Narodno blagostanje

_|B jymw 1935 ______

воза могао да калкулира цену онако како ЈЕ то радио г, Митић, Призад мора да плати за сваку партију цену земље у којој је та роба продана; а ако роба није продана, онда може да плати само цену светског тржишта. Због тога ми сматрамо, да ће настати код нас у идућој кампањи хаос у погледу формирања цена:

За време док преференцијали не буду исцрпени правилно би требало да у земљи постоји само једна цена, и то она по преференцијалу, а по исцрпљењу истих она светског тржишта. Тако би било ако би постојао монопол извоза. О томе мало доцније. Овде је главно да истакнемо, да носилац монопола извоза ни у ком случају не сме онако да калкулира цену, како је то радио г. Митић, а да не рескира велике губитке.

2. Као други аргумент за монополисање извоза наводи г „Митић постојање преференцијала. Он вели, да би на пр. наши извознини појурили као без главе да искористе преференцијал са Чехословачком и да би стога сјурили цене на најнижи ниво.

Истина је да преференцијал имплицира извесну планску извозну привреду. Потребно је да једна централа одреди ритам извоза и подели преференцијал на појединце. Али за то није потребан монопол извоза, као што то најбоље локазује пример са извозом стоке за Аустрију.

3. Као трећи разлог наводи г. Митић специјалан облих преференцијала са Чехословачком, где се мора да чека дуго на исплату истога. То би била свакако једна финансијска отежица за поједине извознике, али свакако за велики део не несавладива. јер, ко може да скупи 300 дин. капитала за обрт 100 килограма пшенице, тај може почекати за 31,50 дин.

4. Као четврти аргумент наводи он одоцњење у исплати противвредности робе увезене у Аустрију. Он указује на то, да се често месецима мора да чека док се добије противвредност преко југословенско-аустриског клиринга. Овај случај је сличан оном под 3., он је чисто финансиске природе, а ти проблеми нису несавладиви, као што у осталом показује резолуција трговаца извозника од 12. јуна Т. T., _ о којој ће бити мало доцније речи:

5. Даљи аргуменат, који наводи г. Митић, је опасност да се при слободи извоза не појави стран капитал као. купац и извозник наше робе, а то се ни у ком случају не би смело допустити.

Не знамо за што. На против, ми сматрамо да би страни увозници у идућој кампањи донели огромно олакшање у послу око уновчења наше пшенице. Г. Митић сам примећује да је финансиско стање наших извозника веома танко. То је тачно, као што је тачно и то, да ми не можемо имати сав капитал потребан за финансирање жетве пшенице и да би нам у том правцу стран капитал учинио неоцењиве услуге. За нас је на против припуштање страних увозника главни аргумент против монопола извоза и у корист слободне трговине.

6. На шестом месту вели г. Митић да је данас и сувише тешко извозити пшеницу, наћи пласман и ликвидирати посао. Тешко је пронаћи најбоље тржиште, сазнати цене и наћи најбољу руку. .

Ми се с тим потпуно слажемо, само да за то није потребан монопол извоза. Трговци извозници у својој резолу-

_цији веле да би те недостатке могао сјајно да уклони Призад као комисионер.

7. На послетку вели г. Митић, да би требала да постоји планска продајна политика. То би било свакако идеално стање, али, ако бисмо једанпут усвојили овај аргумент, онда не бисмо били од социјалистичког уређења државе далеко, јер једино, што недостаје. данашњој капиталистичкој привреди и што је узрок анархије, то је план, Ми сумњамо да би с се г. Митић сложио ва“ свима. конзеквенцијама,

народно. БЛАГОСТАЊЕ

Страна 391

Г. Митић је прилично површно додирнуо питање, зашто је Призад у својству монополистичког извозника у овој кампањи претрпео грозан фијаско у сва три стадијума кроз које је прошао. У првом стадијуму имамо само монопол извоза, у другом и монопол унутрашње трговине, а у трећем опет само монопол извоза, и у сва три случаја је тотално отказао. За прву периоду вели г. Митић, да је узрок фијаску у томе што је и сувише био велик губитак, који је имала држава да поднесе по првобитном житном закону. То није тачно: у првој, друго и трећој фази монопол извоза крахирао је из чисто финансијских разлога. Призаду је недостајао не само капитал, који се истопио у облику губитка за извоз,“-већ и капитал који је био потребан, да се по слову и духу закона поступа, т.ј. купе све понуђене количине по цени утврђеној од стране правитељства, Фијаско Призада у трећој фази говори више него дебела књига. По 'закону од 29. марта Призад је имао за дужност да почне одмах да откупљује пшеницу по цени од 160 дин. плаћајући половину у боновима, а другу половину у готовом „Међутим он до данас није купио ниједног товара у тој форми, а то је главни узрок недогледне штете, коју трпи наш произвођач, што за време високих цена у мају није извезен сав вишак.

У осталом и сам г. Митић вели на два места, да је за остварење монопола извоза у корист Призада претходан услов да он буде снабдевен довољним капиталом. То нас потсећа на причу о узроку, зашто нису звонила сеоска звона приликом владикине посете. Био је сто и један разлог, али први је што нема звона. Питање монопола извоза може да се дискутује аргументима, које је изнео г. Митић и свима осталим, али под условом да се претходно реши питање капитала. До тог момента беспредметна је цела дискусија.

Б. Слободна трговина.

А да ли је могућа слободна трговина 2 Постављајући ово питање, да претходно нагласимо, да се оно односи на слободну трговину преко границе, пошто и г. Митић заступа гледиште да унутрашња тргвина треба да буде потпуно слободна, т. ј. да трговци треба да продају из слободне руке Призаду.

Колико је нама познато потпуну слободу извоза нико не тражи, Бар ми нисмо у јавности чули такву ревандикацију. У погледу слободне трговине најдаље иде организација извозника, која је у резолуцији од 12. јуна т. г, У т. 5. поставила захтев: „да се од 1. јула уведе слободан извоз свих врста жита и да се заведе једнако поступање према сваком легалном извознику у сваком правцу искључујући свако повлашћење,“ Али ту тачку треба довести у везу са говором претседника, који је једногласно примљен, а по коме држава треба да по сваку цену продужи и омогући рад Призаду, „у ком учествују извозници и задругари капиталом и радом, као извозне страже и као комисионара у извозној трговини; да би она могла обавештавати наше извознике о могућности извоза у поједине државе и какве цене варирају у појединим земљама, те да наш извозник буде обавештен о земљи, у коју иде са робом. Држава треба да створи мокућност кредитирања извозника преко Призада као комисионара“.

Оно што је главно, то је, да наши извозници проглашавају потребу једног заједничког комисионара за све извознике у лицу Призада. Као што зна сваки почетник из трговачког права, комисионар је трговац, који тргује у своје име и за туђ рачун. У погледу свршавања посла он је потпуно слободан. Он је само одговоран за цене према своме комитенту, иначе питање о томе, коме ће продати, како ће продати, лежи у његовој дискрецији, за коју су једини критеријум правила савесног трговца, Ми не знамо, да ли наши извозници сматрају да Призад треба да има монопол комисионерства, или да се припусти и конкуренција осталих, Али,