Narodno blagostanje

7, мај 1932

nansijskim sretstvima potrebnim za investicije, doile je sa nemačkim drugi slučaj. Oni moraju da traže finansijsku pomoć u Engleskoj, što kod današnjeg stanja na engleskom novčanom tržištu nije moguće, jer londonski siti niti može, niti želi da dugoročno investira. Zbog toga je i pitanje preseljavanja nemačkih fabrika u pitanju. Zbog toga je i interesovanje nemačkih preduzeća sve manje, dok se upiti i obaveštenja američkih, francuskih i holandskih preduzeća i dalje nastavljaju.

Parola „Come to Britain” je korisna za Englesku, a s дгиge strane pomaže stranim fabrikama da nastave sa radom iza carinske barijere, za isto tržište za koje su već godinama radile. Engleska privreda očekuje, da će njihova moderna i racionalizovana preduzeća služiti kao poticaj i za racionalizaciju engleske industrije.

|C -—— —— — — 1 ——%) Криза је увек у градовима

изазивала пад цена плаце-

вима. Али никада није била

тако јака као сада. Она премашује катастрофални развој

у осталим гранама производње, погоршава општи развој

коњунктуре. Цене плацева пале су од 1929 године за 50%.

Данас нису више сигурне ни првокласне хипотеке. Због тога нису само опали приватни приходи, него су угрожени и многи хипотекарни заводи.

једна америчка анкета установила је крајем прошле године да су од 10 милијарди долара првокласних хипотекарних заложница, само још две милијарде сасвим сигурне. Код осталих, за 2 и по милијарде очекују се губици од 10—25%, за 3 милијарде 25—60%, а за 500 хиљада долара од 60—100%.

Нарочито је јака криза у великим градовима, Ми узимамо као пример Њу-јорк и Берлин. У Њу-јорку су већ за 800 милиона долара хипотекарних дугова обустављена плаћања камата. Хипотекарне заложнице огромног хотела „Уа дом Азгопа" који је отворен 1931 године пале су за две године од 1000 долара на 80 (номинална вредност је 1000 долара). У Берлину је у једном пословном кварту на једном комплексу од 30 зграда 40% празних просторија. Још гори је положај код великих станова. У центруму Берлина читаве улице су празне.

Разлози кризе на тржишту плацева нису исти у Америци и Немачкој. У Америци је била пре свега шпекулација, која се је у вези са берзанском хосом 1929 године проширила и на продају плацева; очекивани пораст вредности плацева довео је до тога, да су поседници узимали хипо"теке, и да су са примљеним новцем куповали нове плацеве, и на ове су опет узимани нови хипотекарни зајмови, само да се могу куповати нови плацеви. Тако се хипотекарни "посао развио на ценама, које су биле вештачки подигнуте. У Немачкој је шпекулација играла мању улогу; овде су главни разлози последњи декрет-закон од 4. децембра и Велики порези. Последњи декрет-закон помогао је кирајџиЛама снижењем кирија и давањем могућности ванредног 01каза. Као компензацију кућевласници су се користили приСилном конверзијом хипотекарних кредита. Али практично, гово није било довољно. Кирајџије су веома много искоришћавали право ванредног отказа. Дошло је до пада кирија далеко испод пређашњег нивоа. Велики број радњи у центру Берлина могу да постигну само 50% предратне кирије. Други разлог су велики порези. Код локала порез иде до 710% предратне кирије, који се често не може ни постићи. Код станова 40 до 50%.

ТУ досадањим кризама побољшање коњунктуре је по правилу долазило од грађевне делатности. Међутим, данас је. такова ситуација, да је. оживљење привреде помоћу грађевне делатности немогуће, Не може се очекивати потражња

једна опасна клица кризе

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 295

за пословним просторијама и индустриским зградама, јер је последних година дошло до хиперпродукције. Код станова постоји још увек велика оскудица, али је куповна моћ кирајџије због кризе ванредно мала, тако, да зидање нових зграда само за станова не долази у обзир. Зато ова привредна грана, која је пре била један од узрока привредног оживљења, сада треба државну помоћ. У Немачкој се сада спрема олакшање пореза и продужење обуставе извршења за један део пословних зграда, који је до сада постојао већ под извесним претпоставкама. У Америци, је криза на тржишту некретнина била једна од главних разлога за осни-

Babe Finance Reconstruction Corporation, H за промену за„кона о Федералном резервном систему, што је требало да

учини мобилним замрзнуте хипотекарне кредите, Али су, се овде појавиле огромне практичне тешкоће тако да се није решила криза на тржишту некретнина.

Amerika je počela borbu protiv deflacije u jesen prošle godine.

Najnovije mere protiv deliacije u Americi

nance Reconstruction Corporation, ublaženje strogih propisa zakoma o Federalnom Rezervnom Sistemu i open-markt politika. Sve tri mere išle su za tim da se kreditnom politikom роdigne nivo cena i postigne poboljšanje konjunkture. O prvim dvema merama smo dovoljno pisali. Kod poslednje, ne radi se o jednoj posve novoj meri, nego o proširenju već postojeće prakse, naime o regulisanju novčanog tržišta kupovinom i prodajom hartija od vrednosti. Federalne rezervne banke kupuju več dugo hartije od vrednosti, sa namerom da novčana fržišta učine likvidnim. Nijedna od ovih triju mera nije imala uspeha. Privredno stanje je katastrofalnije nego ikad ranije. Nije došlo čak ni no uobičajenog oživljenja početkom godine. Proizvodnja

"је 1 dalje opala, naročito u teškoj industriji. Proizvodnja siro-

Vog željeza iznosila je u martu samo još 967 hiljada prema 2.03 miliona tona u martu 1931. godine. Kapacitet fabrika čelika iskorišćuje se samo još sa 20—25%. Proizvodnja automobila iznosila je u februaru samo 117 hiljada prema 220 hiljada komada u februaru 1931. godine. Izvoz je u martu ove godine

iznosio 156 miliona dolara prema 237 u martu 1931. godine...

Opadanje prihoda od poreza, o čemu smo mi nedavno opširno pisali vidi se najbolje na državnom budžeiu, koji je delicitiran za preko 2 milijarde dolara. Zbog toga su i kursevi na berzi postigli najniži nivo do sada; indeks akcija 30 industrijskih preduzeća iznosio je u aprilu 63 prema 116 krajem oktobra i 156 krajem juna 1930. godine. Posledica je ponovni pad cena. Indeks cena trgovine na veliko koji je 1926. god. bio jednak 100, pao je od 75.9 u martu 1931. godine na 67. u decembru, na 63.1 u martu 1932. g. Nije dakle uspelo da se zaustavi deflacija, da se i ne govori o preokretu. Za deflaciju karakteristični i opasni circulus ortiozus traje i dalje: pad cena, povećanje tereta za sve dužnike, obustavljanje rada mnogih preduzeća, povećanje nezaposlenosti, novo obustavljanje rada preduzeća usled smanjene kupovne snage, opadanje poreza, riza državnog budžeta, potreba povišenja poreza, ponovno povećanje tereta za preduzimače, novo obusfavljanje rada u preduzećima i t. d. Nije nikakvo čudo, da pod ovakvim okolnostima nijedan industrijalac ne želi da poveća svoju proizvodnju. Svaki preduzimač mora da računa sa tim, da će dalji pad cena učiniti nerentabilnim svako novo povećanje Droizvodnje. Samo s obzirom na ove činjenice razumljiva je senzacionalna vest o primanju Goldborough-bill-a u prefstavničkoj kući. Njime se naređuje Federalnim rezervnim bankama i državnom sekretaru. da uspostave prosečnu kupovnu snagu do·lara prema cenama u frgovini na veliko od 1921. do 1929. go-

dine, i da je održe kontrolom kreditnog volumena i opticaja novca. Ovaj zahtev ne znači ništa drugo, nego povišenje da-

Sretstva su bila: osnivanje Fi-"