Narodno blagostanje

11. јуни 1932,

у многим земљама, чак до 50%. Шта, више ни држава није у стању да своју потрошњу одржи на нивоу прошлих година. Смањење «потрошње је, дакле, главни ударац за индустрију дрвета. То је изазвало девизне прописе у појединим државама, за тим несташицу новца са смањењем кредита и најзад континтентирање увоза дрвета у Француску и Алжир.

Треба да нам је јасно, да све докле буде Tpaјала светска привредна, депресија, нашој, као ни OGталим дрвним индустријама, нема спаса. Никакве комбинације са међународним картелисањем не могу je спасти. Поједина подузећа вештом политиком можда ће моћи, да, прођу с мање губитака, али индустрији, као целини, то мало користи.

Конкуренција Русије је нешто друго. Она је потодила, дрвну индустрију јаче него привреду жита. Последњих пар година снажно је избацила много наших шумоких подузећа, са, осиромашеног светског тржишта. Овај специјални узрок тешког стања, индустрије дрвета, није тесно везан са привредном депресијом. Он би могао престати пре или после ње. Истина, факал, да Русија повраћа, своја предратна тржишта, доводи нас на помисао, да њезина, конкуренција не претставља, само једну привремену 0пасност за нашу индустрију дрвета. Али овде се не сме изгубити из вида, да садашња опасност с ове стране, долази највише од невођења рачуна о комерцијалном газдинству од стране Русије. Због тота нам она, пред носом конкурише подносећи огромне

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 373

трошкове за, подвоз, Такво стање има временске гра“ нице. Русија ће пре или касније морати престати са. таквом трговином. А када то буде наш положај ће нам омогућити да, повратимо своја, тржишта, лак ше него све остале земље.

Да, закључимо. Нашој индустрији дрвета, боље је да не ограничава своју слободу међународним картелима. Њезин положај јој омогућава, да у самосталној акцији има предност пред осталим индустријама. На, светском тржишту се све више показује негодовање против метода Совјетске Русије. Она је својим држањем онемогућила житну конференцију, ових дана, исто је учинила, са петролеумском, а сигупно ће то бити и с дрвном. Нерасположење које се из тога, појављује у свету могло би се претворити — деломични или ошшти бојкот руске робе, Ту би ми изван картела, сјајно користили,

Али и без бојкота, о коме се за сада, још тешко може говорити, ми можемо свој положај поправити искришћујући ово нерасположење шрема Русији у појединим земљама, да, би повећали свој увозни континљент дрвета, Вероватно је да ће, сем Француске која га већ има, и друге земље приступити КОНтинтентирањ“ увоза дрвета. У том случају би за нас било више изгледа, да овим путем повећамо извоз. Иностране новине су ових дана, донеле, да, су неке државе протестирале збот шовлаштења наше индустрије дрвета у расподели увозних контингената за Алжир. То је свакако повољна, чињеница ва, нас. Тај пут не треба напуштати.“)

Gojko Grđić, Beograd.

KO JE ODGOVORAN ZA OČAJNO FINANSIJSKO STANJE NAŠEG SOCIJALNOG OSIGURANJA

Doelficifi, — Pravi uzroci,

1. Ренсн

Prošla poslovna godina Središnjeg ureda za osiguranje radnika završena je sa pasivom svih 19 okružnih ureda. Deficit na koncu 1931. godine kod osiguranja za slučaj bolesti ceni se (računi još nisu definitivno sređeni) na 30 miliona dinara. Kod osiguranja za slučaj nesreće on će izneti oko 45 miliona. Ukupni deficit našeg socijalnog osiguranja do konca 1931. iznosi dakle oko 75 miliona dinara.

Centralni bilans bolesničko-potporne grane osiguranja bio je još u 1929. god. aktivan za 12.736.300 dinara. Godinu dana kasnije vidimo kod njega Wdelicit od 3,831.438 din. na ukupni prihod od 308 miliona. Najveći porast pasive ove grane osiguranja je, kao što vidimo, u 1931. godini. Osiguranje za slučaj nesreće već se u 1929. god. završilo· sa deficitom od 14,717.965 dinara, ne uračunavši ovde deficit od ranijih godina u iznosu od 5,438.022. din. Godina 1930. završava ovu granu

osiguranja sa ukupnim deficitom od 31,097.090 dinara na gO-

dišnji prihod od 87 miliona.

Prema izjavi direktora Središnjeg ureda za osiguranje u Zagrebu g. Glazera „Novostima”, ti bi se deficiti imali pokriti fondovima, kojima ured raspolaže za fu svrhu. Ovi su iznosili koncem 1930. godine ukupno 59,683.102 dinara. Kad se oni iscrpe za pokriće deficita u 1931. godini, Središnji ured će biti lišen srestava za pokrivanje pasive u tekućoj i sledećim godinama. A izgledi za blisku budućnost su crni. Do sad preduzete reforme doneće, po mišljenju merodavnih, uštede oko 25 miliona godišnje, ali se za to u ovoj godini predviđa, da će prihodi, prema prošloj, podbaciti za 30 do 35 miliona dinara. Znači, da se za spas našeg socijalnog osiguranja moraju preduzeti radikalnije mere. Evo kako rezonuju merodavni, O UZrOcima deficita i načinu lečenja ovih nedaća (po „Novostima” od 26. 29. maja i 1. juna):

Broj članova ureda za osiguranje od 1930. godine konstantno pada. Isto tako pada i dnevna zarada članova. Tako je broj osiguranih radnika od 1930. do 1931. godine pao od 654.948 na 609.190, a prosečna zarada od 26,56 na 26,19 dinara. Obe te činjenice uticale su na smanjenje prihoda ureda za osiguranje.

Sem ovoga, kažu oni, mnogi zakoni opteretili su blagajnu radničkog osiguranja rashodima, koje nisu predviđali redaktori

*) По завршетку чланка дошао нам је до руку 23 број „Саграфја“, братиславског часописа за привреду дрветом, који у свом додатку „Јисочјамивсћег Ноу!“ дословно каже: „На питање, да ли ће Бечка конференција бити у стању да дејствује на ублажење садашњих тешкоћа, ми бисмо одговорили негативно... У опште, ми смо, што се тиче стварне користи оваквих конференција данас више него икад скептични“. Као што видимо наше мишљење није

усамљено.