Narodno blagostanje
16. јули 1932.
БИБЛИОГРАФИЈА. a
У доба свеопштег силаска на све нижи ниво постоји једна грана људске делатности код нас, која показује усходећу линију. LO је економска писана реч. Новине јој посвећују све већу пажњу, све су чешће периодичне публикација из те струке,а, и у облику књиге, све су многобројније.
Систематско погоршање економских прилика у целом свету и код нас чине, да се морамо да посвећујемо искључиво актуелним питањима; не остаје нам времена за питања или чисто теоријска или која не стоје у непосредној вези са питањем коњунктуре. У толико нам је прешнија дужност, да све те научне и литерарне појаве из наше области редовно нотирамо.
На првом месту морамо забележити радове нашег сарадника, професора д-р Александра Билимовића, који исто-
времено ради на нашем језику, руском и немачком. Стати-
стичар и математичар, он радо обрађује оне области, где је математичка метода у примени. Тако видимо, да на немачком језику објављује студије о вредности и цени, о индексним бројевима и т. д. Прошле године у часопису „УУ аспанаћеопне дег Сесепуат!“ објавио је он врло духовиту и концизну студију под насловом: „Ртегз ипа Метећге“. У наслону на аустријску школу или специјално на једну ранију студију Петра Струве-а („Привреда и цена 1913. год.') доказује он, да прометна вредност једнога добра, као аутохтона појава, не може у опште да се замисли и да тек из цене она може да се развије. Узимајући сукцесивно изоловану (хипотетичну) социјалну привреду за проучавање тог проблема долази он до закључка, да монистички (само субјективно или само 06јективно) не могу да се објасне ни вредност ви цена.
Ова студија г. д-р Билимовића изгледа данас мало несавремена, пошто се политичка економија бацила данас на изучавање конкретних цена и извођење теоријског закључка
из статистичког материјала. Проф. Билимовић вели на су-|
прот томе, да без апстрактне теорије вредности и цена не може да се замисли рад на проучавању производње, цена, дохотка и т. д. помоћу статистичких истраживања.
Проф. Билимовић не воли монизам као методу у оп-
ште, Због тога он обрађује истовремено апстрактну теорију вредности и цене и проучава цене као конкретне појаве. То га је одвело ка теорији о коњунктури, о којој је написао изврсне студије, једну под насловом „Наук о коњунктурах“ на слевеначком, коју је објавио Љубљански универзитет, а друга је мање више у наслону на прву и изашла је-у „Записки Рускаго Научнаго Института под насловом „Вопрос о предсказанји урожаја“. Али проф. Билимовић иде још даље. Код нас још не постоји биро за проучавање коњунктуре, али је он ипак успео да математичко-статистичку методу проведе у праксу. Он је примењује у свом семинару на поједине групе појава. Из тога је изникла студија „Веза између жетвеног приноса и извоза пшенице и кукуруза“ објављена у последњим „Архивима за правне и друштвене науке“.
њ
Закон о непосредном порезу од 1928. год. дао је повода врло обилној и корисној литератури. Ту нарочито спадају коментари закона. Пре кратког времена изишла је из штампе књига г. Јована М. Радуловића референта пореске Управе за град Београд под насловом „Порез на ренте“, коју најтоплије препоручујемо.
Д-р Јован Ловчевић проф. универзитета, објавио је своја предавања на докторском курсу „Финансије Немачке у рату 1914. г.“. још пре годину дана тема је изгледала несавремена. Данас се то више не може рећи. У књизи је на-
_ рочито интересантна глава, у којој се излаже литерарни рад
пре кратког времена преминулог професора Ристера о финансиској мобилизацији за рат. Она је изашла 1913. год. после
НАРОДНО _БЛАГОСТАЊЕ
Страна 461
балканских ратова, и претставља велики догађај у финансијској литератури.
На'овом месту да поменемо и дело г. Петра Драчинскога „Финансиска политика југославенских државних жељезница“, ка које ћемо се-вратити у скорој будућности.
Наша штампа је већ забележила студију г. Владислава Миленковића „Економска историја Београда“. То је марљиво и савесно прикупљен материјал не само о економском развићу Београда већ и предратне Србије, лепо класифицираз и сређен, тако да се студија чита као каква прича. Ми је најтоплије препоручујемо читаоцима. |
Г. Дамјан Бранковић, претседник Удружења трговачких агената и комисиснара одржао је 25. маја у сали Сомборске
берзе на немачком предавање „Узроци и лечење привредне
кризе“. За желети је да се књига преведе на српски.
Г. д-р Јан јуриј објавио је интересантну малу студију о новом платежном сретству на словеначком. Ми смо обично резервисани према проналасцима у области економске политике, али књига адвоката г. д-р Јурија заслужује да буде прочитана.
=
„Земљорадничка задруга“, Београд. Год. ХХХУШ. бр. 28. — „Железничарски задружни весник", Загреб, Год. П. бр. 7. — „Кметски лист“, Љубљана Год. ХШ. бр. 27. — „Млекарски Лист", Загреб, Год. УП. бр. 7. — „Карпатиа“, Братислава, Год. ХТУ. бр. 28. — „Пенезни Бурза“, Праха, Год. [Х. бр. 9. —
РАЗНО
— Француском парламенту је једна група посланика поднела предлог о увођењу 40-сатне недеље, с тим да радничка надница остане непромењена.
— Решењем Мин. шума и рудника образовано је у јужним крајевима пет судова за ограничење државних шума. Средишта судова су у Штипу, Битољу, Тетову, Приштини и Новом Пазару.
— Удружење кирајџија у Београду одржало је 10. тек. мес. збор, на коме је донесена резолуција у којој се тражи: доношење новог закона о становима, повишење пореза кућевласницима који дуже времена буду држали празне станове, тромесечни отказ за веће станове и локале, за мање једномесечни. Поред тога тражи се смањење кирије за 30%.
— У Београду на Белим Водама, радови на подизању модерне водоводне централе су при крају. Нова централа ставиће се у погон у другој половини августа тек. год.
— У Новом Саду одржана је конференција пољопривредника целе Дунавске бановине. Конференција се бавила питањем раздужења сељака. У резолуцији која је донесна, моли се влада да се што пре приступи решењу тог питања. Конференцији је претседавао г. Ђока Дунђерски.
— Друштво трговаца и индустријалаца у Љубљани одржало је главну годишњу скупштину. После поднесених реферата из којих се види, да се стање привредника у Словенији погоршава, прешло се на избор нове управе. За претседника је изабран г. С. Видмар.
— На позив испоставе Коморе за трговину, обрт и индустрију у Сушаку, одржана је конференција интересената о стању нашег рибарства.
— На представку загребачке Коморе за трговину, обрт и индустрију надлежно министарство је продужило рок за регистрацију обртница, чији је рок истекао 9. јуна. Рок је продужен на 3 месеца т. ј. до 9. септембра.
— У Пољској су, у интересу штедње, укинути Министарство за аграрну реформу и Министарство јавних радова.