Narodno blagostanje

-30. април 1932.

туација међутим са таквим девизним мерама неће се побољшати. Неће само увоз страног капитала бити прохибитиран, већ ће то стање логично утицати и на смањивање извоза.

Последње објављене статистике показале су нам, да је огра-

ничење извоза последица угушеног увоза, затварањем промета девиза.

Несигурност за иностраног лиферанта, хоћесли и када.

добити покриће од својих муштерија, у великој је мери нашкодила кредиту, а кредит је толико потребан трговини. Ретко да ко "од трговаца креће свој посао само сопственим капиталом. Да не би постајао увозни капитал, који је сада на најбољем путу, да се изгуби, трговина би 'остала: „Појам без дефиниције“. Ми добро знамо, "колико “је "тешко „добити кредит од само неколико стотина хиљада динара: код наших "новчаних завода, мати пружајући све могуће гаранције и потписе, кредит, који лебди над дужником као Дамоклов 'мач зебњом, да се у свако доба може отказати и тиме довести дужника у највећу неприлику. Док је инострани робни капитал најјевтинији и лако је добити га, тај се капитал прометом претвара 'у звучни капитал, он' је еластичан ита

тИшт не тражећи никакве даље гаранције од дужника, ној моралну сигурност као купац и одговарајући положај на "тр-

говачком тржишту. Затварањем тога најважнијег фактора у "привредном животу иде се ка осиромашењу. Режијеги високе дажбине не могу се истерати без 'одговарајућег обрта, који се без иностраног капитала HM кредита не да ни замислити. Ови инострани кредити су дугорочни и веома повољви за појевтињавање животног: нивоа, јер су међусобно изложени конкуренцији. У слободној трговини може "сваки трговац да бира свог лиферанта, док под данашњим околностима мора да подлегне диктатури домаћег произвођача. Домаћа индустрија једва ако је у стању, да пружи кратке и ограничене кредите, тако да се трговац и не може користити за обављање својих послова,ст. |; послова, који се-са своје стране не дају ни замислити без заситне толеранције у кредитирању, нарочито код нашег паланчанина и сељака, 3: које се зна, да и они зависе од жетве и других атмосферски» и привредних прилика.

Слика Европе показује тенденцију политичког ука» "лупљења, дакле има политичку, а не економску основу. Међутим једини излаз из затворене собе, у којој се ваздух све више кужи и гуши њене становнике, јесте “отворити прозоре, како би се простор проветрио и'добио'курентан, чист ваздух. То значи, оборити царинске баријере — у 'строгогекономском смислу узето — проветрити кужни ваздух у привреди, онда ће аутоматски доћи и пресек кризе. Биће 'и извозаги увоза! (Сваки “ће доћи на своје"место и: држава до својих фискалних „прихода. Потребно је' створити размену добара, на: којима се је столећима оснивала и развила привреда и трговина, и којим се путем заснива земаљско. благостање.

Онда ће бити посла за сваког и привредна криза ступиће угреконвалесценцију до потпуног оздрављења!

Економски ефекат не би изостао! Мајети

Куповина сопствених „акција је у појединим земљама :и3– рично забрањена и кажњива,

Куповина сопствених акпија

њује, али не кажњава. Упркос томе, акционарска друштва су одувек куповала сопствене акције, ако су долазиле на тржиште у већим коли"чинама, а 'није било купаца. Оне су веровале да то морају "радити с обзиром на свој кредит, и'"надале су се, да'ће евоје акције првом згодном приликом моћи поново" продати. 'По

правилу, то је увек успевало. Али последње две "тодине си-'

туација се мења; посед сопствених акција све више "расте и нада за њихову продају је све мања. Банке су“на њиховим

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

док је у другим закон забра-.!

Страна 281

чишћавање билансе, што су прво спровеле велике немачке а онда чешке банке. Међу немачким, била је прва Д. Д. банка, која је већ за 1930. исказала посед сопствених акција у износу од 35 мил. марака, и онда их уништила. Али

них акција, тако да је почетком ове године поседовала сопствених акција у висини од 105 милиона марака, код укупног капитала од 285 милиона. Било је безизгледно, да ће се овако велики број акција моћи поново продати. Зато је закључено приликом велике акције за санирање немачких банака, да се 35 милиона акција повуче из промета. Очекивали су да he OCT HHX 72 милиона моћи емитовати као нове акције. Пре свега с обзиром на то, јер је немачка индустрија заинтересована, да Д. Д. банка остане чиста приватна банка. Али поновна емисија није успела. Од 36 милиона марака акција, колико је прво емитовано, уписано је свега 27: милиона

берлинска Голд-дисконтбанк. Код осталих немачких банака посед сопствених акција се је у односу према главници још више нагомилао. Код Дрезднер банке износио је 58 мил; марака на 'капитал од 100 мил. марака, код Данат банхе 35, на капитал од 60 милиона и код Комерцбанке 37, на капитал од 75 милиона марака. У фебруарској акцији 34 санирање Данат и Дрезднер банке ове акције су сасвим повудене из промета, сопствене акције Комерцбанке преузела је држава, која је. онда смањила њихову вредност у односу 10:3.

| Супротно од немачких банака, четири велике чехословачке банке, које су до сада радиле без државне помоћи поступиле су једнообразно. Оне нису уопште, с обзиром на рђаву ситуацију на тржишту капитала, ни покушале да продају акције, него су све закључиле, да сопствене акције које јсе налазе у њиховом поседу униште, и да за одговарајући износ снизе главнице. Према томе сада су снизиле главницу: Банка за индустрију и трговину од 160 на 120 мил. кч., Живностенска банка од 300 на 240, Чехословачка есконтна банка од .250. на 170, Чешка унион банка од 200 на 150 мил. ku. Прашке банке мисле да су се овим џрилагодиле при-

више своје акиије. Али ако се има у виду пример немачких банака, то не изгледа, да ће се овај закључак моћи одржати. У Немачкој су одмах после акције за санирање пали курсеви акција поново; курсеви санираних акција су данас за i}, ниже, него курсеви у фебруару. Додуше, Дрезднер и 'Комерцбанка, које стоје под државном контролом нису до сада интервенирале. Вероватно због тога, јер држава није хтела да јавност има разлога, да критикује држање банакг као несолидно. Али Д. Д. банка је помоћу прикривених организација поново приступила куповини својих акција.

"Turizam je privredna grana, koju je svetska križa posve uništila. Glavne zemlje, Oi su dolazili turisti — Amerika, E gleska i Nemačka — lo se danas'u tako feškoj situaciji, da je procenat turista iz Ovih zemalja pao na minimum. U Nemačkoj, pored toga, dolaze veoma jaka devizna ograničenja, u Engleskoj je pad funte isto' tako teško pogodio engleske fiuriste, dok se situacija u Americi iz dana u dan pogoršava. U ostalim zemljama devizna ograničenja su direktno onemogućila svaki turistički saobraćaj: njima se je baš hteo sprečiti odliv deviza iz O i duže' bavljenje van granica države,

U ovako teškoj situaciji po međunarodhi Turistički prcmet, 'sazvana je za 12 do 19 maja evropska konferencija z: unapređenje turizma u Nici. Naravno, da ova konferencija пе

Turizam kao žrtva svetske privredne depresije

курсевима имале велике губитке. Све је то силило на пре-.

следеће године купила је поново велике количине сопстве-_

марака, тако да је остатак привремено морала да преузме 2

вредној кризи. За сваки случај одлучиле су да не купују.