Narodno blagostanje

izjavile da ne mogu,.s obzirom. na njihove. ulagače, da snize kamatnu stopu. Banke nisu htele zbog konkurencije da 'same snize svoju kamatnu stopu. Rešenje je nađeno na toj bazi, da | je kod štedionica kamatna stopa ostala ista, naime 4%, ali njihovi poverioci mogu samo da u ograničenoj meri slobodno” raspolažu sa svojim ulozima. Na taj način banke se nadaju, da će zadržati svoje mušterije; · Pasivne i aktivne kamate su. sada sledeće

_ 11. januar od 3. maja. 'Pasivne kamate: ; % 7 Ulozi 4 4 Ulozi po viđenju . У 2 За mesečnim otkazom > АВА Ба tromesečnim otkazom. | S . O Sa šestomesečnim ofkazem - · 5 О 5 Ае катаје | „а IO | -..8

— Ha јучерашњој седници министарског савета, чехословачки министар финансија изнео је законски пројект о повећању оптицаја ситног металног новца. То' повећање извршило би се на тај начин, што би: се све новчанице од 10 и 20 круна замениле ситним металним новцем: Тако би се повећао оптицај металног новца, који данас износи 40? круна по становнику, на 80 круна. Тим издавањем металног новца постигло би се, да би се тиме вршила сва мала“ дневна плаћања. Сем тога, оптицај новчаница смањио би се у висини издатог металног новца. Гакав новчанични систем постојао је у свима државама пре рата, | а. сад су тој већ завеле извесне државе.

— Према процени Народне. банке O BOJ Ha основу:

података организација новчаних завода и звеза југословен-) ских хранилница, улози на штедњу. -у: југославији на дан 1. марта т. г. износили (су: по уложним књижицама 9.208 ми-! лиона дин. по текућим рачунима 2.667-мил.;. укупно 11.879, милиона динара. Овде нису урачунати улози код кредитних |

задруга, чековски рачуни код Поштанске штедионице и жирдрачун код Народне банке. : : _ j | " = Нета турска уредба о валути одлаже-на. годину!

дана давање девиза за увоз из: земаља, које су завеле девизна ограничења. Ова се уредба не односи на земље, са ко-: јима је склопљен уговор: о клирингу. Девизна централа је!

једина "овлашћена, да доноси одлуке о продаји девиза;

— Банке, које врше сервис бугарског стабилизаци- |

оног 7 и по одстотног 1928. г. зајма јављају да су примиле потребна сретства за исплату купона чији рок пада 15. маја.

___— Vanredna. skupšina “Union "Рапзјепле одоби а. је ргеuzimanje Cređit Mobilier. Akcijski kapital povisuje še od 200 na 300 miliona franaka, i to zamenjuje se 1. 'miliona franaka akcija za akcije Credit Mobilier u odnosu 1:

· — iBanque Nationale pour le Ен et Pindustrie po- .

čela je, posle izvršenih formalnosti, sa poslovanjem. Upravni о4-,

bor, kome pretsedava „Albert. Buison, pretsednik pariskog trgo-

zavod бе preuzeti sve. poslove Banque Nationale .de Стедњ, 1 održavati i dalje veze sa-industrijom. Od članova. uprave Banque Nationale де Creditnije.ni jedan ušao u upravu nove banke.

skoj berzi iznosio je početkom maja 73.2% prema 101.6% u martu ove. godine. Ovo je 'do sada najniži nivo. |

| --- Banka za mečunarodne обсасипе и Вазеји produžila! je rediskont kredit Rajhsbanci, koji ПН 4. јипа 'оме 505

dine, za dalja tri meseca.

visila" njegove” godišnje' subvencije od 135 na 200 miliona. U isto vreme |O је па ı a 7 dl poreza na А novčanica.

ROSO DI 5

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 313

ЈАВНЕ АЗИЈЕ

— Приходи од државне трошарине у MAD Т. г. износе '64:075.636,74 динара према 76,389:618,81 дин. у марту 1931. год. У буџету је било предвиђено 66,916.666,66 дин. За 12 месеци буџетске године 1931.—32. наплаћено је трошарине 775,563.358,14 дин. према 872,448.496,41 у претходној бупетској години. Буџетом је предвиђено 803,000.000 динара. | 'Отитих такса је у марту тек. год. наплаћено динара

160,293.581; 33 према 77,122.319,48 у 1931. години. Возарин-

ских такса у истом месецу 25,434:649 дин. према 25,441.118,62 дин. Буџетом је било предвиђено општих и возаринских такса заједно 103,677.666;66 дин. док је наплаћено динара 85,728.230,72 према 102,264.038,10 дин. у 1931. години. За

112 месеци буџетске године 1931.—32. год. наплаћено је 'оп1112,962.507,21 динара према 11.227,263.078,86 дин. у претходној години. У буџету је било

штих и "возаринских такса

предвиђено 1.245,200.000 динара.

__ Талијански министар финансија, Tr. MOCKOHH, изјавио је у парламенту, да је буџетски дефицит на дан 31. марта износио 2.147 милиона лира. ·

— Преговори са америчком повериоцима о пролонгацији приватних мађарских дугова, наишли су на тешкоће, јер Американци неће да прихвате одредбу, која се налази и у уговору о пролонгацији са енглеским повериоцима, да мађарски дужници, у случају да немају никаквих потраживања у Америци могу платити у пенгама. Познато је, да су се у уговору O пролонгацији са енглеским повериоцима

повољнијим условима.

"__ Претседник Хувер упутио је посланицу америчком конгресу у којој тражи да се одмах донесе нови порески закон и одобре предложене уштеде. Смањењем издатака за 700 милиона долара и повишењем пореза за ! милијарду долара може се успоставити буџетска равнотежа.

— Преговори између Гурске и немачких поверилаца о пролонганији робних кредита налазе се пред завршетком. Постигнут је споразум, да Турска плаћа повериоцима за време“ пролонгације 8% камата и 2% провизије.

= Пољски бупетски дефин; хит износи sa 1031.—32. roдину 204 милиона злоти.

· — Енглески трезор отворио је емисију 8% бонова, чији приход ће се употребити за исплату бонова емитованих 1931. године.

| -— Ministar linansija snizio' je budžet grada Siska za 1932. с. za 234.628 dinara, od čega otpada ma lične rashode ! 80.998, a na materijalne 153.700 din. Posle sniženja redovni | rashodi su 3,654.281, a vanredni 2,766.000, ili ukupno 6,411.251 | din. 'Opštinski prirez je snižen sa 80% na 54%. Investicioni deo ı budžeta u iznosu od 2,270.000 din. pokriće se investicionim zajmom koji će opština zaključiti kod Banovinske štedionice.

— 2. Maja америчка државна (благајна издала је 225

Е Е МЕ O мили ол' i| сих 6 д мај Ha: vačkog suda, sastoji se od preistavnika raznih industrija. Ovaj, 2 а долара блатајџичких бокова ya 37% ук малене

— На основу чл. 12. тач. 2. финансијског закона за

1'1932.—33. год. Министар финансија одредио је за ниже поубројане државне и државом гарантоване напире следећи ~” --- Prosečni kurs 89 hartija od vrednosti na amsterdam-; |

курс: 2 и по од сто државна рента за ратну штету од номиналних 1000 дин. по 300 жин.; 7 од сто зајам од 1921, год. од номиналних 100 дин: по динара 80; 4 одстотне аграрне обвезнице од 1930. год. од номиналних 100 дин. по 70 динара; 6 одстотне државне обвезнице од 1930. год. од но-

“миналних 100 дин. по дин. 70, акције Привилеговане аграрне — Тананвка “državi je produžila trajanje likvidacionog: instituta, koji je vezan 5 Banca d' Haha, do 1940. godine i po-

банке од номиналних 500 дин. по 400 дин. Ови курсеви важе од 10. маја т. г. до опозива и имају се примењивати од свих убтанова и самоуправних тела у случајевима, када се ове 0 на 7 'снецијалних закона, уредаба и сл,

ма

| мађари обавезали, да неће са никим правити уговоре, са