Narodno blagostanje
18 јуни 1932 _
IZVOZ PŠENICE U Novo
Mišljenje =. Aleksandra Mitića,
HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ
Страна 387
МЕ
>
Beč, zastupnika Priv. Izvoznog
Društva Višab та :2002 1932'33 Басе 35.000—40.000 vagona, — Pifanje iržišta. -— Kabuve bi se cene mogle očebivali. — Monopol ili slobodna frgovina. — Šla još može doprineti postizavanju bolje cene za producenta.
G. Mitić nas je jako obavezao svojim člankom o tome kako da se optimalno unovči višak pšenice preko naše domaće potrebe u kanipanji 1932/33. godine. Malo je
_ ko pozvat i stručan kao on za to — ne samo u svojstvu zastupnika Privilegovanog izvoznog društva za Srednju Evropu, već naročito kao dugogodišnji trgovac na veliko zrnastom robom. G. Mitić je izneo svoje gledište sa kojim se mi ne možemo složiti — što ćemo pokazati u produženju njegovog članka. Ali kako je unovčenje pšenice u nastupajućoj kampanji po našem mišljenju još mnogo teži problem no u prošloj kampanji (naročito zbog grehova učinjenih u prošloj kampanji prema proizvođačima), to ćemo rado objaviti svaki napis sa kritičkim ili konstruk-
· tivnim primedbama i sugestijama po ovom pitanju. G. Mitićev članak neka bi služio kao uvertira za diskusiju.
1. Višak za izvoz 1932/33 biće 35.000—40.000 уасопа. .
Ртета дозадазијт 1туе ата о зтапји поуе Хејуе očekuje se znatno manji prinos nego u prošloj godini. Pesimiste idu čak tako daleko da sumnjaju da ćemo uopšte imati viška za izvoz. Ja u to ne verujem, ali se slažem s tim, da će prinos biti manji od prošlogodišnjeg. Izvozni višak u prošloj godini procenjen je sa 5 do 6 miliona mic. — Ako uzmemo, da će u novoj kampanji izvozni višak iznositi samo 40—50% od prošlogodišnjeg, onda možemo računati da ćemo za izvoz imati oko 2.5 do 3 miliona mtc. Ovome treba dodati rezerve iz ргоšlogodišnje žetve, koje se još nalaze u zemlji, a neće se moći do nove žetve izvesti. One verovatno iznose oko 1,000.000 mtc. — a: po nekim i više. U tom slučaju izvozni višak 1932/33 godine iznosio bi oko 3.5 do 4 miliona metercenti. Po sebi se razume, da se približno tačne cifre tek nakon nove žetve mogu imati.
Polazeći sa tačke gledišta: da ćemo imati pšenice Za izvoz, bez obzira da li koju hiljadu vagona manje ili više, da vidimo na koji način i kakvim sve blagovremenim merama može se u narednoj kampanji s uspehom i bez novčanih žrtava po državnu kasu, obaviti izvoz žitnog viška.
II. Pitanje tržišta
Prvo pitanje sa kojim se treba pozabaviti, to је oho mogućnosti plasiranja i postizavanja što boliih cena.
Poznato je, da su naši glavni kupci u prošloj kampanji bili Čehoslovačka i Austrija, gde smo postizavali
· znatno Dolie cene nego u relaciji Braila. — Čehoslovaска је, usled slabe prošlogodišnje žetve u Slovačkoj, preko cele godine bila stalan kupac naše pšenice tako, da naš plasman u toj državi od jula prošle godine do konca maja tek. godine iznosi preko 2 miliona mfc. U Austriji je plasirano do kraja maja samo oko 4.000 vaBona, a mogli smo prodati više, da smo još u početku kampanje imali kliring i preferencijal. Ostatak našeg IZVezenog viška morao je biti .-upućen-preko Braile i prodan na bazi cena svetskog iržišan 00
Gornja dva tržišta imaće isti značaj za nas i u idu-
ćoj kampanji, pošto nema izgleda da će se situacija na svetskom tržištu u skoroj budućnosti izmeniti u toj meri, da našem izvozu omogući postizavanje cena srednjoevropskog pariteta. Naša glavna pažnja treba da bude posvećena ovim pijacama sa zadatkom, da na vreme osiguramo što veće učešće u pokriću njihovog deficita uz što bolje prodajne cene, pošto se može sa sigurnošću očekivati, da će potreba za uvoz inostrane pšenice ovih dveju država, a naročito Čehoslovačke, biti znatno manja od prošlogodišnje, s obzirom na izveštaje O povolinim izgledima za ovogodišnju domaću žetvu.
IH. Kakve bi se cene mogle očekivati
Nema sumnje, da. preferencijal igra glavnu ulogu. U prošloj kampanji imali smo u Čehoslovačkoj kontigenat od 10.000 vagona sa preferencijalom od Kč. 18.po mtc., a u Austriji 5.000 vagona po sniženoj carinskoj stopi od 3.20 kruna u zlatu.
Pod pretpostavkom da i za narednu kampanju obezbedimo iste kontingente sa istim preferencijalom, imali bi smo još u početku nove izvozne kampanje osiguran teren za plasman skoro 1/2 predviđenog ovogodišnjeg izvoznog viška. Imali bi smo postavljen temelj za izvoz celokupnog pšeničnog viška (ili bar najvećeg dela) koji bi se, sukcesivno imao kretati i u relaciji Braila. Jednovremeno bi prodajne cene na bazi ргејеrenciiala poslužile kao regulator kretanju cena na паšem unutarnjem prometu i sprečile event. neopravdano srozavanje istih. Preferencijalni sporazum sa ČSR. i Austrijom obezbedio bi nam prodajnu cenu od cirka din. 30 do 35 po mtc., preko svetske pijačne cene. Za oba kontingenta od ukupno 15.000 vagona to iznosi cirka 50.000.000 dinara. |
Prodaja i plasman kohtingenata u ČSR. i Austriju mora biti organizovan. po napred uvrđenom planu. Slobodan izvoz u tom pravcu ne bi doneo nikakve koristi: naprotiv, dejstvovao bi katastrofalno na razvoj cena. Utakmica pojedinaca kod plasiranja robe imala bi za posledicu srozavanje cena tako, da bi iskorišćavanje preferencijala došlo u pitanje. Treba same imati u vidu slabu finansijsku moć naših izvoznika, pa da. nam svima bude jasno da bi kod slobodne izvozne trgovine glavnu reč vodio strani kapital, u čiju bi se službu najveći deo naših žitarskih trgovaca morao staviti. To ne bi trebalo dopustiti ni u kom slučaju. Taj posao treba i dalje da ostane u okrilju države, odnosno PrivilegoVanož OUUŠIUVA. |
Naša potiska pšenica prodaje se danas:
u Čehošlovačkoj, ico. Bratislava po Kč. 85.dođav preferencija] Kč. 18.| Kč. 103.što odgovara Din. 172.i AuSTIiji, (eo. BEČ -- ПАЗ ти којој је сет руејегепсца од А. 5. 2.20 ро а зак итал. 510 одаоуага Рт. 184.-—