Narodno blagostanje

Страна 342 Н АРОЛВО

ћило финансирање тога. посла. Главне предности ове организације биле би по г. Петровићу следеће: 1. концентрисањем понуде у једну руку добила би се боља, цена и постигао бољи рентабилитет; 2. расте“ ретила би бе наша, блиска, тржишта, на којима је сада понуда доста велика, јер велики број наших малих подузећа није у стању да своје производе пласира на даљим тржиштима; 3. транспортни трошкови би се смањили, јер би централа могла да закупљује читаве бродове за превоз и 4. омогућила би се организација, добре обавештајне службе. Централа може да успе само споразумом свих извозника на односна тржишта. Организовање извозника у нашој вемљи, за. светска тржишта, био би покушај, који би још првих дана показао неуспех.

БЛАРИЖАЊЕ_

То би искључивало и конценрисану понуду (чије је

дејство, у осталом, далеко: мање, него. што мисли

творац овог предлога) и читава, организација би капитулирала. Отварање комбинација унутра за утицање на светске цене не води ничему.

Али без свега тога, сама финансијска страна овог предлога, најслабија, је тачка, његова. Простим проширењем кредита не решава се овако крупно питање. А и не говоримо о том, да ли постоји у опште могућност да се и то учини. Јер, сем индустрије дрвета, погођена, је кризом читава наша привреда и све њене гране имају подједнако право на кредит код Народне банке и Државне хипотекарне банке. ·

(Следи други чланак).

ван

PRED LOZANSKOM KONFERENCIJOM

Što se Konferencija u Lozani više približuje, to je njen program sve opširniji. Prvobitno, trebala je da reši samo reparaciono pitanje. Sada su stavljena na dnevni red još dalja dva vilo teška pitanja wsve{ske privfede: pitanje interna-

mestu, i pitanje podunavskih zemalja. Za ostvarenje OVOZ ODpsežnog programa ima samo dve nedelje, jer početkom jula moraju engleski delegati da putuju u Otavi na imperijalnu konferenciju, gde treba da se reše vrlo važna pitanja za Englesku, naime odnos prema dominionima i detinitivna forma engleskog protekcionizma. Sem foga, na ovu konferenciju od dve nedelje dolaze delegati delom nepripravni. Sastav nove francuske vlade otegnuće se još nekoliko dana, a Makdonald se nalazi do pohovine juna na bolovanju. Zato smo skeptici što se tiče definitivnog rešenja nabačenih pitanja. Verovatno ćemo doživeti uobičajeni fok konferencija: zadaci će se prebaciti na odbore i pododbore, i utvrdiće se datum nove konferencije, verovatno u jesen kada se završi konferencija u Otavi i izvrše novi pretsednički :zbori u Americi. Ali će konferencija morati da donese o reparacijama ako ne definitivno, a ono bar proviZormo теšenje, jer krajem juna ističe Huvetov moratorijum. O tome, kako će bjiti rešeno reparaciono pitanje sada, a moguće u jesen konačno, pruža interesantne podatke diskusija u zainteresovanim državama. Mi smo u našem članku o reparacijama krajem januara analizirali tadanje stanovište najvažnijih zemalja. Ponovo ističemo značajnije momenfe, i dopunjujemo tadanji izvešfaj najvažnijim izjavama vodećih političara, koje su dali posle toga.

Prvo Francuska. Poznato je, da je Tardijeova vlada htela da Jangov plan uzme kao osnovu novog rešenja. Ona je

doduše priznala da Nemačka posle isteka moratorijuma ne može ı preuzeti plaćanje reparacija, ali ona se čvrsto držala nemačke |

obaveze plaćanja, i bila je spremna da produženjem Huverovog moratorijuma vodi računa o sadanjoj krizi u Nemačkoj. Ona je htela provizorno a ne konačno rešenje. Pre svega njoj je bilo stalo do toga, da se ne dira bezuslovni deo reparacija. Kakvo će biti stanovište nove vlade još ne znamo. Ali je.sigurno, da će i ona insistirati na plaćanju jednog dela reparacija. Međutim, važno je naglasiti, da u francuskim neslužbenim krugovima sve više preovlađuje mišljenje da bi trebalo pristupiti potpunom brisanju ratnih dugova. Mi smo u našem januarskom članku spomenuli, da najveći francuski provincijski list „Depeche de Toulouse”, kao i konzervativni list „Intormation” predlažu anuliranje reparacija i ratnih dugova. Pre nekoliko dana prof. Žez, čiji je ugled poznat, tražio je u „Journal des finances” brisanje reparacija. On je istakao, kako je mala šteta, koju bi pretrpeli francuski kapitalisti anuliranjem političkih dugova, i kako bi

bila ogromna korist od uspostavljanja poverenja i oživljenja privrede pobolišanjem francusko-nemačkih odnosa. Izvor sukoba, koji leži u reparacijama treba konačno da iščezne. Oni, koji veruju, da se danas može naći drugo rešenje sem brisanja,

cionalnoe podizanja nivoa cena, O čemu. pišemo ma drugom | nalaze se u velikoj zabludi. I bivši pretsednik vlade Kajo izja| vio je u jednom članku da je očekivanje, da Jangov plan može

ponovo oživeti, velika iluzija. Mehanizam plaćanja dugova mo-

gao je samo tako dugo da funkcionira, dok je Amerika alimentirala Nemačku. Ali je kriza prekinula američko strujanje zlata u Nemačku, a sigurno, za dugo vremena neće moći novi američki kapitali dolaziti u Nemačku. Dugovi bi se mogli platiti samo onda, ako bi r.ropa preplavila Ameriku životnim namirnicama i gotovim fabrikatima, što je praktično neprovodivo. Dakle, svet se nalazi u ćorsokaku. Odatle može samo tada izaći, ako sunđerom pređe preko čitave table političkih dugova.

Engleska javnost je delom za potpuno brisanje reparacija, delom za održanje jednog malog dela. Pri tome se iznosi argumenat, da je izvesno opterećenje Nemačke sa reparacijama potrebno i pravilno, jer bi inače nemačka industrija usled manjeg opterećenja Nemačke sa javnim dugovima, imala nepravednu prednost prema :ndustrijama iz zemalja sa visokim javnim zaduženjem. Za potpuno brisanje reparacija istupio je nedavno bivši ministar spoljnih poslova Osten Čembrlen. Izgleda da i sadanji ministar finansija Nevil Čembrlen stoji na istom stanovištu. U svakom slučaju tako se objašnjava činjenica, da u novi engleski budžet nisu unesena reparaciona primanja — ali ni plaćanje ratnih dugova Americi.

Nemačko stanovište prema reparacionom pitanju je pOznato. Dr. Brining je u svom intervju-u koji je izazvao veliko uzbuđenje u januaru ove godine, izjavio, da ekonomsko stanje Nemačke onemogućuje nastavak plaćanja reparacija. Za kompromisno rešenje ne postoje više realne mogućnosti. Ovo stanovište podvukao je Dr. Brining ponovo u svom govoru od il. maja u Rajhstagu. Uostalom, Nemačka nije unela reparaciona plaćanja u svoj budžet.

Dakle, vidi se, da se ne samo u Nemačkoj nego i u poverilačkim zemljama nalaze značajne struje, koje žele, ako ne potpuno amulitanje, ono ipak brisanje velikog dela reparacija. S obzirom na sve ovo, regulisanje reparacionog pitanja ne bi naišlo na velike teškoće. Ali pitanje se komplicira naročito zbog ratnih savezničkih dugova Americi. Ukidanje reparacija, ali isto vremeno dalje plaćanje ratnih dugova značilo bi vanredno opterećenje poverilačkih reparacionih zemalja. Frančuska i Engleska pokušavaju zato da povežu reparaciono pitanje за pitanjem ratnih dugova. Ali Sjedinjene Države Amerike neće o tome