Narodno blagostanje

Страна376

Немачка се налази у дилеми, из које изгледа нема излаза. Ако укине девизна ограничења могуће је да he ce њен извоз повећати, али пошто све девизе не иду одмах Рајхсбанци, Немачкој би брзо нестало девиза да одговори својим иностраним обавезама. Ако задржи девизне одредбе, исто тако није далеко моменат, када неће моћи више испунити своје иностране обавезе, услед пропадања активног салда њеног трговинског биланса, који је једина већа активна позиција у њеном билансу плаћања.

Законом од 31. марта ове године укинут је шшенични режим, а задржан је монопол спољне трговине. Привилеговано друштво за извоз земаљских производа добија монопол за извоз пшенице, коју купује на слободном тржишту, по цени, коју ће одредити Министар трговине и индустрије у споразуму са Мин. финансија. Чл. 2 Закона о промету пшенице одређује да ће Привилеговано Друштво за извоз плаћати пшеницу са 50% у готову, а 50% у боновима, који ће се примати за порез. Закон је донесен 31. марта, а до данас Призад није купио ни килограм пшенице за извоз. Тим поводом је г. Мом. Миланковић, директор београдске Млинарске задруге, написао чланак у којем третира питање извоза наших залиха пшенице, које износе 10.000 вагона. По његовом мишљењу оне су разлог да је цена на слободном тржишту пала од 140 до 150 динара колика је била одмах после укидања житног режима на 128—130 динара данас, што одговара паритету цена у Средњој Европи. Сем тога, данас је велики део те пшенице још у стовариштима, јер њени сопственици очекују да ће Привилеговано друштво почети ипак са куповином и на тај начин да ће моћи постићи повољније цене. Међутим, како до нове жетве нема више од месец дана, то ће ова пшеница када се појави на тржишту да сруши цене, и да их обори испод паритета на средњеевропском тржишту. Г. Миланковић, који је сигурно већ по своме положају добро упућен у ствар, признаје, да држава могуће има јаких разлога, због којих не може да приступи куповини шиенице, и зато тражи, да се укине монопол спољне трговине, и да се препусти приватној иницијативи да она заврши овај посао, који је требало да сврши Привилеговано друштво за извоз.

Захтев и излагање г. Миланковића могу се само допунити указивањем на последице које ће ове залихе имати на наше тржиште одмах после жетве. Сви досадањи извештаји о будућој жетви су неповољни. Услед великих киша, будућа жетва биће квалитативно много слабија него прошле године, што значи, да ће самим тим постати неспособна за извоз. Сем тога може се очекивати велика понуда пшенице одмах на почетку кампање, од стране произвођача, што ће исто тако имати утицаја на формирање цена. Овим неповољним факторима треба додати и притисак на цене, које ће извршити овогодишње залихе, тако, да ће настати двострука штета: извоз ће пасти због слабог квалитета, или се неће моћи постићи повољне цене, а на домаћем тржишту може се очекивати цена далеко нижа него данашња. И ако не делимо доста оптимистичко мишљење г. Миланковића о нашој будућој жетви, ипак сматрамо, да се са евентуалним њеним дефицитом не може правдати задржавање великих залиха овогодишње жетва. Монопол спољне трговине требаб

Старе залихе пшенице и овогодишња жетва

је да помогне продуценту, и да интервенционистичком купо-.

вином за извоз одржи ниво цена на домаћем тржишту. Пошто је монопол о спољној трговини остао мртво слово на хартији, то га треба укинути, и препустити приватној иницијативи извоз.

ШИРИТЕ „НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“!

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 24

Привредници Јужне Србије одржали су ових дана у Скопљу конферевцију, са које су упутили влади резолуцију од 13 тачака. Она се односи на политику државних банака, опијум, закон о заштити земљорадника, фискус, саобраћај и трговинску политику.

Од Државне хипотекарне банке тражи се проширење кредита за Јужну Србију; од Народне банке неповлачење сезонских кредита и најзад од Поштанске штедионице повраћај укинутих кредита од прошле године. Кредити државних установа нису за испомагање у беди већ за делимично пружање капитала националној производњи и трговини, Друго, срества државних установа морају се правично репартирати по целој земљи. Са овим резервама слажемо се са горњим захтевима.

Са предлогом, да се приступи ликвидацији постојећих опијумских стокова преко образованог отсека Привилегованог друштва за извоз слажемо се. Али не и с тим да ће то имати нарочито повољно дејство за привреду Јужне Србије. Цена опијуму се срозала, уновчење ће донети губитак и произвођачима и Привилегованом друштву за извоз. Ликвидација је ипак најбоље, што се може сада учинити.

Даље се моли влада да донесе закон, који ће узети у заштиту трговачке и остале привредне редове, пошто су они законом о заштити земљорадника доведени у опасност. То је око на што смо ми упозоравали чим се питање раздужења поставило. Заштита једног реда неминовно повлачи за собом и заштиту осталих. То је у Румунији већ наступило. Тамо је већ дозило и до протеста страних влада због далекосежних мера раздужења сељака. Код нас се појављује сада то исто.

Овде долази и захтев да пореске власти, као и државне установе не врше егзекутивну наплату пореза и других потраживања, јер су и покретности и непокретности пале до бесцења. То би био мораторијум. У толико далекосежнији, што би њим била обухваћена и приватна потраживања. Држава се већ дуго колеба што се тиче присилне наплате пореза. Што се тиче приватних потраживања ово се не би смело дозволити.

Од Министарства шума се тражи смањење таксе на ситну стоку на државним суватима на један динар по комаду; а од бановина и општина исто тако смањење таксе. И, без овог захтева, то би, с обзиром на очајно стање нашег сточарства, требало учинити.

Дуван је за Јужну Србију постао централни проблем од како су многе опијумске њиве остале непосејане. За то би требало поклонити пажњу тражењу, да Монополска управа одмах приступи издавању аванса на засађени дуван, Питање је само да ли он има срестава за то.

Поновно увођење царине на уљана семена не може се усвојити. Цео наш заштитни систем заснован је на слободном увозу сировина и поновно царињење пореметило би је из темеља.

Захтеви у саобраћајном погледу сасвим су на месту. Саобразба грчке железничке тарифе од Ђевђелије до Солуна нашој, требала је већ давно да буде извршена.

И остала два предлога тичу се Грчке. један се односи на укидање хемијске анализе на увежену пшеницу и увођење специфичне тежине од стране Грчке као мерила по коме се она у целом свету продаје. Жалосно је да у Грчкој овај поступак није већ одавно укинут.

Ми помињемо на последњем месту захтев за стварање царинске уније између наше земље и Грчке, и ако то резолуција ставља на прво. Тај предлог је врло важан и о њему би се могло више писати. Ми ћемо се ипак задржати на

Невоље јужно - србијанске привреде

изјави да потпуно делимо становиште јужно-србијанских |