Narodno blagostanje
"28 мај 1932.
Krajem 1930. godine imala је banka uloga po Кпи сата i tekućim računima 327,5 miliona din., a poverilaca 184,7 miliona. Sa reeskontom Narodne banke imala je tuđih para 525 miliona dinara.
U toku 1931. god. ulošci su pali na 266 miliona dinara (za 61 milion, a poverioci za /0 miliona dinara). Slabo opadanje uloga objašnjava se fime, da je Ljublianska kreditna banka striktno održavala propise privatnog moratorijuma, koji su banke ugovorile bile među sobom.
Koliko je nama poznato Ljubljanska kreditna banka ima u svom portfeliu akcije prvoklasnih industrijskih poduzeća, kao što je industrija hartije „Vevče”, Čakovačka međumurska štedionica, „Veriga” i t.d. 90% sviju akcija „Vevče” u rukama su Ljubljanske kreditne banke. To je više od 20 miliona dinara. A u svom bilansu za 1931. god. ona iskazuje ukupno efekte sa ciglo 17 miliona dinara. Znači da iza toga treba da se kriju tihe rezerve. Ali ima i akcija rđavih' poduzeća, kao što su',, Tek-
sta”, „Šešir”, Obrtna banka, i naročito, izgleda da je pretrpela-
gubitke u izvesnim šumskim poduzećima.
Slovenija je onaj deo Jugoslavije, na kome se odi najljuća partijsko-politička borba. LjuDbljanska kreditna banka u toj situaciji nije umela da se snađe — što joj se najmanje može da prebaci. Mi bismo mogli da napišemo čitavu istoriju borbe poslednjih godina oko Ljubljanske kreditne banke.
Mi se ovoga puta uzdržavamo, ali samo fim putem putem idući može naići na pravo objašnjenje поен ПАН Ljubljanske kreditne banke.
У „Народном Благостању“ од 30. априла ми смо истакли да основне узроке катастрофалне кризе у Грчкој треба ги = тражити у светској привредној кризи. Спољна трговина Грчке је због опадања куповне снаге и разних девизних ограничења нагло почела да пада. Њени извозни артикли су луксузни, док је она приси-
Одиста очајно стање Грчке
. љена да увози животне намирнице. Последица тога је нагло
и велико опадање извоза, и повећање пасивног салда трговинског биланса. У првом кварталу 1932. године увоз је пао од 2,2 милијарде на 1,9, док је извоз пао од 1,3 милијарде на 0,6 милијарди драхми. И остале позиције биланса плаћања стално се погоршавају: туризам је сасвим пропао, новац грчких емиграната није више долазио у земљу због девизних ограничења у страним државама и због смањене зараде; приходи од бродарства и транзити такође су пали. На:другој страни, грчко задужење у иностранству је огромно: несретним завршетком рата са Турском она је примила преко милион грчких избеглица из Турске. и
За њихово упослење морала је приступити извођењу великих јавних радова, које је финансирала страним зајмовима, чија висина је достигла огромну суму. Четвртину грчког буџета гутала је ануитетска служба иностраних зајмова. 1931. године позиција отплате дугова у буџету од 10.24 милијарде износила је 3.7 милијарди драхми, од чега је 75% отпадало на иностране дугове. Грчка влада је употребила разне мере да би колико толико ублажила катастрофалне последице кризе и зауставила даље погоршање. Прво је покушала да преко Друштва Народа добије већи зајам. То није успело. Зајам од 10.000 мил. долара, колико је предложио комитет експерата она је одбила као недовољан. Затим је покушала да сопственим снагама нешто уради. Укинула је златно важење. Драхма је депресирана за 30% као и енглеска фунта. Влада је очекивала да ће се тиме повећати конкурентска способност трчке робе, и да ће то довести до побољшања трговинског биланса с једне
„стране а с друге да ће јефтинији живот у земљи привући
странце. Ми смо у поменутом чланку изложили да су та
очекивања неоснована; најбољи доказ су зато нове мере
ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страва 345
грчке владе, које се ређају једна за другом: 1) Објављен је
петогодишњи тотални мораторијум за отплату дугова и трансфер мораторијум за камате, које ће се полагати у драхмама код Народне банке. 2) Донесена је уредба о плаћању иностраних трговачких дугова у ратама од 10% сваких 6 месеци, али само у случају ако државна комисија одобри потребне девизе. На тај начин грчка је влада стварно дала својој привреди мораторијум на неодређено време. 3) Уведено је контингентирање увоза; то је последња мера, којом покушава Грчка да поправи пасивни салдо свога трговинског биланса.
_ Међутим, и мораторијум за трговачке дугове и контингентирање и ограничење увоза“ изазваће репресалије у иностранству. Француска и Чехословачка су већ затвориле границе за грчку робу, заплениле грчку имовину и блокирале потраживања. Сигурно ће и друге државе приступити сличним мерама да осигурају колико је могуће потраживања
својих поданика.
Ова "ванредно тешка економска ситуација није остала без последица на политичке односе у земљи. Незадовољство
све више расте, немири су све чешћи и све опаснији. Поново“ се проносе гласови о диктатури генерала Пангалоса и о од-
ласку гг. Венизелоса из земље. Тражи се грозничаво једно решење. — поједине групације постављају разне економско-
финансијске програме, који у осталом не излазе из оквира
мера које је предузела и влада г. Венизелоса. Економска структура земље, њен монокултурни карактер, и велико задужење због тенких последица рата су разлози кризе, која се може пребродити само са решењем светске привредне кризе.
=== Zlatna i devizna podloga austriji - | ske Narodne banke se u posledSie па njim mesecima stalno smanjuje | uredbama. Ona iznosi jedva nešto više od 200 miliona šilinga, dok je prošle godine bila četiri puta tolika. Uztok' smanjenja je izostanak priliva novih deviza 2505 čega je Austrija morala upotrebiti rezerve deviza Narodne banke za plaćanje uvoza najpotrebnijih sirovina i Ži-
votnih namirnica i vršenje službe po inostranim dugovima. Go-
dišnja siužba po austrijskim dugovima inostranstvu iznosi oOkruglo 300 miliona šilinga. Otuda bi, pri daljem plaćanju po inostranim dugovima, Austrija potrošila sve rezerve deviza i ne bi mogla plaćati ni uvoz najpotrebnijih artikala. U ovoj nevolji je austrijska vlada 9. maja t. g. uputila Društvu naroda novi apel za pomoć: Ovim se Društvo naroda bavilo na sednici od 21. maja: Guverner austrijske Narodne banke dr. Kinbek je tom prilikom naglasio, da će Austrija morati pribeći moratorijumu transfefa, ako joj društvo naroda odmah ne priskoči u pomoć. Velike sile, mesto da otvoreno izjave, da. je neće pomoći, nazidale su pravu vavilonsku kulu od predloga za njezinu pomoć. Svaka je država izašla sa svojim predlogom. Tako je došlo do sledećeg rezultata: prvo: će se osnovati jedan novi komitet, koji će ponova ispitati stanje Austrije i mogućnosti jedne nove zajedničke pomoći; drugo, Savet je uputio austrijskoj vladi apel, da sve učini, da bi izbegla obustavu plaćanja po inostranim dugovima. Prema ovome jasno je, da je Austriji ostao samo moratorijum. Ona je morala znati unapred, da će njezin apel na Društvo naroda ostati bez rezultata. Već krajem meseca marta
je finansijski komitet Društva naroda iskazao svoje mišljenje.
Još se tada računalo sa moratorijumom i za to postavila pravila. Nama se čini, da je Austrija učinila ovaj ponovni apel samo
| zato, da bi odbacila od sebe svaku odgovornost. U ostalom mi
mislimo, da će se i velike sile u nekoliko radovati kad do ovog neizbežnog koraka najzad ddđe. Velike sile su morale da daju onaj mudri savet o daljem plaćanju po о dugovima,
- uprkos mnogobrojnim deviznim ·