)

страни репарациона примања, на другој страни плаћања "савезницима. | |

У Чемберленовом "буџетском TOBODy, интереснтно је, да је он тражио овлашћење, да може узајмити 150 милиона фунти (вероватно емисијом благајничких записа), за куповину злата и девиза, са којима треба да се оснује посебни валутни фонд. Он то образлаже тиме, да један велики међународни 'нентар као Лондон, мора да располаже са великим "резервама злата и девиза. Иначе би фунта могла да буде O3бшвео угрожена, ако наступи преокрет у интернапионалној чштпекулацији, која има чисто психолошке разлоге. Прилика "за стварање валутног фонда је повољна. још увек траје прислив' капитала у Лондон, и сада се више не морају ове деје употребити за плаћања дугова, јер је Енглеска „банка у прошлим месецима платила све дугове, који су доспевали ове године. Међутим, прерано је “очекивати, да 'валутни фонд "треба да буде припрема за стабилизирање фунте. Ако би сада стабилизирала фунту, Енглеска би се поново изложила "опасности дефлације, ако цене'на светском тржишту буду и "даље падале. Сам Чемберлен је рекао да у светској привреди тама толико 'несигурности,.да се Енглеска не може сада по"вратити златном важењу, нити се зна када и под којим кусловима ће то бити могуће.

»Čitamo u movinama „da зе u “Bratislavi u veliko sprema sveslovenski kongres pravnika. Naijavljeno ije preko 4000. učesnika dz svih :slovenskih zemalja. Dr“žane:su posebne pripremne. konferencije: .naročitih pretstavnika "svih zemalja učesnica. Naši ·pravnici spremaju»se, razume se, da uzmu vidnog učešća.

Ni našoj zemlji nisu nepoznati kongresi pravnika. Već dugo vremena naši pravnici se sastaju na skupovima u OVO ili onom mestu naše zemlje. Nije se nauka baš nminogo- 'opteretila rezultatima ovih raspravljanja. Ali su zato ipak”njihovi kongresi imali tspeha ma“drugoj strani: s turističke strane oni Su dali povoljne rezultate. Naši profesori prava, sudije, advokati, "beležnici i 1. d. upožnavali su našu zemlju i, kad nisu koristili nauaci, bar su pridoneli nešto širenju turizma.

"Sada je naša zemlja postala neinteresantan (re та te neobične Huriste, jer je uglavnom zadovoljila njihovu 'radozna– lost. Turistički teren se proširio na sve slovenske zemlje. One će, razume'se, dati još više sadržine turističkoj radoznalosti na– ših pravnika. Samo ne znamo Šta sad znači poziv engleskih, frančuskih, belgijskih i pravnika drugih zemalja na' ovaj kongres u Bratislavi. Da li je to znak zasićenosti i ovim povećanim turističkim terenom i želja да se on proširi i'na ostale 'nesloveriske zemlje? Neizmerne su želje velikih putnika; kad obiđu zemlju oni sanjaju o Marsu. Samo ne znamo да li će kongresomanija pravnika i tu naći granice.

Kongresomanija

| pre ——e! Po == ст арена =

Скраћење слободе: у девизном промету значи колико и забрана увоза. Да ce под таквим гоколностима упропашпује сопствена трговина, па-и сама домаћа индустрија, јер: јој је одузета могућност набављања сировине, “не (изгледа ју првом моменту толико судбонеено, едо! што се последице овог стања — ако би се оно продужило — могу развити на штету целе привреде.

__ Наша трговина 'живи највећим (делом, оможе се чак тврдити, ти једино, од кредита иностраног капитала. AKO! ce mare: OmeMorylhuH. cro6o/a KpDeTatba TOM HHOCTpaHOM~ KanHTaJIy, како сесспречи могућност "враћања потраживања "иностраним "поверноцима. у "периодичним ·"скаденцијама, природно, је, да ће ови потпуно обуставити кредитети тиме онемогућити -сваки промет, толико потребан у трговачком животу. Отшта си-

Инострани кредит и криза "девиза