Narodno blagostanje

+

18. јуни 1932.

ромне губитке од перманентног падања цена, - Може се рећи, да су за последње 3 године много више погубили трговци

него сељаци, јер су ови, као што видесмо, одмах после жетве.

продавали. Позната је ствар, да је цео кадар наших трговаца житом десеткован за последње три године. То исто важи и за стране трговце, који су радили код нас, зашто је најбољи доказ пад под стечај највеће европске фирме Штрасер и Кениг. Ко год се појави на нашем тржишту одмах после жетве, биће добро дошао, јер он одмењује, ако не губитке, а оно у почетку у сваком случају велики ризик наших произвођача пшенице. Ни страни трговци не би дошли другојаче, него под условом потпуно слободне трговине. Али ни то не би било довољно да обезбеди уновчење шиенице по паритету преференцијалних тржишта. Нисмо 34боравили велико узбуђење у јавности и у службеним круговима због тога, што је у почетку кампање 1929—30. год. пшеница продавана у Новом Саду за 10—20 дин. јефтиње, но што је био паритет, на који се извозила. Приређена је тада једна службена анкета, страшне су претње упућиване спекулантима и наравно све то. без успеха. То је лежало у природи ствари. Само цена испод паритета могла је довући странце са толиким капиталима да су примили готово целу жетву и, узгред да напоменемо, на том изгубили силне. милионе. Дакле неопходно је потребно да приватна иницијатива домаћа и страна дође на тржиште одмах после жетве, али је то врло сумњиво. Већ због тога, као што рекосмо, што ће увоз у дефицитарне земље бити отежан, и што код

- нас нема силоса,- још увек се има рачунати са ценом испод

паритета. И ту се показује значај идеје која служи за оснивање Призада. Ми нисмо начелно присталице тих организама, као што је Призад; веома смо незадовољни начином на који је он обавио посао лањске године, у колико је то од њега

__ НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 393

зависило, па ипак је данас, с обзиром на описано стање на тржишту, неопходно потребан један организам, који би интервенисас ма и у мањим размерама, јер би то много допринело учвршћивању цена. За нашег произвођача би била благодат, када би Призад имао могућности да интервенише одмах после жетве. То је чињеница против које се не може бунити ни најфанатичнији присталица слободне трговине.

Из свега овога се изводи закључак да је слободна трговина пшеницом преко границе битан услов за: што боље уновчење пшенице у идућој. кампањи — ако се не може носиоцу монопола извоза: да даду потребна сретства, да би он примио на себе цео терет. Али изговарајући реч „слободна трговина“, ми не можемо, а да не доведемо у везу са оним, што- смо рекли о потребној организацији према земљама које практикују политику контингентирања. У томе случају мора постојати једна рука која ће координирати извоз у дотичне: земље. Према томе режим слободне трговине има да пронађе начин за измирења тог принципа са потребом интервенције, да би се у опште могао да искористи контингент. |јри томе се пак мора-имати у виду да не може ни у ком случају да се-повери тај посао распореда контингената ономе, ко се у: исто време.бави трговином, било за свој, било за туђ рачун. Према томе слободна трговина се може замислити само тако, да постоји самосталан уред за координирање извоза по контингентима и један организам по могућству који би интервенисао у случају кад приватна рука малакше или из других KOjMX разлога 7 цене далеко испод паритета.

" Обезбеђење преференцијала у што више земаља и прихват што веће количине: робе одмах после- жетве, животни су проблеми предстојеће кампање. -

ДОГАЂАЈИ М ПРОБЛЕМИ

Крајем прошле недеље је одобрен специјални мораториум "трима малим провинцијским новчаним заводима и то: Банци и штедионици Горског котара, Равна Гора (1.5 милиона главница), Бокешкој бавци у Котору (2 милиона) и Муслиманској кредитно, банци у Фочи (1 милион). Мораториум одобрава Министарски савет, на предлог министра трговине путем нарочите уредбе, а на OcHoBy параграфа 5. Закона о заштити земљорадника. Овом олакшицом могу да се служе само банке са иначе здравом активом, т. |. они новчани заводи, који су постали привремено неликвидни и који су дошли у тешкоће због поремећевих кредитних и опште привредних прилика. Банкама, чија је актива начета, не могу се по закону дати ове погодпости мораториума. Мораториум даје банкама респиро, а то је у данашњим приликама све. Према притицању банчиних потра= живања, односно могућностима реализације активе, одређују се квоте исплата пасиве (поверилаца и улога), које, ако о року не буду подигнуте, прелазе у такозвана нова потраживања (обавезе настале после одобрења мораториума) за коју важе нарочити прописи, означени у уредби. Ода могу Сили пласирана само у краткорочне и врло ликвидне ангажмане (менице способне за реесконт, ломбард државних хартија од вредности) а 25% од улога мора бити пласирано у благајничке записе Народне банке, код Државне хипотекарне банке и Поштанске штедионице.

још три банке добијају мораториум

За поменуте банке издата је једна уредба, важећа за

све три. Не разликује се од ранијих уредаба сем што макси-

мира Па Нење старих дуговања (то је једна новина) и то. код Банке и штедионице Горског котара на 4% Зруто, Бокешке“банке -на 5% а код Муслиманске кредитне банке па 6% бруто годишње, у колико нису уговорене ниже: каматне стопе.

Није то лака ствар за управу једне банке када мора тражити примену специјалног заштитног режима. Објашњење могу дати само тешке прилике садашњице. Због тога није неинтересантно бацити поглед на стање завода, који су морали ићи овим тешким путем.

Нарочито интересантан мора бити случај Бокешке банке у Котору.

Из биланса за 1931. годину добија се врло повољна слика: улози на штедњу су порасли према 1930. годину за 2л1 милиона на 13.37 милиона односно за 20%; то је свакако повољан знак. Повериоци су смањени, што је у данашњим приликама такођер повољно. У активи видимо повећање ссконтних кредита као и оних по текућим рачунима (у осталом у много већој мери). Бруто зарада је већа но 1930. године, расходи банчини, нарочито плате, знатно су смањени, порези такођер, и да није било отписа курсне разлике на државним хартијама од вредности, која је отписана са 333 хиљаде динара, чиста би зарада била већ него последњих година. Од последњег билнса је прошло пет и по месеци — и ми знамо, да има крајева, у којима су се прилике баш у тим месецима знатно погоршале. Има места, где је навала улагача и подизање улога у марту И априлу ове. године било веће него у септембру и октобру прошле године. Прилике могу да се промене невероватном брзином. Изгледа да је то био случај

| |