Narodno blagostanje

| | |

Isto tako nije se povećao ni opticaj novčanica,

1925. 17.643

Страна 296 · НАРОЛНО

našnjeg nivoa cena za prosečno 30%. Indeks cena. frgovine na veliko kretao se je 1921—1929. godine od 97 do 108, dok se sada koleba između 36 i 66.

Iz izveštaja koje do sada imamo nije jasno, na: koji. na-

_ čin zamišljaju redaktori ovog zakona njegovo realiziranje. Malo __ је verovatno da misle na neposrednu inilaciju, koja bi se mogla „па taj način izvršiti, da država nepokrivenim kreditima. novča–

nične banke izravna budžetski deficit, ili finansira, velike. državne radove. Posledica bi sigurno bila nesmetano skakanje

_ cena, i bekstvo iz novca u robu. Nije verovatno da.bi se tada „uspelo stabilizirati kupovnu snagu ma željenoj visini. Verovatnije je, da su redaktori zakona mislili na pojačanu open-markt

politiku Rezervne Federalne banke i na dalje sniženje diskontne stope. Ptfema jednom izveštaju, Federalna Rezervna. banka. će

„biti u mogućnosti da izda novih. novčanica u iznosu. do. 9 mili-

jardi dolara. Mi sumnjamo, da će ova sretstva biti dovoljna, da se postigne nameravano proširenje kreditnog volumena i povi-

..šenje nivoa cena. Tada zakon ne bi bio: ništa novo, i ne bi se

„razlikovao od vladine politike, koja se kreće u tome pravcu. · Kao što smo “već rekli, nove metode američke kreditne politike

. nisu imale do sada nikakvog uspeha. Federalne rezervne banke = u poslednje tri nedelje kupile su ništa manje nego 516 miliona „državnih blagajničkih. zapisa. Uprkos tome menični portfelj. Fe-

deralne rezervne banke je u isto: vreme pao za 104. miliona. nego je napro= tiv pao od 2.562 na 2.527 milijarde dolara. Pokazalo. se, da

- privreda ne želi nove kredite, sve dole, dok зе ne povrati po-

verenje u privrednu stabilnost. Ali ovaj zakon, može зато

..otežati povratak poverenja. Ponovo se budi međunarodna dis- · . kusija o stabilnosti dolara; već dolaze vesti sa deviznih tržišta _O novim potresima. U Amsterdamu dolar je izgubio preko 20 „centi, u Parizu pao je na vanredno niski nivo 25.34 a u Cirihu „na 5.13.

Za stupanje na snagu ovog zakona, potrebno je da se primi u Senatu, i da ga potpiše pretsednik Huver. U preistav-

„шекој Кис! је zakon primljen. sa ogromnom većinom od 289 „glasova prema 60. Uprkos tome očekuje se, da će zakon maići “u Senatu na jaku opoziciju i sumnja se da: će biti prihvaćen. U ! „svakom slučaju očekuje se, da će Huver staviti svoj veto: protiv . ovoga zakona, bar u njegovoj sadanjoj Tormi, jer su se i on · kao i uprava Federalne rezervme banke izjasnili protiv ovoga

zakona. Ali svakako postoji opasnost, kako to pokazuje ogromna većina sa kojom je prihvaćen ovaj zakon u pretstavničkoj kući, da Huver neće moći trajno da se protivi ihflacionističkim 2еljama velikog dela američkog: stanovništva.

Тежак положај наших исељеника' створио је код нас сасвим нову ситуацију. Затворена су већ сва врата за наш свет, који тражи посла. А сваким даном пристижу нове групе исељеника, који: се враћају кући.

Према статистици исељеничког комесаријата у Загребу број наших исељеника у европске државе пао је у последње две године за: више од половину т. ј. са 25.409, колико је било 1930. год. на 10:560. у 1931. Главни контингент

"апсорбује Француска (4.722) затим Немачка (1482), Румугнија, Турска, Белгија и т. д.

Исељеничко кретање у прекоморске крајеве: од ослобођења до данас исказано је у овим цифрама: :

-1019)/20. 6.270 200304 | _ 20.025 1921. 12.965 8.275 — 4.690 1922. 6.086 6.588 1! | 502 1923. 11.473 1.918 — 01402 -1924. 19.575 5.244 — 14416

5.692 — 11.052

БЛАГООТАЊЕ г "Бр. 19 1926. (18230 5.554 __ 19676 1927. 21.976 5.753 _ 16228 „1928. 21.789 5.827 15.062 1020. 18.189 5.092 __ [2.107 1930. 13.560 7.607 -__ 5.053 1931. 4.560 8.080 16 33281

Укупно 172.573 92.005 — 79.668

Сем првих поратних година, када је повраћање исељеника у проширену домовину било у масама, имамо стални пораст њиховог броја до 1927. године. Напротив враћање наших у домовину показује скоро непроменљиву цифру све до. исте 1927. године. После тога доживљујемо катастрофалан пад броја исељеника, који само у последње две године износи (1930—1931.) читавих 65%. За четири последње године ова цифра је пала са близу 22.000 на нешто преко 4.500. Број повратника за то време попео се са 5.750 на 8.090. Тако се. догодило, да-у 1931. години имамо повратника за 3.280 више него исељеника. Кад се зна, да ови повратници не долазе више са пуним џеповима долара, него да траже леба од исте оне земље, од чијег су сиромаштва још у бољим данима побегли, онда ће бити јасно колико се слика променила. у последњих пар година. Од 8.089 исељеника, који су се повратили у 1931. години, 3.091 их је репатрирано а 600 депортирано. То је најбољи доказ каквога су материјалног стања. Сем тога један велики део оних, који су остали у прекоморским крајевима, вратио би се и сам, кад би за то имао срестава,

Исељеничко питање је један од главних наших проблема. Наши емигранти су све до годину дана имали великог утицаја на наш платни биланс. Новац, који је од њих стално притицао у домовину, потпомагао је развој нашег

депозитног посла. Напокон читави крајеви наше земље жи-

вели су од новца зарађеног изван земље. То је омогућивало да питање пасивних крајева није никад тако оштро постављено као данас када је емиграција банкротирала. То су два тесно везана проблема.

Поводом 'ових тешкоћа наших исељеника у Љубљани је концем прошлог месеца. одржана конференција. Главно питање, које се на њој поставило, колико можемо извући из новинских извештаја, било је питање репатријације наших исељеника. Присутни су у својим говорима истакли у главном ово: Треба омогућити повратак и пружити помоћ оним исељеницима, којима је угрожен живот, а међу онима, који остају тамо, да се поведе национално културна пропаганда. „Исељеничка недеља“, која се сваке године одржава у Словенији, треба да се прошири на читаву Југославију. Предавања о нашим исељеницима треба да се с тим у вези држе у свим школама. У опште културној пропаганди међу исељеницима. и за њих треба да се поклони велика пажња. Даље се препоручује и колонизација репатрираних исељеника и њиховог запослења у нашој земљи. Један је предлог био и за, то, да се не препоручава ни репатријација ни 0останак — коме је добро. тај ће остати, а онај који се мора вратити, томе треба. помоћи. и омогућити му живот у доМОВИНИ. Криза је уништила неколико важних ставки у нашем билансу, плаћања. Од свих су туризам и исељеништво ·.свакако најглавније. То је судбина свих земаља са сличном економском. структуром. Није чудо. да конференција није ни покушавала да читав проблем обухвати. и. тражи начин за његово лечење. Али. звучи, "мало чудно, што се тек данас, кад се свугде поставља само питање хлеба и опстанка, поклања толика пажња пропаганди, предавањима и сличним стварима: | | Пропаст емиграције је чињеница. Повратници ће по-

већати број незапослених у нашој. земљи. Тешко да ће им