Narodno blagostanje
Страна 390
угаје па једап nivo, ispod kojeg пе bi раје da nije stvorena bila nagomilanost robe, kojoj okolnosti mogu
se pripisati i tadanje jevtine ponude rumunske pšenice.
na čehoslov. tržištu.
U narednoj kampanji nema izgleda da će se po-
javiti potreba za lagerovanjem robe u inostranstvu. Smišljenom organizacijom izvoza i unutarnjeg prometa mogu se ovi troškovi potpuno izbeći. Pomoću plovnih objekata Rečne. plovidbe Prizad može izvesne količine robe, silom prilika primljene od producenta a još neprodate, da zadrži izvesno vreme na utovarnim stanicama i da ih sukcesivno otpremi u pravcu :prodajnih pijaca. j
Za vreme zimskih meseca, kod obustavljene plovidbe potrebne količine za prodaju do proleća mogu se isporučivati iz šlepova, koji.bi se imali pre obustave
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
__ Бр. 25 plovidbe postaviti u čehoslovačkim i austriskim prista'ništima. Time bi otpala potreba za lagerovanjem. _ U vremenu opšte krize i slabih poslova, sigurno je da ni Rečna plovidba nema mogućnosti stalnog zaposlenja svih svojih raspoloživih objekata. U toliko lakše može jedan deo njenog plovnog parka da zameni inostrane lagere, bez stvarne štete. U svakom slučaju to bi bilo bolje, nego plaćati strancima istovar, ponovni utovar, lagerovanje, osiguranje i t. d. __ Angažovanje objekata Rečne plovidbe u gornju svrhu koristilo bi ostalim domaćim brodarskim društvima, pošto bi ta domaća preduzeća u unutarnjem
prometu bila jače zaposlena. A to je ipak opšta, naci-
onalna dobit. — Strana preduzeća ne bi mogla u tom slučaju izvući koristi za sebe, jer ne obavljaju plovidbu na domaćim rekama.
МИШЉЕЊЕ В. БАЈКИЋА
Спољно-трљовински проблем. — Унутрашњо-тртовачки проблеми. — У чему лежи проблем:
К Спољно-трговински проблем
· Као што знамо, последње две године код пшенице је стална хиперпродукција и због тога је код извозних држава питање тржишта централно. Због тога г. Митић тим почиње своју расправу. Он стоји на гледишту да би обновљење трговинско-политичког стања из текуће кампање било потпуно задовољавајуће и за наступајућу; т. ј. требали бисмо да сконцентришемо своју пажњу на обновљење преференцијала с Аустријом за 5 хиљада вагона, и са Чехословачком 10.000 вагона, а да остатак, који неће бити велики у идућој кампањи, извеземо преко Браиле под општим режимом светског тржишта. |
Сматрамо да је г. Митић био и сувише скроман у погледу инострано-тржишних захтева ради уновчења наше пшенице. Он на пр. никако не узима у комбинацију преференцијал са Француском. Можда због тога што му сам уговор није био познат, а можда и због тога што сматра да остварење овог лежи у далекој будућности (јер према уговору преференцијал са Француском може ступити на снагу у најбољем случају у новембру т. г.) Ми пак сматрамо да француски преференцијал треба безусловно узети у обзир.
Подвозни трошкови до Француске, виа Браила, износе 30—35 дин, по товару, односно за 17—22 дин. више него до Братиславе и Беча односно Браиле. Ако се од Француске добије преференцијал од 30% од данашњег минималног царинског става на пшеницу, онда остаје још увек један плус од 18 дин. према цени, која би се добила продајом на светском тржишту преко Браиле. Г. Митић рачуна, да ће најмање 1/3 вишка идуће кампање бити продата по цени светског тржишта виа Браила. Ако би то било само 12.000 вагона, онда би нам преференцијал са Француском донео један плус од 21 милион динара.
Исто тако ни једном речи не помиње г. Митић могућност пшеничног преференцијала за Немачку. Истина, он данас не постоји, али како је Немачка већ одавно дала пшенични преференцијал Маџарској, Румунији и Бугарској (последњој тек последњих дана), а како с друге стране предстоје преговори с Немачком, то би требало узети у комбинацију могућност и тога преференцијала. С обзиром на транспортну релацију, која је много повољнија за Немачку него за Француску, немачки преференцијал презентира се много повољније него француски, Но
У вези с овим преференцијалима стоји питање, које је г. Митић додирнуо у једноме пасусу свога чланка, а то је оно о облику преференцијала, Најелементарнији облик преференцијала састоји се у снижењу уговорне И за све др-
жаве важеће царинске стопе, Такав није преференцијал са,
Чехословачком, ни онај са Француском. По уговору са Чехословачком преференцијално смањење царинског става за пшеницу (од 90 ч. к,) за 18 круна не исплаћује се увознику, нити одмах при увозу, већ тек по истеку кампање Чехословачка плаћа нашој држави цео износ, (који за ову кампању, узгред буди речено, још нисмо ни примили). Сличан је и приференцијал у француском уговору. И тамо француски фиск исплаћује привилегованом увознику износ преференцијала. Само се не зна да ли одмах при увозу или на крају кампање; питање које се тек има регулисати.
У оба ова случаја преференцијал се своди на кредитирање увозне државе за износ целокупног преференцијала на краће или дуже време од стране увозника. Данас при великој оскудици капитала код нас, бар несразмерно већој него у Чехословачкој, а да не говоримо о Француској, то је врло велика отежица нашем извознику. Преференцијал би требао да се ликвидира при самом увозу за увезену партију, јер би тиме смањио потребан обртни капитал извозника, А и много би упростио администрацију, јер као што г. Митић примећује, за инкасо тако кредитираног преференцијала потребан је нарочити организам, јер би готово немогућно било да се сваком увознику отвори засебан конто у књигама царинарница увозне државе.
Il Унутрашњо-трговачки проблеми
А. Монопол увоза
Овај се оличава у двема алтернативама: монопол извоза или слободна трговина. Г. Митић заступа прво гледиште: он сматра да у будућности Извозно друштво треба да има монопол извоза. Он за то наводи неколико разлога;
1. Само би једно извозним монополом снабдевено друштво било у стању да плати цену која се добија као просек продајних цена по преференцијалу и на слободном тржишту. Као што смо видели, г. Митић је пронашав да би та цена била 140 дин. кад би се 23 продало при постојећој цени и при постојећим преференцијалима за Чехословачку и Аустрију, а 1/3 (наравно при постојећој цени) виа Браила.
Горња израчунавања просечне цене од стране г. Митића не можемо да узмемо озбиљно: нити ико зна колика ће бити цена у идућој кампањи, нити се може знати колика ће бити квота извезена под преференцијалом и то за сваку државу засебно, пошто за сваку државу постоји засебна цена под преференцијалом. Ван сваке је сумње, да ће формирање, цена пшенице у идућој кампањи наићи на огромне тешкоће из простог разлога што ће постојати две цене: једна привилегисана за земље које нам дају преференцијално поступање и друга за продају по цени светског тржишта. Али је потпуно искључено да би Призад у режиму монопола. из-,
+