Narodno blagostanje

трена 314 |

имају примати као јемство (кауција) по берзанском курсу. Ова вредност ових папира остаје на снази за све време трајања јемства обрачунатог по овој вредности.

— Према провизорном рачуну бугарски буџет за 1931./32. годину завршио се са дефицитом од 500 милиона лева.

— Немачка Рајхсбанка је одлучила, да за кредите који су обухваћени споразумом о пролонгацији приватних дугова, дозволи само 7% камата за трансферирање, за већа каматна потраживања није дозвољено ни плаћање на везане рачуне у земљи. Слично поступа Рајхсбанка н са кредитима који нису обухваћени уговором о прблонгацији. Само са том изнимком, да се овде могу полагати камате, које прелазе оправдану границу, на везане рачуне у земљи. Није ограничено трансферирање дивиденди за хартије од вредности, које се налазе у поседу странаца.

— Министар финансија снизио је предложени буџет Љубљанске општине за год. 1932. са 47,6 на 45,3 милиона динара.

— француске „Службене новине“ донеле су закон по коме Француска гарантује Мароку зајам од 1.535,676.000 франака, који се има амортизовати у року највише од 70 година. Извршење зајма подељено је у две периоде од 3 године. Према успеху емисије у првој периоди француска влада ће одлучити да ли ће извођење читавог зајма довршити или ће га само парцијелно остварити.

— Народна банка је 30. априла т. г. доставила финансијским агентима наше државе у иностранству потребан износ за исплату другог купона нашег 7% стабилизационог зајма од 1931. год. који доспева !. јуна тек. год. Сума стављена у ову сврху на расположење износи 26,145.155.40 франц. франака, 1,428.332,73 швајц. франка, 46.27815 холандских форинти. За исплату поменутог купона по транши зајма емитованог у нашој држави стављено је Држ. хипотекарној банци на расположење 4,694.837,40 динара.

— Према саопштењу одељења Државних дугова и државног кредита Министарства финансија 31. децембра 1931. године било је у оптицају 2 и по од сто државне лутријске ренте за ратну штету за вредност од номиналних 4 милијарде 55,139.000 динара. Буџетом предвиђени кредит за исплату интереса, амортизације и згодитака по овој количини обвезница износио је 153 милиона 778.475 динара.

Исплата интереса отпочела је 1. фебруара; исплата амортизованих обвезница 1. марта, а исплата 3roAHTaka 16. марта текуће године,

На име интереса исплаћен је од 1. фебруара до краја априла тек. године и дефинитивно ликвидирано на благајни Одељења Државних Дугова и Државног кредита износ од 84,560.550 динара. Остатак, који се на име интереса има још исплатити износи око 24,000.000 динара, узимајући у обзир суму од 4—5 милиона динара, колико су пореске управе и остала исплатна места у земљи исплатили у току месеца априла, али са благајном Одељења Државних Дугова и Државног кредита нису још извршили потребан обрачун будући да овај обављају једанпут и на крају сваког месеца.

На име амортизације исплаћено је од 1. марта до краја априла 27,046.000 динара, тако да остаје још за исплату износ од 8,954.000 динара.

На име згодитака исплаћено је од 16. марта до краја априла 3,825.000 динара, а остаје још за исплату износ од 3,175.000 динара.

Исплата амортизованих обвезница и згодитака врши се уредно на благајнама Одељења Државних Дугова и Државног кредита.

Није' без интереса истаћи овде чињеницу да наплата интереса амортизације и згодитака по горњем дугу тече ове године осетно живљим темпом, него што је то био слу-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Бр. 20.

чај прошле године. Тако док је ове године наплаћено до краја априла свега 115,431.550 динара, дотле је за исти пе-. риод прошле године наплаћено свега 90,283.025 динара или

"за 25,148.252 дин. мање.

— Купони 7% и 8%-тног Блеровог зајма, који су депоновани на благајни одељења Државних дугова од приватних особа и банака у времену од 1. марта до 10. априла те-. куће године у износу од 227.937,50 долара испослани су финансијском агенту у Њујорк, који је одговарајућу вред-. ност ставио одељењу државних дугова на расположење. Одељење је почело да исплаћује купоне од 3 маја.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— У Сједињеним Државама Америке уведена је царина на увоз гуме од 5 центи по фунти. –

— Споразум о клирингу за робни промет између Швајцарске и наше државе ступио је на снагу 10. маја тек. год. |

~ арговински преговори између Аустрије и Чехо словачке прекинути су на неодређено време.

— Споразум између наше државе и Француске о преференцијалном поступању са југословенском пшеницом и олакшицама увоза из Француске фармацеутских производа ступио је на снагу 26. априла ове године.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА | — Окружни уред за осигурање радника у Сплиту

закључио је рачуне о пословању у 1931. години са динара 2,814.149,52 с пасиве. Укупни приходи уреда у тој го-

· JHHH изнели су 11,757.327. Грошкови износе 14,572.077. Овај

уред је од свога постанка (1922. год.) завршавао скоро увек своје рачуне са пасивом. Изузетак су биле само године 1922. (активна за 1,087.140 дин.) и 1926. (34.644 дин.). Укупни дефицит овог уреда. од 1922. год. износи динара 13,215.019,27.

— На радничкој скупштини одржаној ових дана у Београду закључено је да се тражи од владе законско одређивање минимума радничке наднице и да се јавном контролом онемогући даље снизивање њихових надница. Даље се тражи, да се што пре састане привредно веће и да оно изради привредни програм. Да се хитним доношењем закона о сузбијању скупоће онемогући несолидна трговина. Најзад тражи се доношење закона о становима, по коме би се отказ могао вршити сваког месеца и кирије плаћати уназад.

— Rešenjem ministra socijalne politike ukinut je komesarijat u Središnjem uredu za osiguranje radnika i uspostavljena ponovo samouprava. U isto vreme imenovana je privremena uprava od poslodavaca i radnika.

ИНДУСТРИЈА

— Текстилна фабрика „југочешка“ у Крању, проширила је у последње време своју ткаоницу, изградила калоричну централу, направе за црпљење воде н транспорт кромпира.

— Светска производња челика и жељеза кретала се је у појединим земљама у првом тромесечју 1932. године. како следи: у Сједињеним Државама Америке износила је. производња челика и сировог железа 53% производње у првом тромесечју 1931. године, у Немачкој производња сировог жељеза износила је 59.7%, а челика 55.4%, у Француској 58.3% и 64%, у Чехословачкој 45.2% и 46.2%, у Енглеској 96% и 98.6%, у Белгији 92.5, и 99%, у Италији 98% и 85.7%. Укупна производња у овим државама, која износи 92% светске производње сировог жељеза и 97% челика, из- | носи у првом тромесечју 1932. године 8.07 мил. тона сировог жељеза према 12.74 у исто доба прошле године, а челика. 10.447 према 16.64 мил. тона, или 63.2% код жељеза и 62.9% код челика од прошлогодишње производње, |