Narodno blagostanje

(Страна 374

sadašnjeg zakona. Tako je sa zakonom o suzbijanju zaraznih bolesti, zakonom o bolnicama, onim o hitnom izvođenju javnih radova i pravilnikom o davanju hitne pomoći siromašnom stanovništvu pasivnih krajeva. Ovi su zakoni s |edne strane lisili obaveze osiguranja veliki broj članova, a s druge navalili na blagajnu osiguranja veće terete.

Ali glavni argumenat koji oni navode za opravdanje ovolikog deficita u bi!ansima Središnjeg ureda je hrđavo funkcioniranje Zakona o osiguranju radnika od 1922. Kao što je po-

znato, taj je zakon predviđao, sem osiguranja za slučaj bolesti :

i nesreće, koji se danas primenjuju, još i Osiguranje za slučaj starosti, iznemoglosti i smrti, čija je primena odgođena za neizvesno vreme. Kako su danas mnogi radnici ostai bez posla, oni se dovijaju na sve načine da dođu do srestava za ŽivOI. Najčešći je slučaj aa pre otpuštanja simuliraju bolest, kako bi posle na račun bolesničkog fonda vukli potporu za sebe i porodicu. Slično rade iznemogli i ostareli, koji fingiraju uposlenje, da postanu članovi ureda i koriste se tum. To je, po mišljenju merodavnih, najglavniji razlog pasivnosti našeg socijalnog osiguranja. Ima iz toga izlaza, vele oni. Sprovođenje u Život osiguranja i za slučaj starosti, iznemoglosti i smrti. glavni je lek. Na faj način radnici velikim delom neće imati potrebe da simuliraju i da sav Teret svaljuj|u na osiguranje za slučaj bolesti. Sem toga se traži povećanje prinosa osiguranja za slučaj bolesti do zakonskog maksimuma za sve mesne organe, a onog za slučaj nesteće do izvesne granice. Radikalna reforma zakona je, dakle, teophodna, po njihovom mišljenju.

MH. Pravi uztfoci

Da vidimo kako kriza utiče na socijalno osiguranje. Nezaposlenost, koju ona izaziva, povećava najviše rashode osiguranja. u nezaposlenosti. U zemljama, koje imaju ovo osiguranje, kriza može dovesti do bankrotstva čitave institucije. Ali .naše socijalno zakonodavstvo ne poznaje tu vrstu osiguranja. 5 ioga kriza može dovesti do smanjenja osiguranih članova, ali ne mora i do deficita. Ako se smanjuju prihodi, to isto biva i s rashodima, jer manji broj bolesnih dolazi za pomoć. Može doći u pitanje samo procenat režije, koji se povećava, ali se tada pristupa smanjenju {ih troškova. Moglo bi se još govoriti i o povećanju rizika zbog smanjenog broja osiguranih, ali sve fo mije ništa za prihode od oko 400 miliona dinara. Isto tako i. smanjenje osigurane zarade članova росада зато опе газhode, koji se ne odmeravaju procentualno prema njoj. To bi moglo. biti opterećenje za blagajnu ureda, ali ono ie još uvek malo prema delicitu od 75 milona.

Opterećenje radničkog osiguranja drugim zakonima SsVOdi se na sniženje troškova hranarine osiguranika izoliranih zbog zaraznih bolesti; plaćanje bolničkih taksa i za bolesnike od duševnih bolesti, otvorene tuberkuloze ı veneričnih bolesti; odobravanje dugoročnih zajmova za građenje bolnica i majposle na izuzimanje iz obaveze osiguranja radnika zaposlenih kod javnih radova, koje država vrši u svojoj režiji. Ovde je jasno, da gore pomenufi slučajevi sniženja bolesničkih troškova padaju i po svojoj prirodi na teret osiguranja. Ne razumemo zašto

НАРОДЕ 10

O”

БЛАГОСТАЊЕ _____________БВр. 24

bi trebalo lišili prava na pomoć one, kojima je ona najpotrebnija. Što se tiče davanje zajmova, to nije bacanje novca, 10 ulazi u aktivu bilansa i ne opravdava delicite. Izuzimanie radnika od obaveze osiguranja pada pod istu kategoriju, kao i smanjenje članova uopšte, o čemu smo već govorili.

Nije ni sama delimična primena zakona od 1922. godine uzrok pasivnosti bilansa poslednjih godina. Zakon ovakav, kako se danas primenjuje, nije smetao da do 1929. godine ne bude deficita. Ako je njegova nepotpuna primena izazvala izigrava– nje u osiguranju za slučaj bolesti, kako da objasnimo deficite u onom za slučaj nesreće?

U stvari nije kriv zakon nego organi, koji ga izvode. Jer, zašto su lekari nego da spreče različita simuliranja? Ali njihovo dosadašnje postupanje daje nam pravo da me verujemo da oni u opšte puštaju veliki broj članova na društvenu blagajnu. Zar će oni isti lekari, koji bolesne vraćaju na prilično nehuman način kući, pustiti zdrave, koji pri tom izigravaju zakon, da uživaju pomoć ureda kao bolesni.

Mi bismo pre optužili te iste organe za nepravično lišavanje bolesničke pomoći i onih, koji imaju na nju pravo.

Fakat je, međutim, да i sadašnji zakon daje potpuno dovoljno srestava za poslovanje ove velike i delikatne organizacije. Zar 470 miliona dinara, koliko je naša organizacija sOcilalnog osiguranja imala na koncu prošle godine potraživanja | od zaostataka kod ubiranja prinosa za osiguranje, nisu dovolji ni da pokriju sve ove delicite? Sa finansijske strane, s koje se on ovde hajviše napada, sadašnji zakon je dakle potpuno zadovoljavajući.. Da li je kriza uzrok što ovaj novac od poslodavaca nije inkasiran? Ako bi to bilo, onda je iluzorno svako povećanje prinosa za osiguranje, koje traže njegovi pretstavnici. Jer ako se došlo do plafona o povećanju se ne može ni govoriti. ! mi mislimo da kriza nije pravi uzrok.

Po sredi je birokratija. Isti oni organi, koji su upropastili 1,834.286 dinara radničkog novca u Trgovačkoj i Mreditnoj banci u Sarajevu i 717.715 dinara kod Zadružne banke u Ljubljani, a da ih zato ni glava nije zabolela (koliko je nama poznato nisu pozvati na odgovornost), doveli suu do bankrotstva čitavo socijalno osiguranje. Zaveden je nemoguć sistem, koji često stoji u suproinosti sa misijom ovog zakonodavstva. Birokratske metode su kompromitovale organizaciju kako u finan= sijskom tako i u socijalnom pogledu.

Розје гуеса ovoga motivacija, kojom se traži revizija SOcijalnog zakonodavstva izgleda neozbiljna. Mevizija se može tražiti iz socijalnih motiva, i polazeći odatle mi smo principijelno za proširenje našeg socijalnog osiguranja. Argumenti, koji se navode za reviziju, neubedljivi su.

Za nas |e sada važno da konstatujemo da u ovom traženju povećanja prinosa za osiguranje u bolesti i nesretnom slučaju, kao i onom za reviziju zakonodavstva, leži priznanje, da nije kriza uzrok ogromnih deficita. U isto vreme imamo i priznanje od strane faktora, koji su provodili zakon u život, da je izigravanje zakona, koje oni nisu znali sprečiti, uzrok ·ovoga

stanja. To je nama dosta. Posle svega ovoga sadašnji uprav| јаз našeg socijalnog osiguranja stekli su pravo na otstupanje.

за .

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

И најнеупућенијем је јасно, да је извештај проф. Риста,

Оштра критика финансиј-

ског стања Румуније од

стране званичног делегата

француске владе професора Риста

ске владе, о финанијском стању Румуније. оборио јоргину владу. После рада од не

колико недеља, са читавим 0.00, експерата, Рист је поднео. прво извештај својој влади, а ова га је онда послала румун-

званичног делегата францу-

ском краљу. Објављен је у новинама исти дан када и оставка владе. | Професор Рист почиње сБој извештај са приказом финансијског стања Румуније пре и за време стабилизације. леја, и констатује, да је стабилизационим зајмом ушао у. Румунији знатан капитал, и да је чувањем буџетске равнотеже, Румунија могла имати здраве финансије, и поново. | успоставити свој унутрашњи и спољни кредит. Међутим три