Narodno blagostanje

Страна 388 НАРОДНО ex Braila

šlep (bez preferencijala) fr. Frs. 52.— =

što odgovara Din. 116.—

Nije isključeno da je približno isti odnos početnih cena koje će verovatno biti za 10—20% niže od sadanjih. 5 |

Ako uzmemo kao ostvarljivo, da. u Čehoslovačkoj i Austriji postignemo jedno na drugo (uključivo prelerencijal) prosečnu cenu od din. 160.— po kvintalu, a u relaciji Braila samo din. 100.— onda bi prosečna cena za odgovarajući kvantum u odnosu 2:1 iznosila Din. 140.— po metercenti. ·

Када зе postavi kao baza da se u spomenute dve države ima plasirati količina od 15.000 vagona, onda је stvorena mogućnost za izvoz dalje količine od 7.500 vagona u pravcu Braile, što bi imalo za krajnji rezultat prosečnu cenu od cirka din. 140.— po q. za jedan kvantum od 22.500 vagona, odnosno za oko 60% zamišljenog ovogodišnjeg izvoznog viška.

IV. Monopol ili slobodna trgovina

Na temelju preferenc. ugovora sa ČSR. i Austrijom i prodajne cene od din.140.— (odnosno one koja se u početku nove kampanje bude iskazala kao pDrosečna) imao bi se vršiti otkup od producenta, minus troškovi skopčani sa otkupom, prodajom i drugom reŽijOm. Privileecovano društvo snabdeveno obrtnim kapitalom pristupilo bi sukcesivnom otkupu, koji bi se u pogledu kvantuma imao kretati u granicama izvršenih i mogućih prodaja, a po svakovremenim procesnim cenama postignutim prodajom u inostranstvu.

Otkupnu cenu ne zamišliamo dakle utvrdjenom, (kao u prošloj godini) već bi njena visina i kretanje u glavnom zavisilo od postignutih prodajnih cena u inostranstvu. — Samim, tim, što kretanje cena ostaje slobodno, a početne otkupne cene Prizada baziraju na prodajnim, stvara se mogućnost normalnog razvoja unutarnje осуше i jednovremeno postavlja baza za utvrđivanje cena u domaćem prometlu.

Kod slobodne trgovine u zemlji, mlinovi i trgovci hranom pristupiće odmah otkupu od producenata bez straha od event. pada cena i to, prvi u svrhu meljave, a drugi u cilju prodaje mlinovima ili Prizadu za izvoz. — Aktivno učešće mlinova i trgovaca u samom počelku nove kampanje, isključilo bi naglu ponudu robe od strane producenata. Tome u prilog ide i okolnost što ovogodišnja žetva neće biti rekordna, usled. čega i sam producent bez preke potrebe neće žuriti sa prodajom. Еогзјтасе зато опај koji mora, a čekaće onaj ko može da izdrži. Tako |e od uvek bilo u ranijim godinama.

Sve skupa uzev isključuje bojazan, da se neće moći u početku kampanje preuzeti količine Које зе па domaćim pijacama budu ponudile. — Pored ofkupa od strane Prizada, mlinova i trgovaca, tu su i zemljoradničke zadruge, koje će svojom organizacijom doprineti uklanjanju svih event. momenata koji bi išli na štetu producenta.

Privilegovano društvo, — čiji je zadatak zaštita interesa producenata i unapređenje izvozne trgovine sa mandatom u ruci: da зато опо može obavljafi izvoz pšenice za one države gde uživamo ргетегепсцај, predstavljalo bi najjačeg kupca u zemlji po najboljim cenama. Jednovremeno bi Prizad postao regulator cena u zemlji i za izvoz, pošto bi se celokupna unutarnja frgovina upravljala prema cenama koje Prizad u svako doba bude mogao da plati ponuđačima.

|OINL VV AJDB | Bp. 25

Ovako postavljen program rada pružiće, verujemo dovoljnu sigurnost za uspešno rešenje postavljenog zadatka. — Jedan od glavnih uslova je i to: da Prizad raspolaže dovoljnim obrinim kapitalom, Како 6: зе poslovi bez zastoja i revolta mogli obavljati.

. Preferencijal za Čehoslovačku treba da bude na istoj osnovi kao i za Austriju, t. j. da bude izražen (ako je to uopšte moguće) u sniženoj carinskoj stopi. Realizovanje je na taj način mnogo praktičnije i omogućava naplatu kod svake isporučene količine u vidu veće prodajne cene čime se ujedno osigurava isplata pune cene producenata.

I izvozni posao u današnje vreme nije ni malo lak niti jednostavan, da bi se bez osetnih štetnih posledica po producenta mogao prepustiti slobodnoj trgovini. Pored teškoća oko iznalaženja kupaca i plasmana robe ima još i drugih muka i nevolja, koje pojedinac mnogo teže može da savlada nego organizovan rad pod državnom firmom.

Tako na pr. u Čehoslovačkoj је zaveden sistem uvoznih dozvola sa utvrđenim mesečnim kontingentima: nije dakle omogućeno da se uveze koliko se hoće, već samo koliko |e predviđeno 'kao stvarna potreba. Pa i ta stvarna potreba svodi se na minimum, sve u cilju ograničenja uvoza. — Razumljivo је, da bi kod slobodne trgovine i ograničene mogućnosti plasmana nastalo utrkivanje ponuđača i licitiranje сепа па dole. Rezultat bi bio taj: plasman bi u pogledu kvantuma ostao isti, a prodaja bi se obavila po nižim cenama. Koga bi to direktno pogodilo, ako ne proizvođača.

U Austriji vrši se plaćanje putem kliringa. Poznato je kako kliring funkcioniše i da treba mesecima čekati na red, da se dođe do unovčenja prodate robe. Može li privatna trgovina da se podmiri s tim načinom isplate i da li ona ima mogućnosti da sebi nabavi finansijska sredstva s druge strane, za dalje svoje роslove, dok putem kliringa ne unovči prve partije pro-

| date robe? Iskustvo sa izvozom kukuruza, svinja i dru„gih artikala za Austriju, daje dovoljno dokaza o tome,

da samo ustanova sa jakim finansijskim sredstvima, odnosno kreditom, može da iskoristi maržu u ceni koja se postiže prodajom u Austriji a na bazi obračuna putem klirinca. Ponuda pojedinaca bi tu maržu ubrzo zbrisala licitiranjem cena na dole. Tražio bi se brz način unovčenja, — što je moguće samo prodajom za zdravu valutu ili dinar — a, toga u Austriji slabo ima. — U međuvremenu bi Mađarska, koja također održava kliring sa Austrijom, podmirila glavnu poftebu u pšenici, što bi također išlo na štetu našeg plasmana.

Kad već nema mogućnosti za plasiranje svake količine, već samo izvestan mesečni kvantum, onda ne može biti svejedno: da li ta| plasman sprovodi jedna čvrsta, organizovana i od strane države podržavana ruka, ili ga sprovodi slobodna trgovina, t. |. kako ko ume i za shodno nađe.

Van svake je sumnje, da kod današnjih teških prilika u celom svetu, prodajna politika u rukama: |edne organizovane i kompaktne ustanove mnogo bolje rezultate može da pruži, neso akcija pojedinaca.

Održavanje cena na prodajnim pijacama, odnosno sprečavanje obaranja istih, kao i iskoriščavanje povoljnih momenata za: povišenje istih mnogo je lakše izvodliivo putem. prodaje „jedne ruke” nego li putem slobodne utakmice: To nam potvrđuje i iskustvo iz poslova– nja u prošlogodišnjoj kampanji. | |

Prodaja. robe u inostranstvu treba i mora Otpočeti na vreme. — Prošle godine prodaja odi strane Prizada otpočela |e kasno. Iz statističkih podataka čeho-