Narodno blagostanje

25. јуни 1932.

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 409

zaključile u Lozani jedan ugovor, koji može biti od ogromnog značaja za evropsku irgovinsku politiku. Na prvi pogled to je jedan regionalni preierencijalan ugovor, jer on propisuje da ugovornice recipročno spuštaju svoje carinske stavove za 10% godišnje. Na taj se način stvara diferencijalno postupanje u korist ugovornica, koje može ići do potpunog ukidanja međusobnih carinskih barijera. U jednom pogledu ima taj ugovor sličnost sa lanjskom austro-nemačkom carinskom umijom, jer predviđa, da mu svaka država može pristupiti. Sukcesivno i kolektivno spuštanje carinskih stavova formulisala je prvi put „Evropska carinska unija” sa glavnim središtem u Parizu (pod pretsedništvom Leirokera) na svetskoj privrednoj MKonferenciji 1027. god. u Ženevi. To je velika satisfakcija Za OVU Dri-

vatnu međunarodnu organizaciju, čiji je pretstavnik iz Jugo-

slavije naš urednik.

Ako odnosne vlade rafiticiraju ovu konvenciju, onda je vrlo verovatno, da će joj pristupiti i druge države i tako se stvoriti jedan moćni regionalni carinski savez, koji pak može činifi silan ulicaj na iok evropske frgovinske politike.

Mi imamo utisak, da je ova konvencija došla na inicijativu samog belgijskog kralja, koji je pre nekoliko dana našao za potrebno da iziđe iz kraljevske rezerve i đa jednim pismom upućenom preisedniku belgijske vlade, u kome, ukazujući na katastroiu kojoj gredi Evropa, ističe, da Belgija treba da preduzme korake radi udruženja s ostalim državama i zajedničke akcije na privrednom polju. |

Lako je mogućno, da privatna dnicijativa jedne krunisane glave postane neposrednim povodom za spas Evrope od ekonomske katastrofe.

Ka a eaj Bee MicargHe=

[6 Nisi 5 Ga WC i <) 029: B(S WS Lel

И у Румунији и у Бугарској видимо у последње време сличне или сасвим исте акције за спас привреде и решење кризе као и код нас. Изгледа, као да постоји нека измена мисли у томе правцу, координација мера. Само, у неким случајевима ми смо први, а негде опет Бугари и Румуни. Ова, као и свака међународна сарадња могла би нас само да весели, када би били организована и да није у своме коначно ефекат за сваку поједину земљу штетна, или бар безуспешна.

Економско-политичко сродство балканских држава

Прва и основна мисао у све три земље, која је захтевала више разних мера, била је заштита пољопривреде. Образлагана је разно, већ према конкретним приликама: економски и политички. Где су недостојали први аргументи употребљавани су други. Ми смо редовно извештавали о перипетијама

тих разних пројеката о раздужењу, и на крају о непосредним последицама, за новчарство и кредит. Изнели смо прилике у Румунији после доношења закона о судској ликвидацији трговачких дугова, и рекли, да једно раздужење изазива друго, и поставили питање: ко ће сносити трошковег Сада новине јављају, да ће један од првих законских пројеката које пе влада поднети новом парламенту бити укидање овог закона 0 судској ликвидацији трговачких дугова, јер да су се њиме користили многи несавесни и непоштени дужници. Али без обзира на овај конкретни разлог, његово укидање значи покушај, да се прекине беспомоћна привредна политика, која је, изграђена на кривим основима, морала да приступи доношењу читавог низа закона, који само повећавају дезорганизацију упропаштавајући поједине друштвене редове, Новине јављају да су 20, ердељске пучке банке, које су основане са сељачким капиталом и у главном радиле са сељаком, поднеле суду захтев за ликвидацију.

Поред раздужења, и државна интервенција у трговини пшеницом и брашном била је предмет пажње свих трију влада. Само је овај пут Румунија супротно код раздужења, била она, чија је интервенција била најслабија. У Румунији је само плаћана извозна премија на пшеницу и брашно, док је Бугарска, слично као и ми, увела монопол и приступила преко посебне житне дирекције куповини пшенице. Међутим, у све три земље све акције су пропале на питању финансирања. Због тога су и последице биле исте: Сељак је продавао упркос монопола, приватницима, по денама, које су ови понудили. Наш уредник је у чланку у 6. броју „Народног Благостања“ формулисао тај појав овако: „Сељак на броду, у страху да не потоне почиње да лицитира: „дај 150, дај 130, дај 120, дај шта даш“,

Али, Бугарска се није задржала само на помоћи шпеници. Она је ишла и даље, што је несумњиво, последица утицаја бугарских земљоделаца, који, беспомоћни што се тиче опште унутарње и спољне политике владе, покушавају да економским законима у корист сељака оправдају свој спрег са владајућим странкама. У прошлом броју смо писали о помоћној акцији за руже, која се састоји у утврђењу цена,

и гаранцији Пољопривредне банке продупентима за наплату.

продатих количина. Сада је влада закључила да Пољопривредна банка преко задруга приступи куповини свих врста дувана да би се зауставио даљи пад цена. Евентуални губитак банке код ових куповина преузима држава, а у случају да буде добити, основаће се специјални фонд за организацију продаје задружног дувана.

Док је житни монопол пропао због несташице новца, интервенција на тржишту дувана ће остати без жељеног ефекта већ из простог разлога, јер је дошла прекасно, тако, да не би ни са евентуалним довољним финансијским сретствима имала усхепа. Ми смо у нашем чланку у Народном Благостању од 7 маја ове год, истакли да је главни разлог бугарске кризе дувана поред опадања потрошње уопште преоријентација европских потрошача од скупљих јефтинијим

МЕТЕ пи пе нај ије ага еји ајијијји шијајијији ши Ета инјинун (или пиши ои ициниминнипвиманиннинннинини а и снниание славно полива са а о сета аи на а са

ниши Пилат илинииининминннинининининнијнииицининиинивнанинцанининнина ние а лав сане ва нанкинсневен а оче а оаои о а о е се