Narodno blagostanje
11, јуни 1932,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
привредника. Додаћемо само једну резерву: сада би нам то врло мало користило, јер би за робу добили драхме од којих сада свак бежи, |
же Из саопштења конференције
трговинских, индустријских и занатских комора, одржане 6. јуна т. г. поводом закона о заштити земљорадника, вадимо следеће пасусе, јер смо њихову садржину истакли већ давно у нашим чланцима: „За привредни напредак наше земље потребно је одржати по сваку цену сталан правни и привредни поредак, клонећи се свих покушаја који би могли у јачој мери да потресу економско стање, а нарочито јавни и приватни кредит на страни и у земљи. Ако здраво схваћени виши државни интереси буду захтевали да се нови терети уведу, они не смеју бити на корист једнога сталежа, а на штету другога, него на терет целе државне заједнице сразмерно пореској снази грађана... Ако и када до овога закона дође мораће се предузети извесне мере и за заштиту трговине, индустрије и занатства... Трговинске, индустријске и занатске коморе категорички траже, како у интересу самих земљорадника тако и у интересу трговине, индустрије и занатства, па и саме државе, да се питање потребне помоћи земљорадника стручно и свестрано проучи, па тек на основу тако озбиљнога проучавања да се предузму праве даље мере, које ће стварно, и тренутно и у будућности помоћи нашег земљорадника“.
Ко је читао наше чланке у „Народном Благостању“" од 26. марта, 2. и 16. априла и 28. маја текуће године за тога ове констатације наших привредника нису нове. Овде ис-
Привредници о заштити сељака такнуте захтеве ми смо поставили већ пре два месеца. То је
доказ више да смо имали право.
Спа:
zašto je propala petroletim-
ska konierencija u Vašjing'tonti Pre mesec dana počela je sa radom petroleumska Коптегепcija u Njujorku, kojoj su prisustvovali svi zainteresovani ||_____ er dicenti (vaj put ) Pusi 0005 ierenciju je Tormalno sazvala Socony Vacuum Corporation, u sporazum sa ostalim velikim kompanijama. Za nju su bile vezane velike nade. U početku su se čuli i vrlo optimistički glasovi o njenom radu. Sazvana je neposredno posle ,„popravljenog” Keslerovog plana o redukciji svetske proizvodnje petroleuma, i trebala je da bude neka vrsta foruma za njegovo sprovođenje. U pitanju je svetsko tržište petroleuma, čije stanje je u poslednjoj godini katastrofalno. Opadanje svetske potrošnje petroleuma i povećanje proizvodnje u Rusiji i Rumuniji doveli su do nečuvene borbe na svetskom {ržištu, što je imalo za роsledicu strahovit pad cena. Benzin je jedan od najvažnijih de-
rivata sirove nafte, i zato je kretanje njegovih cena u 1929,
1930. i 1931. godini tipično za razvoj svetskog tržišta:
Najviša cena benzina u 1929 godini iznosila je na unutrašniem američkom tržištu 9.83 dolaska centa, a najniža 2.75 u 1931. Izvozna cena franko lađa 10 dolarskih centi u 1930 i 3.75 u 1931. godini. Prosečna cena u 1929. godini bila je na unutrašnjem američkom {iržištu 8.55, a izvozna 9.909, u 1930. godini 7.04 i 8.88, u 1931. godini 3.99 i 4.97 dolarskih centa.
"To su prvi, vidljivi rezultati borbe za tržišta, koja ie počela 1929. godine, a krajem prošle kulminirala. Interesantno је analizirati i rezultate s obzirom na razvoj izvoza pojedinih zemalja po količini i po vrednosti. Za poslednje tri godine došlo je do važnijih promena u spoljnoj trgovini sa petroleumom.
Amerika je 1929. godine izvezla 126 mil. buradi svih vVrsti derivata sirove naite u vrednosti od 493.4 miliona dolara, 1930. godine 122 mil. buradi u vrednosti od 438.2 mil. dolara, i 1931. godine 91 milion buradi u vrednosti od 232.3 mil. dolara. Na drugoj strani rumunski izvoz porastao je od 2.822.900 tona
1 у
рто-
|
Страна 377
u vrednosti od 9.532.2 mil. leja u 1929. godini, na 3.867.200 tona u vrednosti od 10.408.6 mil. leja u 1930. godini i na 4.668.000 tona u vrednosti od 6.901.0 mil. leja u 1931. godini. Glavna karakteristika gornjih cifara je jak porast izvoza po količini i katastrofalan pad po vrednosti. Sličnu sliku pruža i ruski izvoz, koji je porastao po količini od 3.815.200 u 1929. godini na 5.277.000 tona u 1931. godini. Za koliko je pala vrednost ruskog izvoza nemamo “ačnih podataka, ali sigurno procentualno nije ništa manje nego rumunskog, jer su i jedna i drugi država u glavnom prodavale na istim tržištima — nemačkom i engleskom, gde su uspele da bezobzirnim rušenjem cena smanje udeo američkog petroleuma.
Ostvarenjem Keslerovog plana irebala je da se obustavi dalja borba, i ograničenjem proizvodnje podignu cene na SVetskom tržištu, koje kod današnjeg nivoa više ne garantuju rettabilnost proizvodnje. Centralno pitanje, o kojem je ovisila sudbina Keslerovog plana, bilo je pitanje ruskog izvoza jer je proizvodnja u svim drugim zemljama stajala pod kontrolom američkih i englesko-holandske kompanije, a Rumuni su dali svoj pristanak ma ovaj plan. Kezultat tih težnji je i petroleumska konferencija u Njujorku. Rusi se izjasnili u načelu spremnim da sudeluju u njenom radu.
Međutim, teškoće koje su postojale ranije, pokazale su se za vreme konferencije kao nepremostive. usi ne žele ni DO koju cenu da ograniče svoju proizvodnju nafte iz dva razloga: 1) jer je povećanje proizvodnje nafte usko vezano sa SprOVOđenjem petogodišnjegplana, tako, da je unutrašnja potreba зуаke godine veća, i 2) jer su im potrebne devize, tako, da oni ne mogu pristati na smanjenje svoga izvoza, a niti na ograničenje proizvodnje, koje bi išlo na štetu unutrašnje potrošnje.
Mi smo već prilikom izveštaja o Keslerovom planu naglasili da je njegova sudbina vezana sa rešenjem ruskog pitanja. Na ovoj konferenciji trebalo ga je sada definitivno regulisati. Holandsko-engleska i američke kompanije bile su spremne da preuzmu sav ruski izvoz za vreme od 10 godina, na bazi prošlogodišnjeg izvoza, koji je iznosio okruglo 5.3 mil. tona; ova bi se količina proporcionalno povisila, u koliko bi se povećavala svetska potrošnja nafte. Međutim, Rusi nisu pristali na ovaj predlog. Prema novinarskim izveštajima iz Njujorka oni su tražili velike predujmove za buduće liferacije, kao i preuzimanje većih količina nego što je prošlogodišnji izvoz, na što ostali parineri na konferenciji nisu mogli pristati.
Prema vestima „Daily Mail-a” prvi razlog zašto konierencija nije uspela leži u tome, što je Staljin odlučio da umišti Anglo-Šel grupa, kojoj je na čelu Ser Henry Deterding. Poznato je, da je ovaj, otkako se je oženio jednom belom ruskinjomi, poveo ogorčemu kampanju protiv boljševizma, i svagde OtVOreno istupao kao neprijatelj Sovjetske Rusije. Sada se, po Daily Mailu-u boljševici žele da osvete Ser Deterdingu i da UTište njegov koncern. I zbog toga mije moglo da dođe do pozitivnih rezultata na peiroleumskoj konferenciji.
У нашем чланку „Револуција озго у Немачкој“ у прошлом броју „Народног Блапостања“ рекли смо, да је Хинденбург наједном пронашао да Бринингова влада води бољшевичку политику. Сада је познато да се је ова алузија односила на припремани законски пројекат о,насељавању 500.000 незапослених радника. Интересантно је, шта разумевају под бољшевичком политиком они кругови, који су утицали на Хинденбурга да сруши Брининга.
Нашим читаоцима су познате многобројне и скупе мере, које је предузела немачка влада у корист велепоседника из Источне Пруске. Последњи велики поклон који су добили био је децембарски декрет-закон. Он предвиђа да поседници, који нису могли да одговоре својим обавезама
бољшевичке мере нингове владе“
Бри-