Narodno blagostanje

Страна“344

снижења производних трошкова, погоршало привредно стање. У Америци су додуше разне кредитно-политичке мере поправиле ликвидност банака, али оне нису могле ни да повећају кредитни волумен привреди, нити да уклоне кризу поверења и тезаурирање новчаница. -

У Америци и Енглеској је захтев за подизањем цена дошао најјаче до изражаја, што је за интернационалну валутну политику од највеће важности. Ми смо недавно известили, да је америчка претставничка кућа прихватила са великом већином т. зв. Оојазђоцгоћ-ВШ који обавезује Федерални резервни систем, да предузме све мере за подизање нивоа цена на онај из 1929. године. Изгледа додуше, да ће Хувер и Федералне резервне банке све учинити да онемогуће реализирање овога законског предлога. Овде се не ради о једном принципијелном приговору. Одбијање Хувера и Федералних резервних банака објашњава се тиме, да једнострано подизање ниво-а цена само у Сједињеним Држвама Америке носи у себи велике валутне опасности, као и опасност за извоз. Али ове опасности би у оном моменту биле уклоњене, када акцију за подизање ниво-а цена не би повела само једна једина држава, него истовремено више великих држава. Зато новинарске вести, да америчка влада намерава да међународну акцију за подизање општег нивоа цена стави као програм једне међународне валутне и новчане конференције, не стоји у супротности са Хуверовим држањем према Оојдвбоцгоћ-ВИ.

У Енглеској је читав низ истакнутих финансијских стручњака дао изјаве у том смислу. Бивши министар финансија Ногпе изјавио је у једном говору, да влада мора да предузме иницијативу у борби против дефлације. Она се не сме плашити речи инфлација. Мс Кеппа, директор највеће енглеске банке Мафапдађапк написао је у њеном последњем месечном извештају, да преброђење кризе зависи у првом реду од развоја цена. Садање стање цена у Енглеској за предузимаче је нерентабилно. Куповна снага фунте је после поновног пада цена на светском тржишту поново висока; она се мора довести у прави однос са производним трошковима. У ту сврху потребан је повратак на ниво цена од пре три године. Додуше, фунта се је одвојила од злата, али није напуштена стара дефлациона политика. Зато се спречава и даље свака предузимачка иницијатива. Систематским проширењем и појефтињењем кредитног волумена, мора се постићи лагани пораст цена.

На крају је и садањи министар финансија Невил Чемберлен изјавио, да би пораст цена био пожељан. Али он сумња, да би проширење кредита имало успеха, ако би до њега дошло само у Енглеској. Зато он држи, да је потребна међународна валутна конференција, која би закључила заједничку акцију новчаничних банака. Тако видимо да Енглеска иде заједно са Америком.

Слични захтеви постављају се и у другим земљама. Банкарски одбор шведског парламента израдио је директиве по којима би се требала спречити дефлација и подићи ниво цена у трговини на велико на ниво 1930. године. У Немачкој видимо одвраћање од политике снижења цена. Влада је привремено напустила ову политику, а све већи део јавности захтева политику систематског проширења кредита.

Сагласност у многим земљама у потреби подизања цена не постоји у погледу сретстава. >

У европским земљама се у главном мисли на продужење политике снижења дисконта, која је започета пре извесног времена. У Енглеској се мисли и на то, да се недавно створени валутни фонд, који се финансира помоћу благајничких записа, искористи за давање помоћи у готовом 60лесним банкама. У Америци није користила политика сни-= жења дисконтне стопе. Исто тако ни велика куповина хартија од вредности са стране федералних резервних банки.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 22

Ове су од почетка априла до почетка маја повисиле своје залихе државних зајмова од 885 на 1.217 милиона, а да се нису повећали кредити привреди или оптицај новчаница. Тако се објашњава захтев све већег дела јавности, да се води још јача ореп-тагкег политика, или да се државни дефицит финансира штампањем нових новчаница. |

Новине јављају, да и енглеска и америчка влада намеравају да ово питање изнесу већ на претстојећој репарационој конференцији у Лозани. Међутим слаби су изгледи, да ће доћи до важнијих практичних закључака.

У Америци су претседнички избори ове јесени. Пре тога Америка неће урадити ништа одлучно у новчаној и валутној политици. Греба још узети у обзир, да ће се Француска борити сигурно свим сретствима против међународних споразума, који би значили инфлационистичко проширење кредита или снижење цена злата. Обоје би смањило вредност њених огромних резерви злата. Али, ако упркос свему ускоро дође до једне заједничке акције новчаничних банака, ми сумњамо, да ће њоме бити решена криза. Полазна тачка садање валутне дискусије је једнострано објашњење кризе монетарним разлозима. Ако се криза у истину мора свести на оскудицу платежних сретстава, тада би морало повећање оптицаја платежних сретстава да доведе до побољшања. Али ако је она последица огромне хиперпродукције и дезорганизације привреде, тада не могу помоћи само монетарна сретства. Тада ће се само сазивати конференција за конференцијом, а заобилазити главно зло.

Тепоут ршет Prve hrvatske štedionice morala je poći i Liubljanska kreditna banka: i ona je putem uredbe od 24. maja t. g. dobila specijalan imoratorijum, koji je doslovce identičan s onim Prve hrvatske štedionice sem odredbe o ništenju sviju razlučnih prava poverilaca stečenih za poslednjih 30 dana (koja |e kod Prve hrvat. šted. bila nepotrebna). Znači da je Ljubljanska kreditna banka pribegla moratorijumu, pošto je bila izložena sudskim napadima od strane poverilaca.

Čudnovatfta slučajnost! Prva hrvatska je najstarija i najveća banka u Hrvatskoj, a Ljubljanska kreditna banka najstariji i najveći akcionarski novčani zavod u Sloveniji. Glavnica njezina iznosi 50 miliona dinara a rezerve 11,6 miliona.

Ljubljanska kreditna banka, pored većeg broja filijala u Sloveniji imala je i filijale u Zagrebu i Varaždinu u Savskoj banovini, u Splitu, Metkoviću i Sibeniku u Primorskoj banovini; u Sarajevu u Drinskoj i Novom Sadu u Dunavskoi banovini. Ulagači kod nekih od ovih filijala pokazali su među prvima jaču uzrujanost i tražili su svoje uloge. Međutim mora se priznati da su ovog puta i ulagači Slovenije pokazali slabu otpornu snagu. Još i pre pada engleske funte, novčani zavodi Slovenije imali su poteškoća s ulagačima. A naročito posle napuštanja zlatnooe važenja. Interesantno je da ı danas uzrujanost među slovenskim ulagačima mnogo je jača nego što je to' slučaj u drugim krajevima.

U izveštaju za 1931. nailazimo sledeći interesantni pasus: „Da izbegnemo širenju nepovoljnih glasina, koje su se mestimice u io doba počele širiti o našim starim i solidnim zavodima, zamolila je naša uprava — svesna povoljnog neuzdrmanog stanja našez zavoda — gospodina bana Dravske banovine, da odredi službeni pregled imovinskog stanja i poslovanja našeg zavoda po komisiji autorizovanih stručnjaka. Pregled, koji se je najsavesnije izvršio i koji je trajao mesec dana, ispao je za nas u svakom pogledu najpovoljnije.”

Na inicijativu Min. trgovine, Ljubljanskoj kreditnoj banci dala je Državna hipotekarna banka poveći kredit, uz сагапciju Mesne hranilnice, Pokojinskog zavoda i još jedne institucije. i

Moratorijum Liabljanske kreditne banke